Radna i materijalna obaveza

RADNA OBAVEZA

Ljudska prava, a samim tim i sloboda rada, su kategorija međunarodnog prava, pa u skladu s tim Ustav Republike Srbije propisuje da se jemče i neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšte prihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima. Ustavom se garantuje svakom građaninu pravo da radi, da slobodno izabere posao koji će da obavlja, pravo da mu, pod jednakim uslovima, bude dostupno svako radno mesto za koje ispunjava uslove i sl. Samo u dva Ustavom utvrđena slučaja data je mogućnost da se propišu mere odstupanja od Ustavom zajemčenih ljudskih prava. Odstupanje je moguće uvesti samo u slučaju proglašenja vanrednog ili ratnog stanja.

Zakon o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi definiše pojam radne obaveze kao pravo i dužnost građana Republike Srbije koja se izvršava na radnim mestima, odnosno na određenim poslovima i zadacima u uslovima vanrednog ili ratnog stanja, u skladu sa Planom odbrane Republike Srbije. Radna obaveza je dužnost građana, obveznika radne obaveze, da pripremaju i organizuju svoj rad u uslovima ratnog i vanrednog stanja za vršenje prioritetnih delatnosti na snabdevanju građana i Vojske Srbije proizvodima i uslugama od posebnog interesa za odbranu zemlje, kao i za spašavanje ljudi, materijalnih i kulturnih dobara i zaštitu životne sredine od opasnosti izazvanih elementarnim nepogodama, tehnološko-tehničkim nesrećama i katastrofama, terorizmom i ratnim razaranjima.

Radnoj obavezi podležu svi za rad sposobni građani koji su navršili 18 godina života do 65 godina (muškarci), odnosno do 60 godina (žene), a nisu raspoređeni na službu u Vojsci Srbije.

U vanrednom i ratnom stanju organima lokalne samouprave, na teritoriji svoje nadležnosti, data je odgovornost za obezbeđenje neposrednog zadovoljenja potreba građana. Državni organi i pravna lica obavezni su da izvrše procenu mogućnosti rada, propišu zadatke koje će obavljati u uslovima vanrednog i ratnog stanja, kao i da odrede broj potrebnih izvršilaca i sredstava za izvršavanje namenskih zadataka. Na osnovu te procene Vlada Republike Srbije, za državni organ, a direktor za pravno lice, utvrdiće ratnu organizaciju i sistematizaciju radnih mesta na osnovu koje se raspoređuju obveznici radne obaveze tj. izrađuje Plan popune. Kada se govori o privrednim društvima i drugim pravnim licima misli se samo na ona privredna društva i pravna lica koja su određena Rešenjem Vlade Republike Srbije da proizvode predmete i vrše usluge od značaja za odbranu.

Raspored u državnom organu ili pravnom licu smatra se ratnim rasporedom. Raspored obveznika radne obaveze određuje se aktom o ratnoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, spiskom dužnosti i Planom popune, a na osnovu zahteva ili naloga nadležnog državnog organa u skladu sa propisima. Nadležnost za donošenje rešenja o raspoređivanju u pravnom licu preneta je na organ uprave. U tom smislu, rukovodilac u državnom organu ili organ uprave i direktor u pravnom licu, izradiće rešenje o raspoređivanju lica po ratnoj sistematizaciji. Ovo rešenje ima zakonsku snagu iz kojeg proističe pravo i dužnost raspoređenog za obavljanje propisanih zadataka, ali i prava u slučaju nastajanja štetnih posledica prouzrokovanih ratnim ili vanrednim stanjem. U slučaju proglašenja ratnog ili vanrednog stanja, licu koje je u radnom odnosu prestaje radni odnos ako ne postupi po rešenju o raspoređivanju u državnom organu i pravnom licu u delatnosti od posebnog značaja.
Obvezniku radne obaveze pripada odgovarajuća zarada za vreme vršenja radne obaveze, odnosno naknada zarade za vreme vršenja radne obaveze u državnim organima i pravnim licima, u skladu sa propisima kojima se uređuje rad i radni odnosi.

Radna obaveza u jedinicama radne obaveze

Radna obaveza se izvršava i u jedinicama radne obaveze. Ove jedinice se obrazuju za izvođenje neodložnih radova za potrebe odbrane, Vojske Srbije i civilne zaštite u ratnom i vanrednom stanju. Nadležnost za formiranje ovih jedinica data je teritorijalnim organima Ministarstva odbrane. Jedinice radne obaveze popunjavaju se neraspoređenim vojnim obveznicima i obveznicima radne obaveze koji nemaju ratni raspored. Za izvođenje neodložnih radova za potrebe odbrane, Vojske Srbije i civilne zaštite u ratnom i vanrednom stanju prvenstveno se angažuju specijalizovana pravna lica, kao što su Javna komunalna preduzeća, gradska-saobraćajna preduzeća, građevinske firme kao i jedinice radne obaveze.

