Regionalne inicijative

 

Ministarstvo odbrane Republike Srbije i
regionalne inicijative
 

Početkom HHI veka na području Jugoistočne Evrope pokrenuto je više političkih, ekonomskih i bezbednosnih regionalnih inicijativa od strane Evropske unije, NATO, OEBS i Saveta Evrope, Sjedinjenih Američkih Država, država članica EU, kao i država regiona. Cilj pokretanja regionalnih inicijativa bio je očuvanje mira i stabilnosti na području Jugoistočne Evrope.

Unapređenje regionalne saradnje predstavlja jedan od spoljnopolitičkih prioriteta Republike Srbije, koja se ostvaruje kroz veoma aktivno učestvovanje u radu regionalnih inicijativa i organizacija. Za Ministarstvo odbrane Republike Srbije, koje potvrđuje čvrstu opredeljenost za još aktivnije učešće u radu regionalnih bezbednosnih inicijativa i organizacija, one predstavljaju značajnu podršku u procesu reforme sistema odbrane.

Proces saradnje ministara odbrane zemalja Jugoistočne Evrope (Southeastern Europe Defense Ministerial Process – SEDM) pokrenut je na predlog Sjedinjenih Američkih Država 1996. godine, sa namerom jačanja saradnje zemalja JIE i SAD na planu odbrane. Osnovni cilj SEDM je intenziviranje razumevanja i političko-vojne saradnje u JIE radi jačanja stabilnosti i bezbednosti u regionu.

Članice SEDM su: SAD, Grčka, Italija, Turska, Slovenija, Rumunija, Bugarska, Hrvatska, Albanija, Ukrajina, Makedonija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Gruzija i Srbija, dok  Moldavija ima status posmatrača.

Odluka o prijemu Srbije u SEDM doneta je na ministarskom sastanku SEDM održanom u oktobru 2009. godine u Sofiji. Vlada Republike Srbija, na sednici održanoj 10. juna 2010. godine, donela je zaključak o pristupanju Sporazumu o osnivanju Koordinacionog komiteta u okviru procesa SEDM. Usvajanjem pomenutog zaključka, Republika Srbija završila je nacionalnu proceduru koju predmetni sporazum predviđa za stupanje u punopravno članstvo u okviru procesa SEDM. U martu 2012. godine, Srbija je dobila i status posmatrača u sklopu Multinacionalne mirovne snage JIE (Multinational Peace Force Southeastern Europe – MPFSEE).

Mehanizmi saradnje unutar SEDM su ministarski sastanci, sastanci Koordinacionog komiteta (SEDM-CC), sastanci Komiteta za političko-vojno upravljanje (PMSC) i sastanci zamenika načelnika generalštabova država SEDM. Detaljni podaci dostupni su na sledećoj adresi.

Koordinacioni komitet SEDM (SEDM Coordination Committee – SEDM-CC), zvanično uspostavljen u oktobru 2000. godine, zadužen je za nadgledanje i davanje političkih smernica za sve projekte koji se iniciraju u okviru SEDM. 

Komitet za političko vojno upravljanje (Politico Military Steering Committee – PMSC) predstavlja upravljačko telo za Multinacionalne mirovne snage JIE (Multinational Peace Force Southeastern Europe – MPFSEE) i njihovu operativnu komponentu u vidu brigade za očuvanje mira u JIE (Southeastern Europe Peacekeeping Brigade – SEEBRIG).

U okviru procesa SEDM pokrenuto je nekoliko uspešnih aktivnosti i inicijativa, kao što su: Multinacionalne mirovne snage JIE - MPFSEE i njihova operativna komponenta u vidu brigade za očuvanje mira u JIE – SEEBRIG; Projekat simulacionih vežbi (Southeastern Europe Simulation Network – SEESIM); Projekat telemedicine – IMIHO, Incijativa za izgradnju integriteta i Konferencija o ulozi žena lidera u oblasti odbrane i bezbednosti.

Ministarstvo odbrane Republike Srbije redovno učestvuje na ministarskim sastancima, sastancima Koordinacionog komiteta i sastancima zamenika načelnika generalštabova zemalja SEDM od 2006. godine, uz aktivno učešće u projektima ove inicijative.

Republika Srbija je bila domaćin sastanka na nivou ministara odbrane država članica SEDM 2018. godine, a na nivou zamenika načelnika generalštabova 2014. godine.

