Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije neguju sećanja i čuvaju od zaborava
Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije veoma posvećeno čuvaju i vrednuju tradiciju i uspomene na ljude i događaje iz naše slavne istorije, prožete patnjom, tugom i bolom, ali i hrabrošću, ponosom i čašću, ističući da je naš narod uvek na pravoj strani - na strani istine, kako ne bismo dopustili drugima da pišu našu istoriju.
U godinama kada nizom aktivnosti obeležavamo godišnjice značajnih događaja u odbrani od NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju 1999. godine, dokazali smo da s pažnjom negujemo sećanja na sve žrtve tog nemilog događaja i čuvamo istinu od zaborava, za primer svim budućim generacijama.
U koprodukciji Ministarstva odbrane – Vojnofilmskog centra „Zastava film“ i Radio-televizije Srbije snimljeni su i prikazani dokumentarno-igrani filmovi o bitkama na Košarama i Paštriku tokom 1999. godine i zahvaljujući tome među nama danas nema čoveka koji za njih nije čuo. Posle 20 godina ćutanja snimljeni su filmovi koji su heroje otrgli od zaborava, a kinematografska ostvarenja su način da se svim tim ljudima još jednom kaže hvala.
Dokumentarno-igrani film „Ratne priče sa Košara“ premijerno je prikazan 9. aprila 2019, na dan obeležavanja 20 godina od početka bitke na Košarama. Film je na veoma uverljiv način dočarao situaciju u kojoj su se 1999. godine našli borci, heroji sa Košara i hronološki govori o borbama na jugoslovensko-albanskoj granici tokom 1998. i 1999. godine. O napadu na karaulu Košare svedoče vojnici i njihove starešine koji su branili otadžbinu i sprečili agresora da prodre na Kosovo i Metohiju.
Premijera dokumentarno-igranog filma „Ratne priče sa Paštrika“ održana je 23. maja prošle godine i predstavlja svedočanstvo o herojskoj borbi pripadnika naše vojske u odbrani otadžbine na Paštriku 1999. godine. Na osnovu svedočenja više od 30 sagovornika, oficira, vojnika, rezervista, dobrovoljaca i pripadnika 549. motorizovane brigade ispričani su događaji o borbi u rejonu planine Paštrik, od napada na karaulu Gorožup do povlačenja naše vojske posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma.
Oba filma, autorke Slađane Zarić, prikazana su na Prvom programu Radio-televizije Srbije te je višemilionski auditorijum imao priliku da upozna zaboravljene junake i iz njihovog ugla sazna kako su izgledale te bitke, bitke za život, za otadžbinu.
Uprava za odnose sa javnošću i Vojnofilmski centar „Zastava film“, povodom 20 godina odbrane otadžbine od NATO agresije, realizovali su filmsku trilogiju „NATO agresija na SRJ ... na mir“, ili „Kosmetska trilogija“. Filmovi „Povod“, „Humane bombe“ i „Tri tačke na mir“ su svedočanstvo o ključnim događajima u periodu neposredno pre, za vreme i posle NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju.
Posle niza godina nepravde prema komandantima i učesnicima ratnih dejstava tokom NATO agresije, objavljena je edicija „Ratnik“ u kojoj su upravo oni dali viđenje tih događaja. Ministarstvo odbrane predstavilo je ediciju u kojoj su prvi put sabrana sećanja najznačajnijih ratnih komandanta o junačkoj borbi pripadnika naše vojske u odbrani svoje otadžbine i na više hiljada strana ispisana su njihova sećanja.
Prve četiri knjige edicije su ratni dnevnik komandanta Treće armije Vojske Jugoslavije general-pukovnika Nebojše Pavkovića „Treća armija sedamdeset osam dana u zagrljaju Milosrdnog anđela“. Na više od 2.000 strana general Pavković hronološki, argumentovano i dokumentovano, iz dana u dan opisuje ono što se događalo 1999. godine u zoni odbrane Treće armije.
Petu knjigu edicije „Prištinski korpus 1998-1999 - svedočenja ratnih komandanata“ čine sećanja komandanta Prištinskog korpusa general-pukovnika Vladimira Lazarevića i komandanata brigada i samostalnih bataljona u sastavu korpusa na ratnu 1999. na Kosovu i Metohiji.
