02.03.2012.
Intervju sa brigadnim generalom prof. dr Marijanom Novakovićem, načelnikom VMA za „Odbranu“
GODINA OPREMANjA
Zaposleni na Vojnomedicinskoj akademiji 2. marta obeležavaju 168. godinu postojanja i rada te ustanove. Ovu godinu možemo nazvati i godinom opremanja jer je nabavka savremene opreme značajno pospešila lečenje pacijenata.
Brigadni general prof. dr Marijan Novaković, poznati hirurg plastičar koji je obavljao najkomplikovanije operativne zahvate iz gotovo svih oblasti plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije, postao je pre godinu dana načelnik Vojnomedicinske akademije. Tada je ocenjen kao čovek kontinuiteta, osoba koja će znanjem, istrajnošću i čvrstom organizacijom voditi napred ovu ustanovu. S njim smo razgovarali uoči 2. marta, Dana VMA.
• Gospodine generale, kako ocenjujete prethodnu godinu. Da li su zabeleženi pomaci u radu?
– Mislim da su u tom periodu na VMA učinjeni pomaci i u lečenju, i u nauci i u edukaciji. Preciznije, načinjeni su kvantitativni pomaci u broju lečenih i izlečenih, ali i kvalitativni, jer su primenjene nove dijagnostičke procedure, naročito na radiologiji, kao i u nekim segmentima rada laboratorija. Značajne novine postoje i u terapijskom smislu, budući da su primenjeni najnoviji protokoli u lečenju malignih bolesti, u bilo kom segmentu. Na olakšanje i poboljšanje našeg rada značajno je uticalo to što nam je Ministarstvo zdravlja dalo dozvolu da postanemo referentni onkološki centar. To znači da možemo ne samo da dijagnostikujemo malignu bolest nego i da je lečimo odgovarajućim citostaticima ili drugim vidovima terapije.Otvaranjem angio-sale i novog linearnog akceleratora značajno su smanjene liste čekanja za lečenje vojnih i civilnih osiguranika i pružanje terapije. Nabavkom neurohirurškog operacionog mikroskopa omogućeno je preciznije izvođenje operacija kod benignih i malignih procesa na mozgu. To će sigurno unaprediti operativnu tehniku i povećati procenat izlečenja pacijenata.
Intenzivna je i međunarodna saradnja. Nije bilo perioda da nas nije posetila neka međunarodna delegacija iz vojne ili civilne medicine. Ove godine planiramo da, u okviru delegacije Ministarstva odbrane, obiđemo nekoliko vojnih bolnica u SAD i pripremimo teren za buduću vojnomedicinsku saradnju.
Upisujemo i novu generaciju kadeta za vojnu medicinu, a odnedavno imamo i drugu klasu lekara na dobrovoljnom služenju vojnog roka. Nju, ovoga puta, čine pripadnice lepšeg pola, što je u skladu sa UN Rezolucijom 1325. Posle završene vojne obuke naše koleginice značajno će poboljšati brojčanu prisutnost lekara u sistemu odbrane. Na taj način premostićemo smenu generacija lekara u trupi i omogućiti našim kolegama da što pre dođu na specijalizaciju.
• Ministar odbrane je nedavno, puštajući u rad novi linearni akcelerator, rekao da je to početak opremanja i da će se tokom godine nastaviti osavremenjavanje vojnih bolnica u Srbiji. Šta je još potrebno kupiti i obnoviti da bi rad VMA bio uspešniji?
– I ove godine, kao i prošle, planirana je nabavka novih ultrazvučnih uređaja, posebno za ginekologiju, gde imaju pravu primenu. Nabavićemo i neke uređaje savremenije generacije za kardiologiju i nefrologiju – za Centar za transplantaciju solidnih organa. Nabavka tih uređaja značajno će doprineti boljoj dijagnostici u ovim granama medicine. Planiramo da neke delove laboratorija osavremenimo novim mašinama i reagensima.
Kako nam je hirurgija brend, moramo i taj segment rada poboljšati. Očekujemo da se ove godine realizuje nabavka operacionih stolova i operacionih lampi. Dosadašnje su stare više od 30 godina i pošteno su odradile svoj posao.