U neodložne radove za potrebe odbrane, a za čije se izvođenje angažuju jedinice radne obaveze, spadaju:
- održavanje puteva, mostova, železničkih pruga, aerodroma, letelišta, heliodroma, luka, pristaništa, hidrodroma i sidrišta;
- uređenje i održavanje objekata za vodu i mesta prelaska preko vodenih i drugih prepreka i izgradnja i održavanje skladišta, baza, zemunica i sanitetskih objekata od značaja za odbranu;
- učešće u privremenim sastavima koji izvršavaju posebne zadatke u toku mobilizacije;
-dekonzervacija i aktiviranje pokretnih stvari za posebne namene u ratnoj rezervi;
- razmeštaj ratnih materijalnih rezervi i ispomoć prilikom prenošenja pokretnih stvari iz skladišta na mobilizacijska zborišta i druge rejone od značaja za Vojsku Srbije;
- utovar i istovar pokretnih stvari za posebne namene i drugih sredstava u lukama i pristaništima, aerodromima, železničkim stanicama i sabirnim centrima od značaja za odbranu;
- ispomoć prilikom prenošenja povređenih i obolelih i asanacije bojišta;
- ispomoć u gašenju požara, raščišćavanju ruševina, odbrane od poplave i drugih elementarnih nepogoda i opravci objekata;
- utovar i istovar robnih rezervi i pokretnih stvari državnih organa kao i pravnih lica koja su određena aktom Vlade da proizvode predmete i vrše usluge od značaja za odbranu;
- dislokacija proizvodnih kapaciteta, sirovina i drugih materijalnih dobara privrednih društava od posebnog značaja za odbranu;
- ispomoć u obavljanju poljoprivrednih radova na državnim i zadružnim gazdinstvima i seoskim imanjima porodica poginulih boraca, invalida i porodica čiji su članovi angažovani u Vojsci Srbije i civilnoj zaštiti;
- uređenje naselja i objekata za smeštaj raseljenih lica;
- ispomoć u eksploataciji šumskog, rudnog i drugog prirodnog bogatstva od značaja za odbranu;
- uređenje i izgradnja skloništa i drugih fortifikacijskih objekata za zaštitu stanovništva;
- izmeštanje predmeta i dokumenata istorijskih, umetničkih i kulturnih vrednosti i
- drugi radovi određeni aktom Ministarstva odbrane kao radovi od značaja za odbranu zemlje.

Na osnovu zadataka utvrđenih planovima mobilizacije i planovima upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane, komande, jedinice i ustanove Vojske Srbije, državni organi i pravna lica podnose zahtev teritorijalnom organu Ministarstva odbrane za formiranje – angažovanje jedinica radne obaveze.

Pripadniku jedinice radne obaveze isplaćuje se naknada stvarnih troškova prevoza do mesta javljanja određenog u pozivu, a za izvršene poslove iznos u visini naknade za vreme vršenja vojne obaveze koji pripada licu u rezervnom sastavu.

Radna obaveza predstavlja nezaobilazan deo jedinstvenog sistema za izvršavanje poslova i zadataka odbrane. Pravilno organizovana, normativno regulisana i dosledno sprovedena u praksi radna obaveza, zajedno sa vojnom i materijalnom obavezom, bitno utiče na sistem odbrane u celini i predstavlja njegov ravnopravni i neodvojiv deo. Propisima kojima je regulisana oblast radne obaveze prevazilaze se problemi iz ranijih perioda i postiže se bolje razumevanje radne obaveze u funkciji odbrane, kao i njeno razlikovanje od prinudnog ili obaveznog rada koji proističe iz radnog odnosa.

MATERIJALNA OBAVEZA

Ustav Republike Srbije definiše da je Republika Srbija, između ostalog, zasnovana na socijalnoj pravdi. Socijalano-ekonomska prava i slobode koje Ustav garantuje treba da služe ostvarivanju socijalne pravde. Poseban značaj među socijalno-ekonomskim i kulturnim pravima ima pravo na imovinu. Navedeno pravo jedna je od garancija privatne svojine i predstavlja bitnu pretpostavku slobodne privrede i slobodnog tržišta.

Jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona. Pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne. Iz navedenog, pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo ako su istovremeno ispunjeni sledeći uslovi: da se ograničenje vrši u javnom interesu, koji je utvrđen na osnovu zakona i uz naknadu, koja ne može biti niža od tržišne vrednosti.

