Srbija, tamo daleko
Pripadnici srpskog kontigenta, koji izvršavaju zadatke u okviru mandata multinacionalne operacije UNIFIL u Libanu, proslavili su Vidovdan, u bazi Migel de Servantes 7-2 u kojoj su smeštene komande Sektora Istok i Multinacionalne brigade. Sto četrdeset dva srpska vojnika se potrudilo da, bar na trenutak, približi Srbiju obalama Sredozemnog mora i svim ljudima otvorenog srca, koji su to veče imali privilegiju i čast da budu među tri stotine odabranih zvanica.Vredne devojke i mladići, po prvi put obučeni u srpske narodne nošnje u Libanu spojili su nespojivo. Proslava je bila skromna, a opet raskošna, vesela, ali ne neobuzdano divlja, smerna, ali opet dovoljno intrigantna, prijemčiva i svečana. Devojke, koje su na jedan dan uniforme zamenile tradicionalnim nošnjama, dočekale su komandanta Sektora Istok španskog generala Alfreda Pereza i članove njegovog štaba, kao i predstavnike libanske i još 12 drugih svetskih vojski, pogačom i solju. Mora se naglasiti da su libanski prijatelji, civili, prepoznali ovaj čin dobrodošlice uz komentar, da naše kulture spajaju slične tradicije i da se osećaju sjedinjeni sa srpskim narodom.
Pažljivo osmišljen scenario vodio je goste kroz upoznavanje sa značajem Vidovdana za Srbe. Tako je komandant srpskog
kontigenta potpukovnik Viktor Dobrić u svom obraćanju, suptilno prožeo nit ideje Cara Lazara, da nije važno kakva i kolika sila nas napada, već veličina svetinje koja se brani. Prisutni su shvatili da je upravo Srbija pre više od šest vekova na polju kosovskom branila i tekovine tadašnje evropske civilizacije, između ostalih, i pretke naših sadašnjih partnera i prijatelja.General Perez pohvalio je srpske vojnike i osvrnuo se na hrabru i ponosnu istoriju Srbije. Takođe, on je naglasio da su Srbi svojim, pre svega, vojničkim ponašanjem kao i organizacionim sposobnostima, podigli lestvicu na jedan potpuno viši nivo i zadali zadatak ostalim kontigentima u multinacionalnoj operaciji UNIFIL.
Svečanost je dalje nastavljena veselim narodnim kolima koja su devojke i mladići izveli kao da im je upravo narodna nošnja svakodnevna uniforma, a ne oprema sa znakom pripadnosti srpskoj vojsci. Nastavljeno je uz taktove i zvuke tradicionalnih srpskih pesama, prožetih rodoljubljem i patriotizmom, i pozivom prisutnima da se uhvate u kolo, što je većina sa zadovoljstvom prihvatila. Gosti su takođe imali priliku da probaju tradicionlnu kuhinju i pića.
Srpski vojnici su se ove libanske večeri osećali kao pravi domaćini, iako zapravo gosti, dok su formalni domaćini, imali bar na trenutak priliku da osete šta znači biti ugošćen na domaćisnki način. Iskusni poznavaoci života i rada pripadnika UN u Libanu, iskoristili su priliku da iskreno i iz srca priznaju da su vojnici Vojske Srbije uspeli ono što mnogi nisu, da na jednu noć presele Srbiju na azijski kontinent. Gosti su osetili ukus i miris Srbije, videli je i doživeli, i na kraju poželeli. Zajedničko za svih tri stotine duša je što su te večeri, sa svete hrišćanske zemlje, poneli sa sobom nešto viteškog duha, ponosa i nade za budućnost. Domovina te prijatne večeri bila je tamo daleko, ali je ipak učinjeno da bude nikada bliže u srcima ovih mladih ljudi koji je dostojno i sa ponosom predstavljaju.