HRONIKA SAJMA, sreda, 23. oktobar

► Promocija izdanja Medija centra "Odbrana" stranim izaslanicima odbrane

Današnji dan na štandu Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, u okviru 64. Međunarodnog sajma knjiga započeo je predstavljanjem novih naslova Medija centra „Odbrana“ i aktivnosti Vojnofilmskog centra „Zastava film“ izaslanicima odbrane akreditovanim u Republici Srbiji.

Tematske sadržaje koje su za 64. Međunarodni sajam knjiga priredili Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije visokim stranim oficirima prezentovao je direktor Medija centra „Odbrana“ pukovnik Stevica Karapandžin, koji je govoreći o novima izdanjima istakao da je težište i ovogodišnje promocije Ministarstva odbrane i Vojske Srbije obeležavanje 20. godišnjice odbrane otadžbine od NATO agresije i edicija „Ratnik“, pokrenuta prošle godine.

Broj naslova koje je Medija centar „Odbrana“ objavio prošle godine, ove godine je premašen za 50 posto, naglasio je pukovnik Karapandžin i podsetio da su pritom u potpunosti ispoštovane i interne potrebe sistema odbrane. Kako kaže, izdavačka delatnost te kuće ne zanemaruje ni publikacije posvećene medicini, vojnoj tehnici niti knjige drugih organizacionih celina sistema odbrane.

Direktor Medija centra „Odbrana“ zadržao se na predstavljanju knjige „Šajkaška srca srpske Vojvodine“, Dušana Babca, autora koji je u svojim ranijim knjigama već doneo dragocene podatke o 70 visokih oficira koji su službovali u ruskoj vojsci, kao i dve stotine njihovih kolega koji su dobili medalje časti u američkoj vojsci.

Poseban osvrt pukovnik Karapandžin posvetio je knjizi „Vojvoda Petar Bojović, razmatranja vojne moći“, čiji je priređivač, a koja donosi tekstove jednog od najznamenitijih vojskovođa u Prvom svetskom ratu, koji je bio prilično zapostavljen u istoriografiji, a pripadao je vrhu oficirske elite tog vremena, kao i knjigama "Putnikova škola ratne veštine" istoričara Aleksandra Životića i „Strani uticaj na razvoj srpske vojne doktrine u 19. i prvoj deceniji 20. veka“ Slobodana Đukića, koje kao celina donose sliku o građenju autentične srpske vojne doktrine.

On je, kao izuzetna izdanja spomenuo delo Svetka Kovača „Oficir sa pet dosijea“, koje govori o oficiru Dimitriju Cvetkoviću, čiji je profesionalni put, dok je obavljao posao u veoma složenom turbulentnom vremenu, pratilo pet službi bezbednosti, kao i 14 knjiga „Popis vojnih i civilnih gubitaka Kraljevine Srbije u ljudstvu, u Prvom svetskom ratu“, propraćenih DVD izdanjem, koje donose 280 hiljada imena, što je, kako je istakao - samo jedna petina žrtava koja je Srbija imala u Velikom ratu. Iza tog kapitalnog dela stoje Vojni arhiv i Medija centra „Odbrana“.

U okviru obeležavanja veka od kraja Prvog svetskog rata, objavljena je i monografija o spomen-sobama Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, koja je prevedena na ruski i francuski jezik, rekao je direktor Medija centra „Odbrana“, navevši i među novim izdanjima knjigu „Zemlja beznađa“ Dževada Galijaševića, objavljenu u ediciji „Geopolitika“, u kojoj su i naslovi "Belarus na koridoru velikih ratova" i "Ukrajina moj rat".

Kao veoma značajna izdanja pukovnik Karapandžin spomenuo je i dve knjige iza kojih stoji klub „Generala i admirala Srbije“ - "Vojska Jugoslavije u odbrambenom ratu 1999. godine", i jednu od najprodavanijih na ovogodišnjem Sajmu knjiga – monografiju „Junaci otadžbine“, koja donosi biografije svih pripadnika sistema bezbednosti, poginulih tokom rata 1999. godine, „u borbama sa NATO i s albanskim teroristima“, a koja doživljava već treće izdanje.

Novo izdanje u ediciji „Ratnik“ je „Skok na Slatinu“, koje je priredio Miroslav Toholj, a koje donosi sećanja učesnika događaja kada su ruske vazdušno-desantne snage zauzele aerodrom „Slatina“, kod Prištine, u junu 1999. godine. U istoj ediciji štampana je knjiga „Ratni dani Ratne mornarice“ admirala Boška Antića.