Pod okriljem Foruma za saradnju država Zapadnog Balkana u oblasti odbrane - SEEC,[1] a u skladu sa zaključcima sa 1. Konferencije vojne medicine zemalja JIE koja je održana u aprilu 2011. godine u Beogradu, formirana je Grupa za procenu balkanskih vojno-medicinskih snaga. Republika Srbija je predsedavala Grupom za procenu balkanskih vojno-medicinskih snaga u periodu od 2011. do 2013. godine, tokom kojeg je izrađen Koncept balkanskih vojnomedicinskih snaga). Navedeni Koncept BMTF predstavio je smernice za izgradnju BMTF i usvojen je potpisivanjem Deklaracije o namerama od strane svih država učesnica (Severna Makedonija, Slovenija, Srbija, Albanija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora). Kao rezultat navedenog dokumenta, započet je rad na uspostavljanju organizacione strukture BMTF i u januaru 2014. godine formiran je Predupravni odbor BMTF, i Predstalna organizacija BMTF. Navedena tela imala su prefiks „pred“ do momenta potpisivanja Sporazuma o uspostavljanju Balkanskih vojno-medicinskih snaga od strane svih članica 2016. godine. Zajedničkim delovanjem, rad Grupe za procenu balkanskih vojno-medicinskih snaga je u međunarodnoj zajednici ocenjen kao veoma uspešan a BMTF je uvršten u red projekata "pametne odbrane" na Samitu NATO u Čikagu 2012. godine.

Predviđeno je da BMTF budu multinacionalna medicinska jedinica sa zadatkom da obezbedi medicinsku podršku nivoa 2 (Role 2 level) u operacijama odgovora na krizu za veliki broj vanrednih situacija (prirodne nepogode) u regionu.

Republika Srbija se nalazila u statusu Okvirne nacije (Framework nation) BMTF do kraja juna 2020. godine. Republika Severna Makedonija je određena za Okvirnu naciju BMTF za period 2020-2022. godine, dok će Republika Slovenija biti Okvirna nacija BMTF od 2022. do 2024. godine.  
Tokom vežbe „Saber Guardian 2017“, koja je realizovana 2017. godine u Rumuniji, jedinica BMTF dostigla je nivo inicijalnih operativnih sposobnosti (IOC). Tokom vežbe "Energični ratnik" („Vigorous Warrior 19”), održane u aprilu 2019. godine u Rumuniji, jedinica je prikazala zavidan nivo uvežbanosti i dostigla nivo punih operativnih sposobnosti u mandatu Srbije kao Okvirne nacije. Puna operativna sposobnost podrazumeva da je sposobnost za ispunjavanje zadataka u regionu Balkana u potpunosti postignuta.

Zvanična stranica Balkanskih medicinskih snaga nalazi se ovde.
 

Centar za bezbednosnu saradnju - RACVIAC je osnovan oktobra 2000. godine u okviru Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope u Rakitju pored Zagreba, Republika Hrvatska i u početku se bavio kontrolom naoružanja i primenom mera poverenja i bezbednosti. Uloga Centra je jačanje dijaloga i saradnje kroz partnerstvo država članica i drugih međunarodnih subjekata radi doprinosa i podrške regionalnoj bezbednosti i stabilnosti.
Aktivnosti Centra su tokom vremena proširene, a težišne oblasti saradnje su:

Takođe, 2014. godine formirana je Mreža za borbu protiv širenja oružja za masovno uništenje (C-WMD Network) u okviru koje se godišnje organizuju tri aktivnosti na temu borbe protiv širenja oružja za masovno uništenje, uz podršku Američke komande oružanih snaga u Evropi (USEUCOM).

RACVIAC, prema Sporazumu, čine stalne i pridružene članice, kao i posmatrači. Stalne države članice RACVIAC, koje imaju pravo odlučivanja u svim stvarima, su: Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Grčka, R. Severna Makedonija, Crna Gora, Rumunija, Srbija i Turska. Pridružene članice, koje mogu odlučivati o personalnim i programskim pitanjima budući da u njima kontribuiraju, su: Austrija, Češka, Danska, Francuska, Nemačka, Mađarska, Italija, Holandija, Norveška, Rusija, Slovenija, Španija, Švedska i Velika Britanija. Države sa statusom posmatrača, koje nemaju pravo odlučivanja, su: Kanada, Moldavija, Poljska, Slovačka, Ukrajina i SAD.

