Partnerstvo za mir
Program „Partnerstvo za mir“, pokrenut 1994. godine, je program praktične bilateralne saradnje između NATO, u celini, i pojedinačnih država koje u njemu učestvuju. Osnovni cilj Partnerstva je unapređenje reforme, izgradnja međusobnog poverenja i uvećanje sposobnosti partnerskih država za očuvanje mira i bezbednosti na dobrovoljnoj, fleksibilnoj i transparentnoj osnovi.
Saradnja u okviru Programa „Partnerstvo za mir“ sprovodi se na onom nivou i onom brzinom koju samostalno određuje svaka partnerska država. Program „Partnerstvo za mir“ zasniva se na saradnji i zajedničkom delovanju sistema odbrane suverenih država i nema jasno obavezujući karakter u međunarodno-pravnom smislu, već se isključivo uvažavaju principi dobrovoljnosti i samostalnog opredeljivanja.
Čitav razvojni put Programa „Partnerstvo za mir“ odlikuju inicijative i konkretne mere da se ono unapredi i učini operativnijim. Ovaj program poslužio je i kao model za neke druge oblike partnerske saradnje NATO, kao što je, na primer, Istanbulska inicijativa za saradnju.
U poslednje vreme intenzivirani su procesi objedinjavanja svih postojećih programa saradnje i mehanizmi razvijeni pod okriljem Programa „Partnerstvo za mir“ postaju otvoreni i za ostale inicijative saradnje sa partnerima.
Republika Srbija u Programu „Partnerstvo za mir“
Od perioda postojanja Republike Srbije kao sastavnog dela SFRJ, pa do današnjih dana, Srbija je imala različite oblike saradnje sa NATO, od formalnog savezništva u okviru Trećeg balkanskog pakta (1948-1953. godine), pa do obuke i školovanja pripadnika JNA u državama članicama NATO.Intenzitet ove saradnje varirao je u zavisnosti od političkih dešavanja u proteklim decenijama.
Konkretan korak u uspostavljanju saradnje u okviru Programa „Partnerstvo za mir“ učinjen je krajem aprila 2002. godine, kada je Savezna vlada R. Jugoslavije usvojila preporuku Vrhovnog saveta odbrane o pokretanju procesa pristupanja ovom programu.
Državna zajednica Srbija i Crna Gora podnela je, 19. juna 2003. godine, zvaničan zahtev Alijansi za prijem u Program „Partnerstvo za mir“. U cilju pripreme Državne zajednice za učešće u Programu „Partnerstvo za mir“, NATO je, 30. juna 2003. godine, pokrenuo poseban program za Srbiju i Crnu Goru: Prilagođeni program saradnje (eng. Tailored Cooperation Programme, TCP). Prilagođeni program saradnje podrazumevao je učešće na kursevima u NATO školi u Oberamergau, seminarima i konferencijama, a najveći doprinos predstavljalo je učešće pripadnika Vojske, kao posmatrača, na određenom broju vojnih vežbi Programa „Partnerstvo za mir“.
Republika Srbija pozvana je da pristupi Programu „Partnerstvo za mir“ na NATO samitu u Rigi 29. novembra 2006. godine, zajedno sa Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom. U skladu sa ovim pozivom i odlukom Vlade Republike Srbije, predsednik Republike Srbije Boris Tadić potpisao je Okvirni dokument 14. decembra 2006. godine u Briselu, čime je Srbija i formalno postala učesnica Programa „Partnerstvo za mir“. Takođe, u Prezentacionom dokumentu o ciljevima Republike Srbije u Programu „Partnerstvo za mir“ jasno je istaknuto da će učešće Srbije u Programu „Partnerstvo za mir“ biti u skladu sa ekonomskim, finansijskim, ljudskim, materijalnim i ostalim mogućnostima.