Govoreći o ediciji „Ratnik“, pukovnik Karapandžin je podsetio izaslanike odbrane na beleške i dnevnike generala Pavkovića, štampane prošle godine i dodao da je ove godine objavljeno novo štivo, koje svedoči o „borbi protiv teroristička snaga na Kosovu i Metohiji“.

Potpukovnik Goran Ikonić, direktor Vojnofilmskog centra „Zastava film“, ustanove koja već 70 godina beleži vojnički život u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije, rekao je da su pripadnici te ustanove u okviru Uprave za odnose s javnošću, putovali i beležili aktivnosti naše vojske i u mirovnim misijama, i najavio projekciju reportaža iz Libana i Centralnoafričke Republike, kao i kolažni film o aktivnostima u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije.

►Tribina o izazovima vojne diplomatije

Na štandu Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, u okviru predstavljanja sistema odbrane, održana je tribina "Izazovi savremene vojne diplomatije u eri globalizma", na kojoj su učestvovali pripadnici Vojnoobaveštajne agencije i Odseka za saradnju sa stranim vojnim predstavnicima.

O istorijatu vojne diplomatije i ulozi izaslanika odbrane i njihovim konkretnim zaduženjima, govorio je pukovnik Aleksandar Milenković, koji je istakao da koreni vojne diplomatije sežu do davnina, a da se funkcija vojnog izaslanika menjala i nadograđivala tokom godina. U svom izlaganju, on je predstavio i zadatke izaslanika odbrane, način akreditacije i njihovu selekciju, kao i obuku, koja je različita u svakoj zemlji.

Pukovnik Milenković je, kao savet mladim oficirima koji bi jednog dana želeli da se bave poslom vojnih izaslanika, istakao da posebno obrate pažnju na učenje stranih jezika, kao i poznavanje vojne doktrine i strategije.

U nastavku tribine, major Milan Beronja govorio je o stranim izaslanicima odbrane akreditovanim u našoj zemlji i aktivnostima Odseka za saradnju sa stranim vojnim predstavnicima. U njegovom izlaganju posebno interesantno bilo je ilustrovanje porasta aktivnosti međunarodne vojne saradnje, koju je, primera radi, 2006. godine činila 741, a 2017. godine 1021 aktivnost, što govori o intenziviranju i velikom broju zadaraka koji proističu iz našeg položaja vojne neutralnosti.

Obraćajući se okupljenima na štandu Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, pukovnik Saša Perović osvrnuo se na mrežu izaslanstava odbrane Republike Srbije u svetu, kao i na izazove s kojima se susreću naši izaslanici svakodnevno.

- Ključni izazov je brzina protoka informacija u svetu koji je postao "globalno selo". Pre dvadset godina, kada smo upućivali ljude u neke zemlje, izgledalo je kao da idu negde daleko, a danas je sve blizu, i sve se promenilo - rekao je pukovnik Perović, svedočeći o nekoliko puta većoj dinamici događanja, i dodao da povećanje bilateralnih vojnih aktivnosti - implicira znatno više posla za vojnu diplomatiju.

On je na kraju izlaganja rekao da pouzdano može da kaže da tamo gde imamo naše izaslanike - imamo i bolje razumevanje s tom državom, što svedoči da, kroz naš proces selekcije i obuke, dolazimo do najboljih ljudi koju mogu da izađu u susret složenim izazovima vojne diplomatije.

Promocija knjige „Skok na Slatinu-ruski bataljon na Kosovu i Metohiji“ na Sajmu knjiga

Na štandu Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, na 64. Međunarodnom sajmu knjiga, danas je predstavljena knjiga „Skok na Slatinu-ruski bataljon na Kosovu i Metohiji“ koju je priredio načelnik Odeljenja za izdavačku delatnost Medija centra „Odbrana“ Miroslav Toholj.

Prema njegovim rečima, u ediciji „Ratnik“ imamo svedočenja generala Pavkovića, generala Lazarevića, Boška Antića, priče sa Paštrika i Košara, „ali je važno da imamo i ova svedočenja iz perioda pred kraj agresije“.

Toholj je naglasio da su Rusi osećali „gorčinu u ustima“ zbog NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju, koja je u to vreme bila njihov „jedini večiti saveznik i bratska država“.