Sve te tehnološke novine pratiće i podmlađivanje i usavršavanje kadra u zemlji i u svetskim centrima. Za početak je planirano da jednu našu koleginicu, koja će se baviti internističkim delom transplantacije solidnih organa u segmentu transplantacije jetre, pošaljemo na usavršavanje u jedan od najvećih centara u Americi koji se bavi tom patologijom.
• S obzirom na ekonomsku situaciju i smanjeni vojni budžet, da li je realno očekivati te nabavke?
– Trudimo se da nabavke budu realne, počevši od nabavki svakodnevnog potrošnog sanitetskog materijala, lekova i ostalog. Mislim da u tome imamo podršku, pre svega finansijsku, i drugih korisnika naših usluga. Posebno ističem Republički fond za zdravstveno osiguranje, koji ispoštuje svaki segment našeg ugovora za pružanje usluga civilnim osiguranicima. Osim toga, tu su i osiguranici iz Crne Gore, Republike Srpske, sa kojima imamo potpisane ugovore, ali i iz ostalih zemalja u okruženju.
• Da li je urgentni dan – sreda – kada ste dežurna medicinska ustanova za celu zemlju, postao rutina?
– Mi civilne osiguranike primamo i ostalim danima, ali tog dana smo dežurni za celu Srbiju, pa se sva akutna oboljenja i povrede rešavaju na VMA. Naše ekipe su uigrane i tog dana pregleda se, leči i operiše veliki broj ljudi. Naravno, pri tom sarađujemo sa drugim kliničkim centrima i medicinskim ustanovama u Srbiji. Trudimo se da uvek izađemo u susret i omogućimo lečenje kod nas težim slučajevima povreda i oboljenja, uz prethodnu najavu i konsultacije sa njihovim ordinirajućim lekarima. Sada pomažemo Ortopedskoj klinici, koja je u fazi renoviranja, pa zbrinjavamo i neke hitne slučajeve koje bi oni trebalo da prime.
• Krajem prošle godine najavili ste da će VMA zaposliti 171 novog medicinskog radnika svih profila – lekara, medicinskih sestara i tehničara. Kada očekujete to kadrovsko osveženje?
– Sada smo malo više nepopunjeni zbog smene generacija, odlaska u penziju i ostalih faktora. To pitanje rešavaćemo planski – raspisivanjem konkursa za specijaliste i za više i srednje medicinske tehničare. Tako fizički ojačani moći ćemo bolje da pružamo usluge našim osiguranicima. Kako smo mi i ustanova koja se bavi edukacijom, na klinike na kojima za to postoji potreba primićemo mlade doktore, koji će završiti specijalizaciju kod nas. Onima koji tokom specijalizacije pokažu kvalitet i angažovanost i uspešno polože završni ispiti, omogućićemo da ostanu u stalnom radnom odnosu.
Ubrzo će biti raspisani konkursi za specijaliste, specijalizante i medicinske tehničare. Cilj je da se ne napravi generacijski jaz između visokostručnih kolega, profesora, docenata, specijalista i mladih ljudi. Potreban nam je i kontinuitet u edukaciji, kako bi mlade kolege imale vremena da uz starije, posle specijalizacije, steknu dodatna znanja i iskustva, koja će, naravno, implementirati u lečenju, ako budu radili u Sektoru za lečenje.
• Medicinski fakultet VMA Univerziteta odbrane ove godine upisaće četvrtu generaciju kadeta na studije vojne medicine. Kakva su dosadašnja iskustva?
– Iskustva su izuzetno dobra. Na to ukazuju ne samo nastavnici iz VMA, nego i sa drugih fakulteta, koji obavljaju deo nastave kod nas. Oni su oduševljeni angažovanošću i motivisanošću za rad naših studenata, što, na kraju, pokazuju i njihove ocene jer je prosek kadeta veoma zadovoljavajući. To nije slučajno, jer su oni pre upisa prošli nekoliko nivoa rigorozne selekcije. Pored uobičajenog zdravstvenog pregleda i testa znanja – univerzalnog za sve medicinske fakultete – prošli su i dodatno psihološko testiranje. Iskusni klinički psiholozi proveravaju buduće kandidate, na osnovu novog programa i određenih testova koji se rade u našem ministarstvu, ali ne samo da li su u kliničkom smislu sposobni za obavljanje vojne službe, već mogu da ukažu i na njihov razvoj u struci.