Republika Srbija je, kao svaka država partner, samostalno izradila Prezentacioni dokument i u njemu predstavila političke ciljeve svog učešća u Programu „Partnerstvo za mir“, oblasti saradnje za koje je zainteresovana radi ispunjenja tih ciljeva, kao i resurse i sredstva koje namerava da stavi na raspolaganje za aktivnosti ovog programa. Ovim dokumentom predstavljen je političko-vojni okvir za obim, intenzitet i sadržaj saradnje sa NATO. Pored toga, ovo je jedini dokument koji partnerske države samostalno izrađuju, dok su svi ostali rezultat usaglašavanja i dogovora.
Opredeljena za unapređenje saradnje i zajedničkog delovanja sa državama članicama NATO i ostalim državama partnerima na izgradnji globalne, regionalne i nacionalne bezbednosti, Srbija u svom Prezentacionom dokumentu izražava spremnost da preuzme deo odgovornosti za stabilan i trajan mir u regionu, učestvuje u mirovnim operacijama sa mandatom UN i dostigne interoperabilnost oružanih snaga sa snagama država članica NATO. Republika Srbija svojim angažovanjem u aktivnostima Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike i učešćem u Programu „Partnerstvo za mir“ jača sopstvenu bezbednost i dijalogom i saradnjom doprinosi miru i stabilnosti u regionu, jačanju dobrosusedskih odnosa i rešavanju svih spornih pitanja mirnim putem.
U svom Prezentacionom dokumentu, Srbija je istakla nameru da aktivno učestvuje u Programu „Partnerstvo za mir“, na osnovu postojećih sadržaja tog programa, kao i dosadašnje saradnje sa Alijansom. Takođe, Srbija ističe spremnost učešća u skoro svim uspostavljenim mehanizmima Programa „Partnerstvo za mir“, uključujući i Individualni akcioni plan partnerstva (IPAP), što ukazuje na mogućnost intenzivne saradnje sa Alijansom, prilagođene obostranim interesima. Vlada Republike Srbije je 20. decembra 2014. godine usvojila Individualni akcioni plan partnerstva (IPAP) između Republike Srbije i NATO za period od dve godine, a u skladu sa predviđenom procedurom, u sedištu NATO je dokument odobren 15. januara 2015. godine. Trenutno je u toku drugi ciklus realizacije Individualnog akcionog plana partnerstva između Republike Srbije i NATO, za period od 2019. do 2021. godine, koji je otpočeo novembra 2019. godine.
Prezentacioni dokument Republike Srbije, za razliku od ostalih prezentacionih dokumenata država u regionu, ne predviđa članstvo Srbije u NATO, čime se, za sada, isključuje učešće Srbije i u Akcionom planu za članstvo (MAP), kao mehanizmu Programa „Partnerstvo za mir“ za sveobuhvatne pripreme u procesu pristupanja neke države Alijansi.
1. Mehanizmi saradnje sa NATO
Finalna lista događaja (FLE, ranije Individualni program partnerstva i saradnje)
Osnovni mehanizam saradnje između države partnera i NATO predstavlja Finalna lista događaja (Final List of Events / FLE). Navedeni mehanizam saradnje je ranije bio poznat pod nazivom Individualni program partnerstva i saradnje (Individual Partnership and Cooperation Programme, IPCP).
Ovaj mehanizam obezbeđuje samoopredeljenje i pristupačnost aktivnostima Programa „Partnerstvo za mir“. Osnovu Programa čini Meni partnerske saradnje (Partnership Cooperation Menu, PCM), koji sadrži listu od preko 1.500 aktivnosti, od čega MO i VS svake godine za svoj FLE bira određeni broj aktivnosti (u okvirnom proseku oko 100).
Pripadnici MO i VS učešćem na aktivnostima koje organizuje NATO u okviru FLE, poput seminara, kurseva, konferencija i vežbi, stiču nova znanja i veštine i razmenjuju iskustva sa pripadnicima oružanih snaga članica NATO i učesnica Programa PzM.
