01.12.2016.
Prijem decembarske klase vojnika
U centrima za obuku Vojske Srbije u Somboru, Valjevu i Leskovcu danas je sa dobrovoljnim služenjem vojnog roka sa oružjem otpočela decembarska generacija vojnika.
Kandidati su od jutros počeli da pristižu u kasarne. Reč je o prvoj generaciji vojnika za koju će dobrovoljno služenje vojnog roka trajati šest meseci i obuhvataće tromesečnu individualnu i specijalističku obuku, a zatim i kolektivnu obuku i aktivno uključivanje u život i rad jedinica Vojske Srbije do završetka vojnog roka.
– Od ove generacije, vojnici služe vojni rok u trajanju od šest meseci, uz izmene koje su usvojene. Osnovni plan je da prvih mesec i po dana vojnici provode u centrima za osnovnu obuku, kao što je valjevski Drugi centar za obuku, zatim će isto toliko vremena provesti u centrima za specijalističku obuku, a nakon toga se, preostala tri meseca, upućuju u jedinice Vojske Srbije po potrebi i na osnovu procene Generalštaba – naglašava potpukovnik Zoran Cvetković, zamenik komandanta Drugog centra za obuku.Prijem kandidata započinje na prijavnici, odakle odlaze na prvu od nekoliko tačaka koje ih dele do zaduživanja vojničke uniforme, među kojima su i raspoređivanje u jedinicu, lekarski pregled, razgovor sa psihologom i vojnom policijom, šišanje, kupanje, zaduživanje opreme i smeštaj u prostorijama kasarane.
Među „decembarcima“ koji će danas obući vojničke uniforme, na prijavnicu valjevske kasarne „Vojvoda Živojin Mišić“ danas su se javili i brat i sestra Ivan (19) i Nevena (23) Grujić iz sela Lozanj kod Gornjeg Milanovca.
– Želim da služim svojoj domovini, a i sviđa mi se takav način života – kaže Ivan dodajući da ga nije pokolebalo ni to što je vojni rok produžen na šest meseci.– Oduvek mi se sviđala ideja o služenju vojnog roka i, čim mi se ukazala prilika, rešila sam da to probam – naglašava Nevena, a na pitanje da li će joj vojnički dani lakše prolaziti u bratovljevom društvu, sa osmehom odgovara „kako bude njemu, tako će i meni“.
Brat i sestra Grujić sa osmehom kažu da nisu planirali da vojničke dane provedu zajedno, ali da je sudbina htela drugačije. Kako ističu, iako je roditeljima u prvi mah bilo teško što oboje u isto vreme odlaze od kuće, veoma su ponosni na njih.
– To nam, iskreno, mnogo znači. A po starom narodnom običaju, priredili su nam i zajednički ispraćaj u vojsku – dodaju Ivan i Nevena, a njihovu odluku da dobrovoljno služe vojni rok sa oduševljenjem su prihvatili i njihovi drugari, koji su na ispraćaju bili najveseliji.