Rigoroznoj selekciji doprinosi i ograničen broj studenata i mentorska nastava. Za jedno mesto konkuriše čak deset kandidata. Sve to je u ove tri generacije kadeta dalo jako dobre rezultate.
• Razmena stručnog znanja na nacionalnom i međunarodnom nivou put je koji nastavlja VMA. Prošle godine bili ste domaćin brojnim stručnim i naučnim skupovima, radionicama, a na Akademiji su gostovale ugledne ličnosti iz medicine. Koji skup biste izdvojili?
– Praktično nema grane medicine koja prošle godine nije organizovala na VMA neki stručni sastanak, bilo da je reč o redovnim stručnim sastancima pojedinih udruženja – pedijatara, ginekologa, hirurga bilo koje grane, internista, psihijatara, transfuziologa… Skoro svake nedelje bio je neki skup. Imali smo i izvanrednog gosta iz Indije, koji je održao počasno predavanje iz domena transplantacije solidnih organa. Njegova saznanja značajno su uticala na naša razmišljanja o radu odeljenja za transplantaciju solidnih organa, koje se sada bavi transplantacijom bubrega i jetre, a planira se i razvoj transplantacije drugih organa.
Pored toga, u saradnji sa kolegama iz dijaspore – Nemačke, Španije, SAD – i Srpske lekarskom komorom, u VMA je održan stručni skup iz rekontruktivne hirurgije. Prisutne kolege ocenile su ga kao jednim od najboljih skupova koji se bavio rekonstruktivnom hirurgijom.
Mi rado izlazimo u susret domaćim i stranim kolegama koji žele kod nas da održe stručne skupove. To je dobra prilika da i naši lekari čuju nešto novo.
Prihvatamo i da na VMA organizujemo skupove kontinuirane edukacije. Naravno, kad nam to ponude kolege iz Lekarske komore, Srpskog lekarskog društva i drugi organizatori. Dužni smo da organizujemo takve skupove lekarima i srednjemedicinskom kadru kako bi dobili određen broj bodova, radi licence. Poslednji takav skup organizovala je Srpska lekarska komora, o greškama lekara. Iz predavanja se moglo zaključiti da se sve uglavnom svodi na poboljšanje komunikacije. Upravo na tome i ja insistiram, kada su u pitanju moje kolege lekari i medicinski tehničari, jer imam utisak da nam takva komunikacija nedostaje.
• Novina u radu jeste trogodišnji program različitih oblika usavršavanja 15 alžirskih vojnih lekara na VMA. Očekujete li da će ubuduće lekari i iz drugih država dolaziti kod vas?
– Vojnomedicinska akademija oduvek je bila poznata po edukaciji, ne samo naših mladih lekara. Ranije smo imali poslediplomske studije tipa specijalizacija, magisterija, doktorata, a sada bazične studije medicine, na kojima su takođe stranci. Imam utisak, a to vidimo na osnovu brojnih bilateralnih sastanaka sa raznim delegacijama, od kojih svaka teži da poseti VMA i upozna se sa osnovnim elementima rada, da je sve više zainteresovanih koji bi, pored upisa svojih studenata na bazične studije, želeli da pošalju lekare na specijalizaciju.
Očekujem da ih bude još više. Ovo je prva tura iz Alžira. Kolege iz Angole takođe su pokazale zanimanje za taj oblik usavršavanja. Kad smo nedavno bili kod njih u visokoj ministarskoj poseti, u njihovoj glavnoj vojnoj bolnici sreli smo kolege koji solidno znaju srpski, jer su pre 30–35 godina boravili u našoj zemlji na specijalističkim studijima iz anestezije, radologije, interne medicine. Jako lepo su nas primili u svojoj zemlji, na još uvek očuvanom srpskom jeziku.
• Posetile su vas brojne delegacije, a neke, kao što je nemačka, poželele su da vide Institut za medicinska istraživanja sa Vivarijumom na VMA i Farmom opitnih životinja na Torlaku. Kakva će biti njihova sudbina, jer se bez njih ne može zamisliti eksperimentalan rad?