Angažovanje Republike Srbije u Finalnoj listi događaja nije u suprotnosti sa proglašenom vojnom neutralnošću, što potvrđuje i činjenica da su tradicionalno i međunarodno priznate neutralne države, poput Austrije i Švajcarske, napredni partneri Alijanse, koji između ostalog koriste i ovaj mehanizam saradnje sa Alijansom.
Individualni akcioni plan partnerstva
Individualni akcioni plan partnerstva (eng.Individual Partnership Action Plan, IPAP) uspostavljen je na samitu NATO u Pragu 2002. g. i predstavlja intenzivni oblik institucionalne saradnje sa NATO radi pružanja pomoći državi partneru u reformi i modernizaciji njihovog sistema odbrane i u potpunosti se prilagođava potrebama partnera izradom Prezentacionog dokumenta za učešće u IPAP. Izrađuje se svake druge godine, a može se ažurirati na godišnjem nivou nakon podnošenja godišnjih informacija od strane države partnera.
Saradnja države partnera sa NATO kroz IPAP organizuje se u oblastima političkih pitanja i pitanja bezbednosne politike, odbrambenim bezbednosnim i vojnim pitanjima, informisanju javnosti, nauci, životnoj sredini i planiranju u vanrednim situacijama, kao i o administrativnim pitanjima i pitanjima zaštite bezbednosti i resursa.
Vlada Republike Srbije je na sednici održanoj 24.februara 2011. godine donela Zaključak o pokretanju procedure za izradu IPAP, a Pismo o nameri pristupanja IPAP, Ministarstvo spoljnih poslova uputilo je NATO u martu 2011. godine. Prezentacioni dokument IPAP između Republike Srbije i Organizacije severnoatlantskog sporazuma usvojila je Vlada na sednici održanoj 14.jula 2011. godine, a interresorna delegacija Republike Srbije je 25. novembra 2011. godine predstavila dokument u Briselu. Vlada Republike Srbije je 20.decembra 2014. godine usvojila Individualni akcioni plan partnerstva (IPAP) između Republike Srbije i NATO za period od dve godine, a u skladu sa predviđenom procedurom, u sedištu NATO je dokument odobren 15. januara 2015. godine.
Drugi ciklus realizacije Individualnog akcionog plana partnerstva između Republike Srbije i Organizacije severnoatlantskog ugovora (NATO), za period od 2019. do 2021. godine otpočeo je 7. novembra 2019. godine. Naime, drugi po redu IPAP usvojen je od strane NATO-a na nivou Komiteta za partnerstva i kooperativnu bezbednost 2. jula 2019. godine, a od strane Vlade Republike Srbije 7. novembra 2019. godine, čime je otpočela njegova implementacija.
Tabelarni pregled ciljeva i aktivnosti za IPAP sastoji se od spiska aktivnosti i rokova za postizanje ciljeva na polju spoljne i bezbednosne politike, ekonomskih reformi, odbrambenih i vojnih pitanja, javne diplomatije, naučne saradnje, vanrednih situacija, kao i zaštite tajnih podataka.
Program za izgradnju integriteta
Program za izgradnju integriteta (Building Integrity Programme) predstavlja deo projekata kojim NATO nastoji da potvrdi svoju posvećenost ideji jačanja dobre uprave u resoru odbrane i sektoru bezbednosti.Prvobitno je pokrenut kao Inicijativa, u okviru Akcionog plana partnerstva za izgradnju institucija odbrane (the Partnership Action Plan on Defence Institution Building, PAP-DIB) na zasedanju Saveta evroatlantskog partnerstva u novembru 2007. godine.
Osnovni ciljevi Programa su podizanje nivoa svesti, promovisanje dobre prakse i razvoj praktičnih mehanizama koji mogu pomoći državama učesnicama da poboljšaju stanje integriteta i snize prisustvo rizika korupcije u nacionalnim sektorima bezbednosti, jačajući transparentnost i odgovornost.Aktivnosti u okviru Programa prvenstveno su usmerene ka problematici upravljanja finansijskim sredstvima, materijalnim i ljudskim resursima.