U ratnom i vanrednom stanju, građanima se može utvrditi materijalna obaveza u skladu sa zakonom i propisima, koji se odnose na ratno i vanredno stanje. Materijalnu obavezu za potrebe zemlje izvršavaju vlasnici stvari. Stvari i materijalna dobra za potrebe odbrane zemlje raspoređuju se prema ratnom rasporedu za potrebe Vojske Srbije, državnih organa, privrednih društava i drugih pravnih lica, u skladu s kriterijumima za raspoređivanje građana i normativima stvari za potrebe popune Vojske Srbije i druge potrebe odbrane zemlje.

Zakon o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi materijalnu obavezu definiše kao pravo i dužnost građana Republike Srbije, privrednih društava, drugih pravnih lica i preduzetnika, čije je sedište na teritoriji Republike Srbije, da pokretne i nepokretne stvari kojima raspolažu, a koje su određene kao stvari posebne namene za potrebe odbrane, Vojske Srbije i civilne zaštite, ustupe na privremeno korišćenje uz naknadu državnim organima, Vojsci Srbije i civilnoj zaštiti.

Materijalnu obavezu za potrebe odbrane zemlje izvršavaju vlasnici stvari. Stvari se mogu nalaziti u svojini građana, privrednih društava, drugih pravnih lica i preduzetnika. Materijalna obaveza se izvršava u uslovima vanrednog i ratnog stanja. Izuzetno, materijalna obaveza može se izvršavati i u miru radi zaštite i spasavanja, pregledom, kontrolom i upotrebom stvari na vojnoj vežbi. U miru, radi pregleda i provere ispravnosti i opravdanosti popune tim stvarima, na vežbama i u terenskim uslovima, proverava se svrsishodnost popune navedenim stvarima i ljudstvo uvežbava u rukovanju.

Materijalnu obavezu u miru i u uslovima vanrednog ili ratnog stanja,imaju svi građani Republike Srbije, strani državljani sa stalnim prebivalištem u Republici Srbiji, domaća i strana pravna lica koja su registrovana za vršenje delatnosti određenih zakonom kao delatnosti od značaja za odbranu Republike Srbije. Materijalnoj obavezi ne podležu samo strane diplomate i predstavnici međunarodnih organizacija.

U skladu sa Zakonom o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi stvari iz popisa na smeju se rasporediti ako bi se raspoređivanjem tih stvari:
- onemogućilo vlasniku obavljanje životnih funkcija, kao što su prevoz invalida i bolesnih lica;
- onemogućilo vlasniku obavljanje delatnosti u obimu koji ugrožava njegovu egzistenciju;
- onemogućilo najneophodnije obavljanje poslova od posebnog javnog interesa;
- onemogućilo obavljanje minimalne privredne delatnosti i
- bitno prouzrokovalo slabljenje životnih uslova građana.
Popis i evidenciju stvari vrše teritorijalni organi Ministarstva odbrane, a na osnovu evidencije koju vode organi državne uprave nadležni za imovinu, unutrašnje poslove, javne prihode i drugi državni organi. Vlasnici stvari su dužni da teritorijalnom organu, na njegov zahtev, stave na uvid podatke i isprave o stvarima i da mu omoguće pregled stvari radi popisa i vođenja evidencije.

Stvari se raspoređuju tako da se prvenstveno obezbedi popuna ratnih jedinica Vojske Srbije. Raspoređivanje stvari za potrebe jedinica Vojske Srbije i za druge potrebe odbrane zemlje vrši se sa najbliže teritorije.

Stvari za potrebe odbrane preuzima korisnik kome su, na osnovu odobrenog Plana popune, te stvari raspoređene. Teritorijlani organ dostavlja poziv vlasniku stvari. Protiv vlasnika stvari koje se ne odazove i ne preda stvari za potrebe korisnika stvari nakon proglašenja vanrednog ili ratnog stanja, teritorijalni organ bez odlaganja podnosi krivičnu prijavu.

Vlasnik stvari koji je primio poziv od teritorijalnog organa radi pregleda ili vežbe, u roku od osam dana od dana prijema poziva, može da traži odlaganje izvršenja obaveze:
- ako bi predaja stvari izazvala štetu vlasniku stvari na osnovu neizvršenja obaveza i poslova iz ranije potpisanih ugovora;
- ako bi ga zadesila velika privredna šteta i
- ako je traženo vozilo jedino u porodici vlasnika, a ima decu mlađu od 16 godina.

Za korišćenje stari iz popisa vlasniku stvari pripada naknada. Naknada za korišćenje stvari utvrđena je Odlukom o utvrđivanju naknade za korišćenje stvari iz popisa za potrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane (tarifa). Naknada za korišćenje stvari pripada vlasniku od trenutka predaje do trenutka vraćanja stvari i isplaćuje se najkasnije 45 dana od vraćanja stvari vlasniku.