Šesta i sedma knjiga edicije, „Bitka na Košarama“ i „Bitka za Paštrik“, donose sećanja učesnika borbi na Košarama i Paštriku tokom agresije NATO 1999. godine, na prvoj liniji odbrane, pred pokušajima kopnene invazije neprijatelja na Kosovo i Metohiju, na granici Albanije i Savezne Republike Jugoslavije.
Knjiga „Skok na Slatinu - ruski bataljon na Kosovu i Metohiji“, svedočenje iz perioda pred kraj agresije, opisuje usiljeni marš bataljona Vazdušnodesantne vojske Oružanih snaga Ruske Federacije koji su u najstrožoj tajnosti, oklopnim transporterima, prešli 620 kilometara iz Bosne do Kosova i Metohije i stigli na aerodrom Slatina pre snaga NATO-a.
Edicija „Ratnik“ objavljena je s ciljem da sačuva iskustvo naših ratnih komandanata tokom NATO agresije 1999. godine – kao prilog kulturi sećanja. O značaju edicije „Ratnik“ govori i podatak da je za tri dana Sajma knjiga 2018. godine rasprodat prvi tiraž.
Povodom 20 godina od odbrane od NATO agresije otvorena je izložba Ministarstva odbrane i Vojske Srbije „Odbrana 78“ u izložbenom prostoru Muzeja Grada Beograda posvećena svim stradalim u NATO agresiji. Izložba autora Dušana Jovovića je multimedijalna i interaktivna i prvi put prikazuje video i štampane materijale koji do sada javnosti nisu bili prikazani. Postavka je podeljena u osam celina, a likovnost izložbe počiva na autentičnim artefaktima koji su nastali tokom 1998. i 1999. godine.
Izložbena postavka na jedinstven način prikazuje herojsku odbranu zemlje tokom 78 dana NATO agresije, koja je počela bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i posvećena je stradalim pripadnicima vojske, policije i civilima, među kojima je, nažalost, bilo i mnogo dece.
Ova jedinstvena izložba nezaobilazni je deo posete stranih državnika i delegacija Republici Srbiji, kao i domaće javnosti i brojnih građana.
Ministar odbrane Ruske Federacije general armije Sergej Šojgu, posle obilaska postavke napisao je u Knjizi utisaka da je „Agresija NATO-a protiv Jugoslavije odnela živote mnogih nevinih ljudi – žena, staraca, dece. Ali srpski narod, zahvaljujući njegovoj odvažnosti, hrabrosti i snazi duha, nije bio slomljen. Ne smemo da zaboravimo na tu tragediju i moramo da uradimo sve moguće da se to više ne ponovi“.
Snažan utisak izložba je ostavila i na ministra spoljnih poslova Ruske Federacije Sergeja Lavrova, kao i na pripadnike ekspertskih timova Oružanih snaga Ruske Federacije, koji su u Srbiji pomagali u sprečavanju širenja, suzbijanju i gašenju infekcije koronavirusa.
Potpredsednik Centralne vojne komisije Narodne Republike Kine general Džang Jousja pokazao je posebno interesovanje za originalne eksponate i video zapise, a posle obilaska postavke upisao je u Knjizi utisaka „Protivimo se ratu i branimo mir“.
Šestočlani tim medicinskih stručnjaka iz Kine, koji je pomagao Srbiji u borbi protiv koronavirusa u svom gustom rasporedu odvojio je vreme za obilazak navedene izložbe. O snažnom utisku koji su članovi ekspertskog tima poneli sa izložbe svedoči i činjenica da je svih šest lekara, po sopstvenoj želji, želelo da se upiše u Knjigu utisaka. Članovi delegacije Ambasade Kine takođe su bili veoma dirnuti svime što su videli tokom obilaska izložbe „Odbrana 78“ te je zamenik ambasadora Tjen Jišu u Knjizi utisaka upisao „Velika počast za hrabru srpsku vojsku i srpski narod“.
Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije nastaviće da neguju sećanja i da podsećaju na patnju i razaranja naroda na ovim prostorima tokom 1999. godine. Zahvaljujući tome što su brojnim aktivnostima sačuvali od zaborava 78 dana odbrane zemlje tokom NATO agresije, danas se o poginulim pripadnicima vojske, policije, civilima i nažalost velikom broju poginule dece, mnogo više priča i zna nego ranije.