Ministarstvo odbrane Republike Srbije uključilo se u NATO Inicijativu za izgradnju integriteta u decembru 2011. godine, a od decembra 2012. godine, učestvuje i u Prilagođenom programu NATO za izgradnju integriteta u jugoistočnoj Evropi koji se realizuje kroz Proces saradnje ministara odbrane Jugoistočne Evrope (SEDM).
U dosadašnjem periodu izvršeni su samoprocena i zajednička analiza stanja integriteta u sistemu odbrane Republike Srbije, u saradnji sa ekspertskim timom NATO, analiza napretka u primeni preporuka, učešće na većem broju međunarodnih konferencija, radionica i programa obuke u zemlji i inostranstvu, posvećeni pitanjima izgradnje integriteta. Ministarstvo odbrane redovno upućuje svoje predstavnike na aktivnosti pod okriljem Programa za izgradnju integriteta, a tokom prethodnih godina bilo je i domaćin značajnih međunarodnih tematskih radionica. O iskustvima Ministarstva odbrane i Vojske Srbije iz učešća u navedenom programu objavljena je publikacija „Izgradnja integriteta: procesi i uticaji – Srbija“.
Komiteti i radne grupe NATO
Pristupanje Programu „Partnerstvo za mir“ omogućilo je pristup brojnim komitetima i radnim grupama NATO otvorenim za partnere, kao forumima za razmatranje aktuelnih pitanja od značaja za partnersku saradnju i bezbednost evroatlantskog regiona. Predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije visokog nivoa aktivno učestvuju u radu Vojnog komiteta evroatlantskog partnerstva (EARMS), Političkog partnerskog komiteta (RRS), Konferencije nacionalnih direktora za naoružanje (CNAD), Komiteta za kodifikaciju (AS/135), Komiteta načelnika vojnomedicinskih službi NATO (COMEDS), Komiteta za avijaciju (AvC), Logističkog komiteta (LC), Komiteta za standardizaciju (CS) i Odbora za konsultacije, komandovanje i kontrolu (NC3B). Pored navedenog, predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije učestvuju u radu brojnih radnih grupa na ekspertskom nivou, od kojih se kao najznačajnije mogu izdvojiti Radna grupa Vojnog komiteta za saradnju (MCWG/COOP+PfP), Radna grupa za kretanje i transport (AC/305 M&TG), Radna grupa za medicinsko zbrinjavanje (MHC WG) i paneli koji se organizuju pod okriljem NATO Organizacijeza nauku i tehnologiju. Učešćem u radu navedenih radnih tela, obezbeđuju se uslovi za izgradnju operativnih sposobnosti Vojske Srbije, dostizanje interoperabilnosti naših oružanih snaga i podršku reformi sistema odbrane.
Proces planiranja i pregleda
Proces Planiranja i pregleda (eng. Planning and Review Process, PARP) je osnovni mehanizam Programa „Partnerstvo za mir“ kroz koji deklarisane jedinice dostižu interoperabilnost sa jedinicama država koje implementiraju opšteprihvaćene standarde Savezničke komande za operacije, kao i dalji razvoj operativnih i funkcionalnih sposobnosti za izvršavanje zadataka. Proces je gotovo identičan procesu planiranja snaga u NATO.
Vojska Srbije je kroz PARP deklarisala nekoliko svojih jedinica za zajedničke aktivnosti Programa „Partnerstvo za mir“.
