Ima neka javna veza…
U Srednjoj vojnoj školi Kopnene vojske u Sarajevu stasavale su mnoge generacije kasnijih podoficira, oficira, generala. Do 1992. godine. Sada, već šest godina, oni virtualno oživljavaju svoju školu, ne obazirući se na državne granice, razlike u nacionalnostima ili na one koji u njihovim prijateljstvima vide opasnost.
Sajt ima skoro 600 saradnika, više od 7.000 fotografija, dokumentaciju o mnoštvu događaja, uz bezbroj pojedinačnih uspomena – sve nastalo tokom nekoliko decenija. Sve to ne bi to bilo neobično da je reč o javnim ličnostima, institucijama, popularnoj medicini. Ovde se radi o hiljadama pripadnika nekadašnje JNA, sadašnjim ili bivšim starešinama armija iz različitih zemalja. Ono što virtualna komunikacija ovde poručuje polako dobija značajniji smisao od puke nostalgije ili žala za mladošću.SVŠ KoV Sarajevo postojala je 40 godina, do 1992. godine. Sajt škole – šest. Uz zvuke svečanog marša, na njemu se može naći izgled kasarne, strukutura školovanja, popisi i fotografije načelnika škole, odjeci značajnih društvenih događaja, pripadnici pojedinih klasa, starešine, profesori, pitomački činovi i oprema, oružje, diplome, amblemi, pečati, fotografije sa časova i terenske obuke, praznici i svečanosti, sport, dokolica, susreti…
Jedini autor i urednik sajta i fejsbuk profila je Milan Lišanin. Odavno stanovnik Francuske, samo se od svoje dugogodišnje nostalgije za državom i vremenom u kojem se osećao ponosnim, kao pitomac u Sarajevu - lečio sajtom. Tako je počelo. Ulagao je sopstveni novac, otkidao hiljade sati od svog vremena za odmor… Bez novinarskog iskustva ili obrazovanja - uređivao je tehnički i sadržajno sajt koji je privukao toliko vojnih starešina. I sam je bio iznenađen velikim odzivom.
I druga iznenađenja su zatim stigla. Već neko vreme u ovo druženje se uključuju i desetine mladih, rođenih posle SFRJ, koji pišu da su slušali od starijih kako je nekada postojalo drugačije drugarstvo - “pravo”.
Zorica Stanković
