12.07.2021.
Ministar Stefanović: Vojska Srbije nastaviće da bude najčvršći bedem koji štiti slobodu naše zemlje
Potpredsednik Vlade i ministar odbrane dr Nebojša Stefanović poručio je, u autorskom tekstu za „Informer“, da će bez obzira na sve udarce, kvazianalize i zlonamerne komentare, Vojska Srbije nastaviti da jača i bude najčvršći bedem koji štiti našu slobodu, jednako za sve građane Srbije, šta god oni mislili o toj istoj Vojsci.
Autorski tekst ministra odbrane pod naslovom „Mržnja prema jakoj Srbiji i nemoć rasuđivanja“ prenosimo u celosti:
„O tome koliko mržnja prema svemu što ima veze sa jakom Srbijom može da utiče na zdravo rasuđivanje najbolje govori površan i zlonameran tekst analize, prenet na portalu N1, u kome se sa podsmehom komentariše „novi“ Pravilnik o načinu određivanja vojnoevidencionih i evidencionih specijalnosti, kojim se određuju sva formacijska mesta u vojsci.
Istine radi, reč je o izmenama i dopunama Pravilnika koje su urađene, između ostalog, u nameri da se uspostavi korelacija između starih vojnoevidencionih specijalnosti koje više ne postoje i novih vojnoevidencionih specijalnosti. Verovatno je autoru nepoznata činjenica da se i onaj ko je nekad bio podmorničar i dalje nalazi u evidenciji rezervnog sastava vojske.
Svrha postojanja Pravilnika o vojnoevidencionim specijalnostima je da se evidentiraju sve sposobnosti pripadnika Vojske Srbije, kako aktivnih, tako i onih koji to više nisu, ali koji i dalje poseduju sposobnosti za obavljanje određenih vojničkih dužnosti.
Uspostavljanje korelacije između vojnoevidencionih specijalnosti koje su nekada određivane i specijalnosti koje sada postoje je upravo urađeno iz razloga da se neko ne bi „izgubio“ iz evidencije, odnosno da bi mu se okvirno odredile sposobnosti u skladu sa novim označavanjem.
Da bi se ova materija komentarisala, neophodno je da se poznaje na koji način se popunjava i funkcioniše ratna vojska. Takođe, jedan od bitnih momenata, koji je posebno važan, jeste proces obuke rezervnog sastava.
U situaciji kada postoji potreba za određenim sposobnostima, iz regrutnog kontingenta se određuju najsrodnije specijalnosti, čime se smanjuje proces obučavanja i osposobljavanja za nedostajuće dužnosti. Primera radi, iako u Vojsci više nisu prisutni tenkovi T-55, to ne znači da lica koja su se osposobila za rad na ovom sredstvu treba brisati iz evidencije, već ih, po potrebi, treba preobučiti za nova sredstva (T-72 i M-84).
Ako se pažljivije pogleda pregled na koji se poziva autor, može se primetiti da kod „novih“ vojnoevidencionih specijalnosti nigde ne postoji podmornička i druge spominjane sposobnosti, već da su određene one koje su danas potrebne i prisutne.
Mogli su to sve ovi autori i sami utvrditi, ali ne bi se to onda uklopilo u njihovu nameru da podrugljivo podsete Vojsku Srbije da naša zemlja nema more već najmanje 15 godina i „zablistaju“ u svojim takozvanim analizama.
Ne bi to dobro nastavilo niz mudrolija raznih „eksperata“ koji se svakodnevno obrušavaju na Vojsku Srbije, ocenjuju da je sramota što se oprema najsavremenijim sredstvima, što se naoružava, obučava, što izvodi vežbe jednako sa vojskama i sa Zapada i sa Istoka, što se srpskom vojniku povećava plata i gradi krov nad glavom za njega i njegovu porodicu.
Međutim, bez obzira na sve udarce, kvazianalize i zlonamerne komentare, Vojska Srbije nastaviće da jača i da bude najčvršći bedem koji štiti našu slobodu, jednako za sve građane Srbije, šta god oni mislili o toj istoj Vojsci.“