Radi dostizanja interoperabilnosti sa državama članicama NATO i ostalim učesnicama Programa „Partnerstvo za mir“, Republika Srbija je sa Alijansom usaglasila paket Ciljeva partnerstva, koji se periodično ažuriraju. Dostizanjem Ciljeva partnerstva jedinice Vojske Srbije implementiraju savremene vojne standarde, koje su prihvatile i države članice EU, i na taj način doprinose ostvarivanju ciljeva spoljne politike Republike Srbije koji su predviđeni najvažnijim strategijskim dokumentima države.
Koncept operativnih sposobnosti
Koncept operativnih sposobnosti (eng. Operational Capabilities Concept, OCC) je mehanizam Programa „Partnerstvo za mir“ kroz koji se vrši obuka i ocenjivanje unapred deklarisanih jedinica prema NATO standardima. Republika Srbija je, kao i sve druge članice Programa "Partnerstvo za mir", kroz Koncept operativnih sposobnosti deklarisala određene snage i kapacitete koje je stavila na raspolaganje za potrebe PzM.
Ovaj mehanizam Programa „Partnerstvo za mir“, osim izgradnje vojnih sposobnosti, značajno doprinosi uspostavljanju mirnodopskih oblika saradnje, povećava uzajamno poverenje i predstavlja važan okvir za izvođenje zajedničkih vežbi i obuke sa članicama NATO.Koncept operativnih sposobnosti je jedan od najmerljivijih, najvidljivijih i najuspešnijih mehanizama saradnje.
Učešćem u OSS partneri dobijaju pristup NATO procedurama i standardima koji su već testirani i dokazani pa kao takvi predstavljaju jedino merilo dostignutog stepena interoperabilnosti.Korišćenjem alata OSS partneri mogu značajno da poboljšaju svoje odbrambene kapacitete.
Poverilački fond Programa „Partnerstvo za mir“
NATO je pružio značajan doprinos reformi sistema odbrane u Srbiji uspostavljanjem dva poverilačka fonda Programa „Partnerstvo za mir“.U martu 2005.godine, pokrenut je Poverilački fond namenjen za realizaciju projekta uništavanja zaliha protivpešadijskih mina, sa finansijskim sredstvima od oko 1,7 milion evra, koje je doniralo 12 država. Za izvršnu agenciju u sprovođenju projekta određena je NATO Agencija za održavanje i snabdevanje (eng. NATO Maintenance and Supply Agency, NAMSA). Neposredni izvršioci Projekta bili su Tehničko-remontni zavod (TRZ) u Kragujevcu i kompanija „Prva iskra“ Barič, tako što je TRZ vršio uništavanje mina delaboracijom, a kompanija „Prva iskra“ preradu iz vojnog u privredni eksploziv. Projekat se realizovao 2 godine i uspešno je okončan u maju 2007. godine, sa ukupno uništenih oko 1,4 miliona protivpešadijskih mina.
Pored toga, u januaru 2006. godine, pokrenut je novi Poverilački fond, sa ciljem podrške pri zapošljavanju pripadnika Vojske Srbije, u civilnom sektoru, koji u procesu reforme postanu kadrovski višak. Za izvršnu agenciju u sprovođenju projekta određena je Međunarodna organizacija za migracije (eng. International Organization for Migrations, IOM), sa značajnim iskustvom u oblasti smanjenja viška vojnog kadra i njegove reintegracije u civilni sektor. Pod okriljem navedenog projekta utrošeno je oko 9,6 miliona evra, u okviru različitih oblika direktne pomoći licima iz Programa za otpočinjanje razvoja posla u civilnom sektoru, troškova upravljanja, održavanja i evaluacije Projekta, jačanja kapaciteta Programa podrške u promeni karijere, kao i na mnoge promotivne aktivnosti u cilju transparentnosti Projekta.