– Ne samo nemačke kolege, nego i ostali, posebno oni koji se bave bazičnim ispitivanjima, zadovoljni su kada vide da uopšte imamo eksperimentalnu hirurgiju na životinjama. Vivarijum je stara priča jer postoji otkad radi VMA. On omogućava da se radi eksperimentalna hirurgija i doprinosi uvođenju novih metoda hirurgije, ali u njegovom radu moramo biti racionalni. I dalje će postojati, samo ćemo odrediti nove smernice – u kom segmentu medicine i za šta će se više koristiti. Ne samo Vivarijum, nego i Farma opitnih životinja. Nažalost, kada su vam prioriteti lečenje i edukacija, naučnoistraživački rad se uvek iz finansijskih razloga stavlja u stranu. Farmu životinja ćemo s Torlaka, iz delimično urbane sredine, delom morati da izmestimo.
Razmišljamo da ove godine kapacitete Instituta za medicinska istraživanja usmerimo u razvoj IVF medicine – veštačke oplodnje. Za to imamo kapacitete i aparaturu, kao i kadar – molekularne biologe, ginekologe, patofiziologe, koji će se baviti tim segmentom nauke. Znate da sada vojni kolektiv ima više žena, pa ćemo morati da razvijamo i taj deo ginekologije.
• Unapređenje i razvoj VMA ostaje imperativ vremena, ali je to ogromna odgovornost i obaveza. Da li je sad manje prepreka na tom putu?
– Generalno, prepreka nema. Svi su raspoloženi za saradnju. I kad je u pitanju naše ministarstvo i Ministarstvo zdravlja, Republički fond zdravstvenog osiguranja, ali i svi drugi fondovi iz okolnih zemalja. Mislim da bi u nekim segmentima rada moglo da bude manje administrativnih prepreka. U svim drugim segmentima – kontaktima s kolegama iz drugih kliničkih centara, lekarima, dekanima, pa i u odnosima s javnošću – nema problema i apsolutno smo dostupni svima. VMA ne sme da stagnira. Naprotiv – mislim da ide dalje.
BROJKE
Na VMA je prošle godine bolnički lečeno 11.309 vojnih i 22.369 civilnih osiguranika. Ukupno je izvedeno 27.739 operacija, dnevno 10,5. U Centru za hitnu pomoć pregledano je 48.739 pacijenata – 17.852 vojnih i 30.887 civilnih osiguranika. Tokom urgentnih dana, sredom, ukupno je pregledano 20.461 (426 dnevno) i zadržano na daljem lečenju 2.372 osobe – 2.503 vojna osiguranika (primljeno na bolničko lečenje 398) i 17.958 civilnih (primljeno 1.974).
U Nacionalnom centru za kontrolu trovanja pregledano je 3.986 pacijenata. U Centru za transplantaciju solidnih organa transplantiran je 21 bubreg, od toga devet kadaveričnih (u odnosu na ukupno osam kadaveričnih bubrega u periodu od 2005. do 2010. godine), pet transplantacija jetre. Kada je reč o ambulantnom lečenju u Dijagnostičko-polikliničkom centru, u kabinetima je pregledano 277.740 ljudi, a dijagnostičkih pregleda bilo je 46.953.
REZULTATI
Tokom prošle godine pušteni su u rad linearni akcelerator – za sprovođenje 3D konfortalne i stereotaksične radioterapije kod onkoloških bolesnika (investicija od 260 milijardi din.), hiperbarična komora – kapaciteta 8 plus 2 mesta (investicija vredna 70 milijardi din.), angio-sala za sprovođenje interventnih kardiovaskularnih procedura kod pacijenata sa akutnim srčanim insufijencijama (investicija od 60 milijardi din.) i računarska mreža za 1.200 priključaka, radi implementacije i puštanja u rad zdravstvenog informacionog sistema.
Akreditovan je Medicinski fakultet VMA Univerziteta odbrane, koji ove godine upisuje četvrtu generaciju kadeta na studije vojne medicine, započet je program za usavršavanje 15 alžirskih oficira na različitim vidovima specijalizacija na VMA, osnovan je Centar za transplantaciju solidnih organa, a časopis Vojnosanitetski pregled dobio je svoj prvi impakt faktor.
