Major Ninoslav Đuđić, komandir tenkovske čete i tenkovski biatlonac
Od malena želeo je da postane vojnik. Kako je odrastao razgovori s porodičnim prijateljem, pukovnikom tenkistom, presudili su – biće tenkista.
– Vojnički život je izazovan, atraktivan i težak. Tenkovski, još teži. Traži jak kolektiv, timski rad, drugarstvo i spremnost na uzajamno pomaganje u svim situacijama. Nije sve bajno. Radimo sa tehnikom u svim vremenskim uslovima – leti na plus 40, zimi na minusu, po kiši, blatu, snegu, vetru. Sve to utiče na tenkistu, na njegovu psihičku i fizičku snagu, ali učvršćuje međusobno poverenje – priča major Ninoslav Đuđić komandir čete u 15. tenkovskom bataljonu Prve brigade KoVa, napominjući da uprkos svim manama koje posao tenkiste nosi, on ga ipak voli i uživa u radu na tenku. Izbor profesije, kaže, nikada tokom svoje vojničke karijere nije doveo u pitanje.A tenk, čelična grdosija od milion delova, traži stalno usavršavanje, trenaž, uvežbavanje... S jedne strane, postoje pravila i uputstva, a s druge, svakodnevni rad i iskustvo, ono što nadograđuje i proširuje propisane odredbe.
Ninoslavovu predanost rodu prepoznali su i pretpostavljeni, pa mu je 2014. godine pružena prilika da se sa svojom posadom, u selekciji 12 najboljih u Vojsci, bori za ulazak u ekipu Vojske Srbije i učešće na tenkovskom biatlonu u bazi Aladino u Moskovskoj oblasti, u Ruskoj Federaciji. Pruženu šansu nije prokockao.
– Iako smo tada u generalnom plasmanu osvojili osmo mesto, s takmičenja smo se vratili „naoružani” novim iskustvima i već gotovo definisanim zadacima, s jasnom vizijom kako treba da odradimo pripreme za narednu godinu – priča prošlogodišnji kapiten ekipe Vojske Srbije, napominjući da su mnogo toga naučili gledajući tenkiste drugih vojski i slušajući njihova iskustva.
Prilikom selekcije za članove posada i tima Vojske Srbije za drugi tenkovski biatlon, major Đuđić nametnuo se svojom stručnošću, radom, stečenim iskustvom i visokom motivisanošću. Kvalitetom se izborio za svoje mesto. Tokom priprema, na izgrađenom poligonu za tenkovski biatlon više od stotinu puta prelazila se predviđena zahtevna staza. Nakon svake aktivnosti pravili su analize, uočavali greške i otklanjali ih.
– Težina takmičenja traži vrhunski obučene ljude i timski rad. U svakom momentu mora da se zna ko, šta i kako treba da radi. Nakon selekcije, kako članovi posade nisu iz iste jedinice, formirana takmičarska posada provodi gotovo sve vreme zajedno, i radno i slobodno, pa komandir nauči bukvalno kako diše koji član posade – priča tenkista iz Sremske Mitrovice, ponos Prve brigade i svojih kolega.
Ozbiljan pristup selekciji i pripremama urodio je plodom, pa se naša posada, koju su činili nišandžija poručnik Strahinja Grbić i vozač desetar Aleksandar Đorđević, predvođena komandirom majorom Đuđićem, kao i tim Vojske Srbije, ovenčala bronzanom medaljom zlatnog sjaja.
Na pojedinim takmičarskim deonicama, priseća se major Đuđić, uz savladavanje postavljenih prepreka, postižu se brzine veće od 80 kilometara na čas, pa se tenk sa svoje 42 tone često nađe u vazduhu. Upravo zato posada mora da razmišlja „korak” napred.
– Kada na signal uđemo u tenk i zatvorimo poklopce, u trenu nestaju trema i nesigurnost. Zauzimamo mesta uvereni u svoje znanje i stručnost, oslanjajući se jedan na drugog. Znamo šta nam je posao – objašnjava major Đuđić, prisećajući se da ih je tokom prošlogodišnjih nekoliko dana nadmetanja s tribina posmatralo više od 150.000 gledalaca.
Pre nekoliko dana, kao zamenik rukovodioca priprema tima Vojske Srbije za tenkovski biatlon, boravio je u Moskvi na Drugoj planskoj konferenciji armijskih igara, koje su ove godine zakazane za prvu polovinu avgusta.
– Biće mi najteže da sa tribina posmatram tu takmičarsku borbu tenkovskih posada. Više bih voleo da sam u tenku. Ipak, dolaze mlađi, vispreniji, a naša vojska, ovi naši tenkisti, obučeni su da uspešno pariraju tenkistima iz mnogih drugih, brojnijih i modernije opremljenih vojski – uveren je major Đuđić, naglašavajući pri tom zdušnu podršku svih nivoa komandovanja od kojih su pristigla i vanredna unapređenja u čin, nagrade i priznanja.
Budimir M. POPADIĆ