- U tom trenutku deo vojne, a potom i civilne diplomatije, pristaje na to da vrati sjaj ruskom oružju, ruskoj reči i ruskoj ulozi u svetu, istakao je Toholj i dodaje da od tog trenutka Ruska Federacija staje na noge i postaje „ono što smo oduvek želeli da bude“.

On je naglasio da se tokom istraživanja za knjigu ispostavilo da Rusi nisu zainteresovani za objavljivanje ovih podataka, a da je i kasnije, kada su sagovornici pristali da ispričaju svoja sećanja i sve do danas, kada je knjiga objavljena, ostalo jasno „da ruska vojska ne otkriva tako lako svoju ulogu u istoriji“.

O knjizi je na današnjoj promociji govorio i novinar i publicista Dragan Vujičić, koji je rekao da je tokom svog profesionalnog rada razgovarao sa pojedinim učesnicima osvajanja prištinskog aerodroma, ali da je knjiga „Skok na Slatinu“ za njega „divno iznenađenje“.

- Ovo je knjiga-roman sa melodramatičnim krajem, puna osećanja. Ovo je knjiga o tri rata – naš rat sa NATO-om, „rat“ u Rusiji između njihovog vojnog i političkog rukovodstva i treći koji su vodili ruski vojnici u svojim dušama, između onog što su osećali i onog što su videli, izjavio je Vujičić.

U knjizi je opisan usiljeni marš bataljona Vazdušno desantne vojske Oružanih snaga Ruske Federacije koji su u najstrožoj tajnosti, oklopnim transporterima prešli 620 kilometara do Kosova i Metohije, stigli do aerodroma Slatina pre snaga NATO-a.

►Na Sajmu knjiga predstavljena monografija „Strani uticaj na razvoj srpske vojne doktrine u 19. i prvoj deceniji 20. veka“

Četvrti dan Sajma knjiga u Beogradu na štandu Ministarstva odbrane i Vojske Srbije obeležen je promocijom novih izdanja Medija centra „Odbrana“. Jedno u nizu dela koja su danas predstavljena je i monografija „Strani uticaj na razvoj srpske vojne doktrine u 19. i prvoj deceniji 20. veka“. O knjizi su govorili njen autor pukovnik doc. dr Slobodan Đukić, načelnik katedre društvenih nauka na Vojnoj akademiji i jedan od recenzenata monografije potpukovnik dr Dalibor Denda.

Napravivši osvrt na razvoj srpske vojne doktrine kroz poglavlja posvećena istoriji školovanja srpskih oficira u inostranstvu, ali i službi stranih oficira u srpskoj vojsci pred Prvi svetski rat, pukovnik Đukić istakao je da je monografiju pisao sa namerom da ona bude putokaz današnjoj vojsci kako bi učeći na iskustvima iz prošlosti postala snažna vojska, kao što je to bila srpska vojska nekada.

- Na neki način, to je retrospektiva naše budućnosti, odnosno sadašnjnosti. Srpska vojska može da uči jedino na svom iskustvu i na onome što joj je zapisano u tradiciji, proučavajući svoje bitke. Naša doktrina uvek je bila doktrina dočeka, dakle aktivne odbrane – dočekati neprijatelja, zaustaviti ga i onda mu, ako je to moguće, naneti udarce. I to je najveće dostignuće srpske vojne teorije pred Prvi svetski rat – poručio je pukovnik Đukić govoreći o svom delu na Sajmu knjiga.

Potpukovnik Denda podsetio je da ova tema nije nepoznata u srpskoj vojnoj literaturi i u istoriografiji, ali da su se njom nekako uvek bavile osobe koje nisu bile dovoljno kompetentne i informisane.