Tokom 2013. godine ustanovljen je novi Poverilački fond NATO za Republiku Srbiju koji omogućava uništavanje viškova ubojnih sredstava, a istovremeno i unapređivanje kapaciteta TRZ Kragujevac. Velika Britanija je prihvatila ulogu vodeće države u projektu, dok je NATO Agencija za podršku (eng. NATO Support Agency, NSPA) izvršno telo u njegovoj implementaciji. Finansijski doprinos NPF do sada su dale Nemačka, SAD, Švajcarska, Velika Britanija, Italija, Slovačka, Irska, Češka, Mađarska, Japan, Norveška i Turska, sa ukupnim doprinosom od preko 5 miliona evra. Pomenuti Poverenički fond zvanično je otpočeo 24. marta 2016. godine stupanjem na snagu Implementacionog sporazuma, dok je ceremonija otvaranja pomenutog fonda realizovana 12. oktobra 2016. godine, a isti se nalazi u fazi izvršenja.
Program za unapređenje obrazovanja u oblasti odbrane (DEEP)
Program za unapređenje obrazovanja u oblasti odbrane (Defence Education Enhancement Programme – DEEP) je multinacionalna obrazovna inicijativa čija je svrha da pomogne partnerskim i drugim zainteresovanim državama da izgrade kapacitete kroz reformu vojnog obrazovanja i da usvoje vrednosti koje su povezane sa načelima Programa „Partnerstvo za mir“. Inicijativa je pokrenuta od strane Konzorcijuma vojnih akademija i bezbednosnih instituta PzM, čije sedište se nalazi u „Džordž Maršal evropskom centru za bezbednosne studije“ u Garmišpartenkirhenu, SR Nemačka. Program DEEP otpočeo je 2007. godine, sa ciljem da odgovori na izazove izgradnje kapaciteta partnerskih država u oblasti vojnog obrazovanja i trenutno se sprovodi u 16 zemalja.
Republika Srbija je zvanično otpočela angažovanje u Programu za unapređenje obrazovanja u oblasti odbrane februara 2014. godine radi reforme nastavnih planova i programa na svim nivoima studija u vojno-obrazovnim ustanovama, kao i usvajanja evropskih i NATO standarda u oblasti profesionalnog vojnog obrazovanja i akreditacije i/ili reakreditacije programa u skladu sa zahtevima bolonjske deklaracije.
U prethodnom periodu, pod okriljem DEEP, realizovana je serija aktivnosti saradnje Univerziteta odbrane sa nacionalnim univerzitetima odbrane više evropskih zemalja (Austrija, Rumunija, Češka Republika, Slovačka), a održano je i više međunarodnih aktivnosti u našoj zemlji. Takođe, značajna je i saradnja u oblasti obuke podoficira koja se sprovodi kroz DEEP, gde se posebno ističe razvijena saradnja sa austrijskom stranom. S obzirom na benefite koji se postižu učešćem, Republika Srbija nastavlja angažovanje u navedenom Programu, kako u oblasti visokog vojnog školstva, tako i u obrazovanju podoficira
2. Specifični oblici saradnje Republike Srbije sa NATO
Grupa Srbija-NATO za reformu odbrane
Inicijativu za uspostavljanje Grupe za reformu odbrane (eng. Defence Reform Group, DRG), kao zajedničkog tela Ministarstva odbrane tadašnje Srbije i Crne Gore i NATO, pokrenula je Kraljevina Norveška, u svojstvu Ambasade za vezu sa NATO 2005.godine. Ova inicijativa je pokrenuta u cilju povećanja podrške Alijanse u procesu reforme sistema odbrane u Srbiji i Crnoj Gori, u okolnostima intenzivnog rada na prvom Strategijskom pregledu odbrane.U decembru 2006.godine, Severnoatlantski savet odobrio je formiranje Grupe SCG-NATO za reformu odbrane, nakon višemesečnih konsultacija u NATO, i to kroz Politički komitet i Političko-vojni nadzorni komitet Partnerstva za mir. Posle neophodnih administrativnih priprema i odluka nadležnih državnih organa Srbije i Crne Gore, u februaru 2006. godine, formiran je ovaj jedinstven mehanizam saradnje između Srbije i NATO. Zadatak Grupe bio je da ubrza reformu sistema odbrane, podstakne međuresornu saradnju, uvede model projektno-orijentisanog pristupa odbrani, podstakne članice NATO da bolje koordiniraju bilateralne aktivnosti u podršci reformi sistema odbrane i pripremi Srbiju za angažovanje u Programu "Partnerstvo za mir".
