23.02.2012.
Intervju sa direktorom VOA brigadnim generalom Draganom Vladisavljevićem za Novi magazin
KRIZA JAČA EKSTREMIZAM NA BALKANU
Jedno od najznačajnijih pitanja za nacionalne interese i bezbednost Republike Srbije jeste problem rešavanja statusa Kosova i Metohije, tvrdi za Novi magazin prvi čovek Vojnoobaveštajne agencije brigadni general Dragan Vladisavljević
Posle više godina v.d. stanja brigadni general Dragan Vladisavljević imenovan je za Dan državnosti za direktora Vojnoobaveštajne agencije (VOA).
„Vojnoobaveštajna agencija usmerena je, kao služba, na pretnje koje dolaze spolja i u tom smislu sagledava opasnosti koje su rezultat dugotrajne krize na tom području" navodi u ekskluzivnom intervjuu Vladisavljević. Po profesiji pilot ratnog vazduhoplovstva, Vladisavljević je obavljao funkciju zamenika direktora VOA od 2009, a nedavno je odlukom predsednika Srbije Borisa Tadića unapređen u direktora.„Nastojimo da pravovremeno identifikujemo vrste i nosioce pretnji kako bismo ukazali na potrebu preventivnog delovanja, odnosno kako bismo podržali državno i vojno rukovodstvo pri donošenju odluka od značaja za nacionalnu bezbednost. U tome sarađujemo sa svim nacionalnim bezbednosnim agencijama, prema sličnim standardima i sa istim ciljem", dodaje general Vladisavljević.
Kosovo je neuralgična tačka u svakom pogledu. Koji je fokus vašeg obaveštajnog rada na teritoriji KiM?
„Situaciju na Kosovu i Metohiji pratimo uzimajući u obzir specifičnost tog dela naše teritorije, pri čemu se fokusiramo na spoljne uticaje koji se ispoljavaju na tom području, bilo da su oni političke, vojne ili „nevojne" prirode.
U vojnom pogledu međunarodno vojno prisustvo doprinosi stabilnosti Kosova i Metohije, međutim ambicije "Kosovskih snaga bezbednosti" da se transformišu u "oružane snage" tzv. države Kosovo predstavljaju razlog za zabrinutost. Zbog toga smatramo da podrška pojedinih zemalja tom procesu predstavlja korak unazad.
Što se tiče bivših pripadnika OVK, poznato je da su mnogi od njih učestvovali u ratnim zločinima. Većina je i dalje na slobodi neki od njih se bave politikom, neki se nalaze u Kosovskim snagama bezbednosti, dok se najekstremniji povremeno uključuju u delovanje ekstremističkih i kriminalnih grupa. Mi pratimo tu povezanost, uključujući i mogućnost da sarađuju s međunarodnim terorističkim mrežama.
Pored situacije na Kosovu, koje su još potencijalne opasnosti za državu Srbiju?
Kao i u drugim državama, potencijalnu opasnost po bezbednost naše države predstavljaju pretnje "nevojne" prirode.
Međutim pretnjama posebno se izdvajaju etnički i religijski ekstremizam i organizovani kriminal. Etnički ekstremizam podrazumeva revizionističke zahteve za promenu granica. U regionu je u značajnom porastu i verski ekstremizam koji promovišu različiti misionari i "humanitarne organizacije". Verski ekstremisti imaju drugačiju viziju Balkana i unutrašnjeg uređenja država, a skloni su da ideje realizuju svim sredstvima, uključujući i terorizam. Događaji potvrđuju da u budućnosti možemo da očekujemo njihovo jačanje.
Značajan izazov bezbednosti Srbije predstavljaju i organizovani kriminal i korupcija. Glavni oblici njihovog ispoljavanja su trgovina narkoticima, akciznom robom, šverc ljudi i naoružanja, kao i pranje novca iz takvih izvora.
Koji su glavni bezbednosni problemi u regionu i šta ugrožava mir regiona?
Na prvom mestu je teška ekonomska i socijalna situacija, koja neminovno utiče na stabilnost. U ekonomskom pogledu jugoistočna Evropa i dalje je najnerazvijeniji deo kontinenta. Pojedine desne opcije nastoje da iskoriste postojeće ekonomsko i socijalno nezadovoljstvo, šire nacionalizam i netrpeljivost i zalažu se za revidiranje važećih međunarodnih sporazuma.
Na vojnom planu sve države u regionu procenjuju da je rizik od klasičnog vojnog ugrožavanja nizak, a modernizacija i reforme oružanih snaga uglavnom su usmerene na učešće u multinacionalnim operacijama.
Bezbednosna situacija u regionu Jugoistočne Evrope i dalje je složena. Među dominantnim pretnjama posebno se ističu etnički i religijski ekstremizam i organizovani kriminal.
Kako prikupljate podatke za svoj rad?