- Najčešće je tu bilo reči o istoričarima koji nisu posedovali dovoljna vojnička znanja da na pravi način interpretiraju vojnoistorijske činjenice i da im daju pravo značenje. Ili je, pak, reč bila o školovanim vojnicima kojima je nedostajalo istorijske potkovanosti da istorijske činjenice smeste u odgovarajući vremenski okvir kako bi se one tumačile na pravi način. Imamo sreću da je knjigu o kojoj govorimo napisao čovek koji je u sebi objedinio i vojnička i znanja školovanog istoričara. Reč je o profesionalnom vojniku koji je karijeru započeo kao školovani oficir, koji ima ratno iskustvo, ali i o čoveku koji je od momenta kada je postao prvo asistent, a kasnije i nastavnik u Vojnoj akademiji shvatio značaj istoričarskog znanja, na filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu završio svoje magistarske studije i razvio se u jednog od vodećih vojnih istoričara koje ima Vojska Srbije – naglasio je potpukovnik Denda dodavši da se bogatstvo monografije, osim u pogledu pisanog sadržaja ogleda i u tome što je ona bogato ilustrovana fotografijama iz fonda Vojnog muzeja od kojih su neke prvi put objavljene upravo u ovom delu.

►Tribina „Geopolitički aspekti savremenih bezbednosnih izazova Republike Srbije“

Četvrti dan prezentacije Ministarstva odbrane i Vojske Srbije na 64. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu krunisan je izuzetno posećenom tribinom „Geopolitički aspekti savremenih bezbednosnih izazova Republike Srbije“.

Na tribini su govorili eksperti u ovoj oblasti, general u penziji prof. dr Branko Krga, doc. dr Vladimir Ajzenhamer iz Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu, pukovnik dr Veljko Blagojević iz Instituta za strategijska istraživanja i pukovnik Vangel Milkovski iz Škole nacionalne odbrane.

Među gostima tribine bio je i državni sekretar u Ministarstvu odbrane Republike Srbije Aleksandar Živković koji je, pozdravljajući prisutne u ime ministra odbrane Aleksandra Vulina, odao priznanje Institutu za strategijska istraživanja za organizaciju tribine.

- Odao bih priznanje i moderatoru i izlagačima na ovoj tribini, jer iz mog ugla ova izlaganja imala su izvanredan kvalitet koji može da se poredi sa kvalitetom naučnih konferencija iz ove oblasti kojima sam imao priliku da prisustvujem. Nadam se da ćemo iz svih ovih izlaganja, bez obzira što su ove teme obuhvaćene i predavanjima na Univerzitetu odbrane, izvući neke pouke i dograditi sve ono što je potrebno da u budućem periodu još bolje osposobimo buduće oficire i oficire na visokim dužnostima, ali i civilna lica koja dolaze na Visoke studije bezbednosti i odbrane kako bi bolje shvatili geopolitiku i geostrategiju 21. veka i da samim tim pomognemo našoj zemlji da se ne ponovi 20. vek, poručio je Živković.

Učesnici tribine saglasni su da Republika Srbija i Balkan u zaoštrenim geopolitičkim nadmetanjima imaju posebno mesto kao prostor na kom se prelamaju različiti kulturološki, religijski i civilizacijski uticaji, ali se više sukobljavaju interesi i ambicije velikih sila, čineći od njega prostor izražene nestabilnosti i teško predvidljive budućnosti. Na taj način Balkan i danas istrajava kao prostor podela i arena nadmetanja idejno i geopolitički veoma različitih i suprotstavljenih koncepcija.

General Krga ocenio je da otkako se geopolitika prvi put pomenula krajem 19. veka pa do danas traje rasprava o ovoj naučnoj disciplini – od glorifikacije pa do njenog osporavanja.

- Geopolitika podrazumeva vladanje ili kontrolu nekim prostorom. Geopolitički uticaji na neke procese na tom prostoru pa i na Balkanu predstavljaju konstantu i u okviru svakog od procesa koji se odvijaju na nekoj teritoriji postoje snažni geopolitički elementi, istakao je Krga sagledavajući sveopšte aspekte geopolitičkog uticaja na Balkanu.

Pukovnik Veljković obrazložio je šta je to što čini konstantu evroatlantističke paradigme balkanskih procesa, dok je pukovnik Milkovski izneo svoje viđenje geostrategijske težine Balkana u sklopu aktuelnih vojno-strategijskih procesa na evropskom i evroazijskom prostoru.

Učesnik tribine Ajzenhamer osvrnuo se na sagledavanje islamskog izazova i geopolitičkih ambicija nekih od aktera islamskog sveta u pogledu Balkana, a među temama o kojima se raspravljalo bila je i ona o geopolitičkim koordinatama krize na Kosovu i Metohiji, kao i nerešen problem jugoslovenskog nasleđa.

Takođe, govorilo se i o veoma aktuelnom problemu migracija, islamskog ekstremizma kao i energetskoj bezbednosti Republike Srbije.