Održavanjem 12. sastanka Grupe Srbija – NATO za reformu odbrane 30. juna 2010. godine u Domu Garde Topčider, nakon dvogodišnje pauze, nastavljen je rad ovog mehanizma saradnje Srbije i NATO. Usvojen je radni plan Grupe u periodu od juna 2010. godine do juna 2011. godine i uspostavljena su tela koja podržavaju rad Grupe. Sastanku su prisustvovali i izaslanici odbrane i predstavnici ambasada zemalja članica NATO i EU.
Kroz rad Grupe Srbija dobija bilateralnu podršku partnerskih država radi dostizanja definisanih Ciljeva partnerstva u okviru Procesa planiranja i pregleda. Podrška partnerskih nacija se uglavnom sastoji u zajedničkom radu prilikom razvoja pojedinih projekata čijom realizacijom se dirktno utiče na razvoj kapaciteta i sposobnosti Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.
Saradnja na terenu između Vojske Srbije i KFOR
Pravni okvir za saradnju između Vojske Srbije i KFOR predstavljaju Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244 i Vojnotehnički sporazum.Vojska Srbije je izgradila specifičan mehanizam saradnje sa NATO – partnerstvo na terenu sa zajedničkim zadatkom izgradnje mira i bezbednosti u zonama odgovornosti, sa obe strane administrativne linije. Obaveze i zadaci koji proističu iz Vojnotehničkog sporazuma, koji je potpisan u junu 1999. godine, dosledno se sprovode.
Linije komunikacije između Vojske Srbije i KFOR su uspostavljene na svim nivoima. Sastanci između predstavnika Republike Srbije i NATO, u skladu sa potpisanim sporazumima, održavaju na lokalnom, koordinacionom, komandnom, glavnom i visokom nivou.
Sastanci na visokom nivou održavaju se u skladu sa potrebom i dogovorom načelnika GŠ VS i komandanta KFOR. Na sastancima se težišno razmenjuju informacije o bezbednosti duž administrativne linije, a obavlja se i koordinacija, potvrda i odobravanje aktivnosti na terenu.Specifičnu težinu saradnji daju jednovremene patrole i zajednička izviđanja duž administrativne linije.Jednovremenim patrolama Vojske Srbije i KFOR, nivo bezbednosti duž administrativne linije je podignut na viši nivo.
Dostignuti nivo saradnje između Vojske Srbije i KFOR se odlikuje visokim stepenom poverenja, uvažavanja i međusobnog razumevanja.
Inicijativa za izgradnju odbrambenih i bezbednosnih kapaciteta (DCBI)
Inicijativa za izgradnju odbrambenih i bezbednosnih kapaciteta (Defence and Related Security Capacity Building Initiative - DCBI) uspostavljena je na sastanku Severnoatlantskog saveta (NAC) na nivou ministara spoljnih poslova, 25. juna 2014. godine.
Osnovna namena DCBI je pomoć pojedinim partnerskim državama u izgradnji odbrambenih i bezbednosnih kapaciteta, kako bi iste bile u mogućnosti da samostalno brinu o svom teritorijalnom integritetu i suverenitetu, te da efikasno odgovore na širok spektar pretnji po bezbednost u njihovom regionu.
Podrška partnerskim državama obuhvata širok opseg, od savetovanja na strategijskom nivou po pitanju reforme sektora bezbednosti i odbrane, preko obrazovanja i obuke, pa do ekspertske pomoći u usko specijalizovanim oblastima.