U okviru nadležnosti i zakonskih ovlašćenja podatke prikupljamo iz otvorenih izvora, kroz kontakte s pravnim i fizičkim licima, preko mreže izaslanstava odbrane, angažovanjem obaveštajno-izviđačkih kapaciteta naše vojske i razmenom podataka sa srodnim domaćim i stranim bezbednosnim službama.
Veliki broj podataka dobija se iz otvorenih izvora, svih vrsta medija, kako pisanih tako i elektronskih, javnih publikacija, istraživanja i naučnih radova. Najveći broj informacija danas je javno dostupan, ali su neophodna opšta i specifična znanja kako bi one bile korisne u obaveštajnom smislu.
Podaci o bezbednosnim izazovima, rizicima i pretnjama prikupljaju se i na klasičan način, kontaktima s licima koja raspolažu određenim podacima važnim za bezbednost.
Ko kontroliše rad agencije?
Kontrolišu nas nadležna tela vlade i parlamenta, ministar odbrane i generalni inspektor. Za dosledno sprovođenje zakona i sprečavanje zloupotreba u procesu prikupljanja podataka nadležni su i organi unutrašnje kontrole.
Otkud baš sova za znak VOA?
Sova, kao opšteprihvaćeni simbol u gotovo 75 odsto vojno-obaveštajnih institucija širom sveta, najstariji je simbol znanja, mudrosti, budnosti, oštrine uma, analitičke misli i vrebanja protivnika u tišini.
Koliko imate zaposlenih,kakva je obrazovna struktura i prosečna plata?
Broj zaposlenih u Agenciji je službena tajna, ali možemo vam reći da u strukturi kadra najviše ima profesionalnih oficira 65 odsto, civilnih lica 22 odsto i podoficira 13 odsto. U Agenciji više od dve trećine zaposlenih ima visoku stručnu spremu. Znanje stranih jezika jedan je od uslova za rad u VOA i tome se pridaje veliki značaj.
Plate pripadnika Agencije u nivou su plata ostalih pripadnika Ministarstva i Vojske, uz uvažavanje dodataka za obavljanje specifične službe.
Kakvoj vrsti provera se izlažu oni koji žele da rade u ovoj agenciji?
Kandidat za rad u VOA, pored opštih uslova propisanih zakonom i podzakonskim aktima kojima se uređuje Vojska Srbije, mora da ispunjava i posebne kriterijume koji se odnose na stručnu osposobljenost, temeljnu bezbednosnu proveru i pozitivnu procenu psihološke sposobnosti, odnosno da poseduje adekvatne sposobnosti i strukturu ličnosti za rad u VOA, što se utvrđuje psihološkim testiranjem.
Inače, proces selekcije često traje i po nekoliko meseci. Složena rgosedura uslovljena je visokim zahtevima za najkvalitetnijim kadrom, što je u skladu sa specifičnostima obaveštajne delatnosti. Za sve kandidate, bez obzira na to da li je reč o profesionalnim oficirima ili civilnim licima, vrši se niz testova i samo oni koji zadovolje sve navedene kriterijume mogu zasnovati radni odnos u Agenciji.
NAŠI MOMCI-PRLE I TIHI
Period rada vaše službe posle Drugog svetskog rata posebno je interesantan, koga biste izdvojili ili, tačnije, koga smete da izdvojite?
Izdvojio bih narodnog heroja Miloša Vučkovića, ratnog obaveštajca koji je i posle rata obavljao odgovorne dužnosti u vojnim obaveštajnim organima armije. Akcija ubacivanja grupe obaveštajaca u Beograd tri nedelje pre oslobođenja, kojom je rukovodio Vučković, poslužila je kao motiv za snimanje serije „Povratak otpisanih". Obaveštajci su uspešno obavljali svoje dužnosti i tokom devedesetih godina prošlog veka, a posebno poglavlje predstavlja naše angažovanje 1999. godine na koje s pravom možemo da budemo ponosni. Čak su i naši tadašnji protivnici izražavali poštovanje i odavali priznanje za naš rad. Međutim, kao što znate, jedna od specifičnosti našeg posla jeste i tajnost, tako da još nismo u mogućnosti da govorimo o pojedincima koji su se u tom periodu posebno istakli.
RADOMIR PUTNIK PRVI NAČELNIK
Još 1884. godine, Uredbom o đeneralštabnoj struci, u okviru Operacijskog odeljenja predviđeno je postojanje Spoljnog odseka koji je imao zadatak da "proučava zemlje i vojske evropskih i susednih država, pre svega njihovu organizaciju, popunjavanje, sastav, brojno stanje, razmeštaj, školstvo i ustrojstvo". Spoljni odsek počeo je da funkcioniše u proleće 1886. godine, a njegov prvi načelnik bio proslavljeni vojskovođa vojvoda Radomir Putnik, tada u činu majora.
Đorđe Odavić
