Desetar Srđan Ristić spreman za Ginisa
– Oduvek sam bio dobar u tome i, nekako spontano, odlučio sam da prihvatim izazov. Početkom novembra, na prvom treningu, lagano sam uradio 500 sklekova, da bih, već u narednih nekoliko, stigao do 1.000. Posle sam povećavao broj za 100 do 120 sklekova mesečno, da bih poslednjih pet sedmica taj rezultat pravio i na nedeljnom nivou – objašnjava desetar Ristić, koji je na prošlonedeljnom treningu, za sat vremena, digao trup s tla 2.300 puta, što je za 100 više od aktuelnog Ginisovog rekorda, i samo ga treba potvrditi prema pravilima te organizacije.
U Vojsci Srbije radi od 2004. godine. Započeo je u Grošnici, u 24. bataljonu za specijalna dejstva, posle čega je 2007. prešao u Kraljevo, da bi, posle kratke pauze, od 2009. godine bio angažovan u Centralnoj logističkoj bazi.Sportom se bavi od srednje škole, kada je trčao „srednje pruge“, ali su roditelji mislili da je to gubljenje vremena i da treba da se „okane toga” i posveti školi. – Ipak, nisam odustajao. Sklekove sam prvi put „radio“ u petom razredu osnovne škole, na fizičkoj proveri. Lagano sam s 51 postavio svojevrsni rekord škole. Shvatio sam da mi to dobro ide, ali nisam previše obraćao pažnju.
Misao da bi u toj disciplini mogao da se okuša s „celim svetom“ počela je da ga zaokuplja poslednjih nekoliko godina. – U novembru prošle godine sam prelomio, i počeo da se pripremam, kada sam i saznao, da Ginisov rekord drži izvesni Britanac, da iznosi 2.220 sklekova za sat, a postigao ga je u julu prošle godine.
Započele su pripreme, u svetlu saznanja da je, osim snage, najvažnija taktika. – Promenio sam ih više, tragajući za pravom. Gledao sam snimak aktuelnog rekordera i shvatio da nam je taktika slična. Naime, ja radim prosečno malo više do 38 sklekova u minuti. Metod koji mi najviše odgovara jeste – kratka serija pa kratak odmor. Znači, 15 sekundi je i rad i odmor - uradim 10 podizanja za 7 do 8 sekundi, pridignem se na kolena, uzmem vazduha, uradim 9, pa odmor, i isto tako u drugoj polovini minuta. Ukupno četiri serije, dakle 38 za 60 sekundi. U odnosu na taj plan, na poslednjem treningu, „prebacio“ sam još 20, pa je rezultat bio 2.300, što je praktično rekord, koji samo treba potvrditi prema pravilima Ginisa.
Propozicije kažu da svoju posebnost u nekoj Ginisovoj disciplini možete verifikovati na dva načina. Prvi je skup, košta najmanje šest hiljada evra. Platite dolazak posebne komisije iz Londona, koja na licu mesta utvrdi novi rekord i istog trenutka vam uruči sertifikat o tome. Drugi je jeftiniji način, i za njega se odlučio, gotovo je izvesno, budući Ginisov rekorder u broju sklekova u satu.
– Snimaćemo postizanje rekorda, prema ustanovljenim pravilima. To košta oko 600 evra, radi se iz dva ugla, i nakon što im dostavite taj dokaz, u roku od godinu dana dobijate sertifikat da ste Ginisov rekorder. Upravo tako je uradio i poručnik novosadske Žandarmerije Vinko Trivunović, koji je oborio Ginisov rekord u zgibovima, kada je za 24 sata uradio 5.820, o čemu čeka sertifikat iz Londona.
Desetar Vojske Srbije planira da rekord obori u junu. Ima i sponzore koji će pomoći, a veliku podršku mu pruža i njegov Klub borilačkih veština „Šumadija bezbednost”, gde trenira „điu-đucu” veštinu.
– Tri stvari su bitne za napredak – dobar trening, koji vodi trener Čedomir Jovanović, oficir Policije, zatim optimalna ishrana kao i oporavak. Imam veliku podršku na poslu, ali i u okruženju. Veoma mi je važna podrška kragujevačke Akademije „Cojić“, koja mi pruža mogućnost korišćenja saune i neophodnu masažu za oporavak posle treninga, a pomaže mi i Fitnes-centar „Olimpija“.
Obaranja rekorda je ono što sledi. Primarni cilj. A dalje? – Voleo bih da se aktiviram i budem podoficir Vojske Srbije, ali mi taj kurs izmiče jer mi nedostaje četvrta godina srednje škole, koju sam nedavno upisao vanredno, pa bih, uz polaganje razlike ispita, uskoro, ako bude novca za školarinu, mogao da budem tehničar drumskog saobraćaja, čime bih otvorio vrata za napredovanje u službi. Takođe značajan cilj mi je da pred mladim ljudima popularizujem sport, motivišem ih da zdravo žive. Poruka je – što manje vremena za kompjuterom, a više u šetnji i prirodi.
Vladimir VJEŠTIĆ
Snimila Duška STEFANOVIĆ