Paket za Irak usaglašen je u julu 2015. godine na zahtev iračke vlade i on pokriva sedam oblasti: (1) pomoć u borbi protiv improvizovanih eksplozivnih naprava, uklanjanje ili uništenje minsko-eksplozivnih i ubojnih sredstava i razminiranje; (2) vojna medicina i medicinska pomoć; (3) savetodavna uloga u reformi sektora bezbednosti; (4) civilno-vojno planiranje u podršci operacijama; (5) planiranje u vanrednim situacijama i unapređenje spremnosti civilnog društva; (6) sajber odbrana; (7) vojna obuka.
Tadašnji predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić je tokom posete sedištu NATO, 23. novembra 2016. godine, iskazao spremnost naše države da primi određeni broj iračkih vojnika na obuku na svojoj teritoriji, na osnovu čega je u periodu od 4. do 22. decembra 2017. godine u Centru za obuku logistike u Nišu, za potrebe OS Iraka realizovana obuka iz oblasti vojne medicine pod okriljem navedene Inicijative.
Ovim je Republika Srbija pokazala da iskreno učestvuje u borbi protiv terorizma, a doprinos koji na ovaj način daje izgradnji bezbednijeg i sigurnijeg okruženja u Iraku je visoko cenjen u međunarodnoj zajednici.
3. Institucionalizovani oblici saradnje
NATO vojna kancelarija za vezu
Zaključeni Sporazum o tranzitnim aranžmanima između Srbije i Crne Gore i NATO, kao i početak rada Grupe Srbija-NATO za reformu odbrane, nametnuli su potrebu za jačanjem direktnih institucionalnih veza između Srbije i Alijanse. Na osnovu zaključenog sporazuma između Ministarstva odbrane Republike Srbije i NATO 18. decembra 2006. godine, u Beogradu je otvorena NATO vojna kancelarija za vezu (eng. NATO Military Liaison Office, MLO), u zgradi Ministarstva odbrane.
U liniji subordinacije u NATO, za funkcionisanje Vojne kancelarije u Beogradu odgovorna je Komanda združenih snaga NATO u Napulju. Nadležnosti Kancelarije su: primena Sporazuma o tranzitnim aranžmanima, podrška radu Grupe Srbija-NATO za reformu odbrane i saradnja u oblasti javne diplomatije.
Vojna kancelarija predstavlja i podršku vojnim aspektima angažovanja Srbije u Programu „Partnerstvo za mir“, kao i vojnu podršku pretežno političkoj ulozi Ambasade one države koja ima dvogodišnji mandat za vezu Srbije sa NATO, čiju ulogu trenutno obavlja Ambasada Republike Bugarske.
Vojno predstavništvo u Misiji Republike Srbije pri NATO
Vojno predstavništvo u Misiji Republike Srbije pri NATO uspostavljeno je 27. septembra 2010. godine sa osnovnim zadatkom da predstavlja Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije u sedištu NATO i EU u Briselu. Bitan aspekt rada Vojnog predstavništva je zastupanje bezbednosnih i odbrambenih interesa Republike Srbije u NATO i stalnim misijama država članica, učestvovanje u radu organizacionih celina NATO, kao i pružanje podrške učešću predstavnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u radu političko-vojnih, vojnih i administrativnih organa NATO. Takođe, sarađuje sa NATO i državama članicama i izveštava o aktivnostima i razvoju događaja u NATO.Vojno predstavništvo u Misiji Republike Srbije pri NATO ima dvojaku funkciju, pošto pored navedenih zadataka izvršava i zadatke vezane za vojnu saradnju sa EU, čime pruža doprinos u ostvarenju najvažnijeg spoljnopolitičkog cilja naše države – članstva u EU.
Vojno predstavništvo se sastoji iz Kancelarije Vojske Srbije i Kancelarije odbrane u Briselu i Tima za vezu pri Odeljenju za vojnu saradnju NATO u Monsu.