Na 32. sastanku Multinacionalne savetodavne grupe (MAG) u oktobru 2014. godine «Kosovo*» je pozvano da učestvuje na svim sastancima i aktivnostima RACVIAC/MAG, zbog čega ima svojstvo učesnika (bez mogućnosti učestvovanja tzv. Kosovskih snaga bezbednosti, imajući u vidu Rezoluciju SB UN 1244).
Zasedanja MAG održavaju se dva puta godišnje, tokom aprila i oktobra svake godine, jedno u državi predsedavanja i drugo u Centru. Predsedavajući MAG je predstavnik jedne od država članica a funkcija traje godinu dana.

Republika Srbija je potpisala Sporazum o RACVIAC 14. marta 2010. godine u Budvi, Crna Gora, a u decembru 2011. godine okončana je nacionalna procedura ratifikacije. Navedenim je Republika Srbija postala peta država koja je ratifikovala Sporazum čime je on stupio na snagu i u tom smislu dala nedvosmislenu podršku završetku transformacije RACVIAC.

Takođe, Ministarstvo odbrane Republike Srbije na godišnjem nivou usaglašava plan aktivnosti sa RACVIAC i predstavnici Ministarstva odbrane Republike Srbije svake godine učestvuje u radu konferencija, okruglih stolova, radionica, seminara i kurseva u organizaciji Centra.
U okviru strateškog opredeljenja aktivnog doprinosa regionalnoj saradnji Ministarstvo odbrane Republike Srbije je predsedavalo MAG u periodu oktobar 2013 – oktobar 2014. godine. 
 

Konferencija načelnika generalštabova balkanskih zemalja uspostavljena je na inicijativu Grčke i Turske 2006. godine. Prva konferencija načelnika generalštabova balkanskih zemalja održana je u Solunu 2007. godine i njoj su prisustvovali načelnici generalštabova Albanije, BiH, Bugarske, Crne Gore, Grčke, Makedonije, Srbije, Rumunije i Turske i Hrvatske. Iste godine potpisanu su Smernice za rad (Terms of Reference) kada su države učesnice prvog sastanka postale stalne članica navedene regionalne inicijative, Hrvatska i Slovenija stekle status posmatrača.

U okviru inicijative Konferencija načelnika generalštabova balkanskih zemalja čiji je Republika Srbija aktivni učesnik, izdvojen je rad posebne Koordinacione grupe, Podgrupe za obuku, obrazovanje i vežbe i Podgrupe za asimetrične pretnje, kao i Tima za konfiguraciju projekta SEEETN u cilju priprema Konferencija načelnika generalštabova balkanskih zemalja.

Cilj Foruma je da razmatra i jača modele vojno-vojne saradnje balkanskih država kao i modele odgovora na sve bezbednosne izazove, rizike i pretnje. Suštinu aktivnosti Foruma čine obuka i obrazovanje, odnosno aktivnosti u kojima se zajednički stiče zahtevani nivo interoperabilnosti koji omogućava zajedničko delovanje u najrazličitijim situacijama. Akcenat je dat prirodnim nepogodama i učešću na zajedničkim vojnim vežbama, kao i izradi godišnjih procena asimetričnih pretnji na Balkanu.

Uspostavljena je Lista zajedničkih aktivnosti: aktivnosti koje se nude samo balkanskim zemljama kao i aktivnosti koje su otvorene za druge zemlje (kursevi, seminari, konferencije i dr.). Postojeće liste se ažuriraju na godišnjem nivou. U okviru priprema za realizaciju zajedničkih vežbi održavaju se i pripremne konferencije (više puta u toku godine).

Pored navedenog, postoji i direktna veza na nivou načelnika generalštabova u hitnim slučajevima potreba za pružanjem pomoći u skladu sa nacionalnim zakonodavstvima. Sastanak načelnika generalštabova balkanskih zemalja u okviru Konferencije realizuje se jednom u toku godine, a u cilju njene realizacije, kao i realizacije aktivnosti sa Liste zajedničkih aktivnosti, održavaju se sastanci koordinacionih grupa, podgrupa i timova više puta u toku godine).

Generalštab Vojske Srbije je bio domaćin Konferencije načelnika generalštabova balkanskih zemalja u toku 2018. godine.

---