Anđa Grubišić – sestra godine na VMA
Anđu Grubišić, glavnu sestru Klinike za hematologiju VMA zatekli smo u poslu. Pozdravila nas je prijatnim, diskretnim osmehom i srdačnim stiskom ruke, a onda sigurnim korakom povela do njene sobe. Sobe u kojoj je sve na svom mestu – ništa pretrpano, s ukusom uređeno, cvećem oplemenjeno. Ta klinika je, kako kaže, njeno prvo radno mesto i druga porodica.
„Ukrali” smo joj pola sata dragocenog vremena i uživali u društvu i razgovoru s povodom, jer je nedavno proglašena za sestru godine Vojnomedicinske akademije. Izabrana je jednoglasno.
Godine rada
A ko je Anđa Grubišić? Kako kaže, veoma temeljna osoba, perfekcionista, radoholičar i predana poslu koji voli, i odgovorna prema ustanovi u kojoj radi – VMA – prema pacijentima, koleginicama, porodici. Godine su dopisivale njenom karakteru sigurnost, smirenost, blagost u ophođenju sa ljudima i pacijentima. Ali i autoritet, koji nesumnjivo uživa.Osim rada na klinici, angažovana je i u raznim udruženjima – član je Udruženja medicinskih tehničara Srbije i Evropskog udruženja za transplantaciju kosne srži, autor je više radova i publikacija, koje je prezentovala na sastancima u zemlji i inostranstvu, a učestvuje i u edukaciji mladih koleginica i kadeta Medicinskog fakulteta VMA.
I sve što je postigla u životu stekla je velikim zalaganjem, trudom i savesnim radom. Naravno, bilo je to dovoljno da bude izabrana za najbolju sestru na VMA za 2015. godinu.
Na Klinici za hematologiju radi 35 godina. Počela je kao mlada sestra, pa odgovorna sestra i pela se stepenicu po stepenicu, da bi, kako je napredovala u službi i završila školu za više medicinske sestre i od 2004. postala i glavna sestra.
A rad medicinskih sestara i tehničara se na toj klinici razlikuje od drugih. Neki bi rekli da je tu i najteže.
– U našoj klinici se leče najteži bolesnici – sa malignitetima. Prvenstveno malignitetima krvi i krvotvornih organa. To su akutne i hronične leukemije, zatim maligni tumori limfnih žlezda, tzv. limfomi, pa mijalomi, a leče se i benigna oboljenja koštane srži, aplastične anemije. U sastavu naše klinike su dva odeljenja i Centar za transplantaciju. Uloga naših sestara veoma je kompleksna i specifična i zahteva psihofizičku spremnost i veliku odgovornost, jer one učestvuju i u dijagnostikovanju, što nije nimalo naivno jer su to invazivne metode, zatim u terapijskom pristupu, koji podrazumeva primenu citostatske terapije i sve nuspojave i komplikacije koje idu sa primenom te terapije. Sestra, naravno, učestvuje u svakodnevnoj nezi bolesnika i nezi, na žalost, terminalnih pacijenata. Sve to zahteva od naših sestara da budu veoma edukovane i brižne. A glavna sestra mora da bude izuzetno sposobna i da stalno uči mlade koleginice, jer se kod nas pacijenti leče po svetskim principima i protokolima – priča Anđa Grubišić.
I sve što traži od sestara, dokazuje ličnim primerom.
Profesionalizam u poslu
Najtežim pacijentima obolelim od maligniteta treba, sem profesionalnog odnosa u lečenju, pružiti i negu, koja prvenstveno u Centru za transplantaciju mora biti prvoklasna. Ali još i više. Ljudski je saosećati sa njima, njihovim patnjama, bolestima i ponekad se emotivno vezati za pacijente. Uvek je pitanje u medicinskoj struci kako napraviti taj profesionalni otklon.
– Vrlo je teško. Ni posle tri i po decenije ne mogu. Možemo da izglumimo profesionalizam, ali kad vidite mladog čoveka ili bilo kog drugog, kome ne možete pomoći i koji ima dijagnostikovanu najtežu bolest, to je veoma teško, priča sestra Anđa.
A njihovi su pacijenti prema njenim rečima uglavnom mladi, posebno oni koji dolaze na transplantacije, i imaju 18, 19 ili 20 godina.
– Te mlade osobe koje su pripremljene za transplataciju su uglavnom obolele od akutnih leukemija i one primaju visoke doze citostatika, koje izazivaju brojne komplikacije. Oni su tada životno ugroženi jer može doći do krvarenja, infekcija. I tu je i te kako važna medicinska nega, ali je najvažnija lepa reč i ljudski pristupu pacijentu – ističe glavna sestra Klinike.
Ona kaže kako je posle velikog uloženog truda i muke oko pacijenata za nju i njene koleginice prava satisfakcija kad ih vide kako posle dolaze na kontrole, da su dobro, čak i izlečeni. Raduju se kad saznaju da se pacijent oženio, a još više kad dobije prinovu. Posle tih lepih vesti se zaboravljaju sve najteže noćne smene i sva briga oko pacijenata.
Klinika za hematologiju je uglavnom ženski kolektiv, samo je par medicinskih tehničara, i kako kaže Anđa Grubišić sestre su izuzetano požrtvovane i kad treba jedna drugu menjaju i jedna drugoj izlaze u susret.
Priznanje profesiji
Priznanje koje je dobila predstavlja ličnu satisfakciju za njen višedecenijski rad, ali smatra da se tim nagradama poštuje sestrinska profesija, jer one rade naporno veoma odgovoran posao.
– Toliko radimo da bi, ipak, trebalo to da se poštuje. Trebalo bi mnogo više poštovati sestrinsku profesiju kod nas jer sestra je ta koja ima prvi kontakt s pacijentom i uz njih je 24 sata. To se u svetu svuda ceni, a trebalo bi i kod nas – ističe Anđa Grubišić.
Priznanje koje je dobila shvata veoma ozbiljno i podsticajno za njen budući rad, prvenstveno s pacijentima, a i u edukaciji mladih koleginica.
– Sve moje sadašnje i buduće aktivnosti iće će ka tome da se održi integritet najvrednije i najodgovornije sestre na VMA, jer to ta ustanova zaslužuje, kao jedinstvena u zemlji.
Mira ŠVEDIĆ
Snimio: Tomislav RADOSAVLjEVIĆ
.
