01.02.2012.
Intervju sa general-potpukovnikom Ljubišom Dikovićem za magazin "ODBRANA"
ČAST KAO JEMSTVO
Za svaku vojsku najvažnije je da zna kako da izvrši svoje misije i zadatke i da bude sposobna da ih izvrši. Pitanje operativnih sposobnosti je suštinsko. Zato je Vojsci Srbije prilikom izbora oblika saradnje sa oružanim snagama drugih zemalja prioritetna obuka, usavršavanje kadra, zajedničke vežbe i razmena iskustava iz multinacionalnih operacija. Posebno su značajne zajedničke vežbe na terenu. Tu se najbolje oseti da svi vojnici „govore istim jezikom”.
Prva poruka u razgovoru sa načelnikom Generalštaba general-potpukovnikom Ljubišom Dikovićem je da Vojska Srbije ostaje posvećena reformama. Naglašava da važne promene koje su se odvijale proteklih nekoliko godina moraju da stignu do svakog pojedinca u sistemu, da postanu deo svesti i svakodnevice pripadnika i njihovog odnosa prema profesiji.A u nastavku započetog procesa kao prioritete izdvaja unapređenje obuke i načina za njeno vrednovanje, proveru jedinica deklarisanih za učešće u multinacionalnim operacijama, uspostavljanje sistema naučenih lekcija, unapređivanje planiranja rada u Vojsci Srbije, razvoj sistema vojne doktrine, razvoj verske službe, optimizaciju skladištenja, čuvanja i održavanja pokretnih sredstava, digitalizaciju geotopografskog materijala i još mnogo toga što je neophodno za dalje jačanje Vojske Srbije.
Gospodine generale, pre drugih pitanja, najpre Vaš komentar o tvrdnjama koje je o Vama izneo Fond za humanitarno pravo?
– Ovih dana mnogo se govorilo o tvrdnjama Fonda za humanitarno pravo iznetim u takozvanom dosijeu Diković Ljubiše. Napisan je niz neistina i mislim da je to udar na Vojsku Srbije kao stabilnu i uglednu instituciju i udar na funkciju načelnika Generalštaba. Primera radi, kaže se da sam 1994. i 1995. godine, na dužnosti komandanta 16. graničnog bataljona počinio neka nedela, a ja sam dužnost komandanta predao 30. avgusta 1994, tako da 1995. nisam ni bio na dužnosti.
Napisano je da sam 1998. godine naredio da se neki bager odveze iz Belaćevca u Rašku i tamo proda, a te godine 37. motorizovana brigada nije ni bila na prostoru Kosova i Metohije, tamo je upućena tek 1999. godine.
Paradoksalno je mišljenje Fonda za humanitarno pravo da sam za pogibiju pripadnika Vojske u svojoj državi 1999. godine kriv ja, a ne teroristička organizacija koja je izvela napad i ubila ljude.
Istupanjima poput ovog produbljuje se mržnja na prostorima bivše Jugoslavije. Kao da je nekome stalo da se rane nastale u sukobima nikad ne zaleče, nego da stalno budu izvor nestabilnosti i da neko na tome profitira.
Na mestu načelnika Generalštaba nastavljate započete procese reforme. Da bi oni bili uspešniji, kojim kvalitetima saradnika dajete prednost kada je reč o budućim kadrovskim promenama?
– Cenim moralne vrednosti, stručnost, kreativnost, sposobnost za timski rad... Najbolji saradnici su oni koji strpljivo i nepokolebljivo idu napred. A najvažniji su rezultati rada. Oni su osnovno merilo uspeha pojedinaca i timova.
Optimalna organizacija i timski rad bitan su preduslov za funkcionisanje svake organizacije, odnosno komande i jedinice.
Nekoliko stvari je ipak ključno za izgradnju sposobne vojske: obuka, školovanje, usavršavanje... Na koje promene ćete uticati u tim oblastima?
– Obuka u Vojsci Srbije usmerena je na dostizanje sposobnosti koje omogućavaju uspešno izvršavanje misija. Naše jedinice obučavaju se da bi bile spremne da izvrše zadatke sa liste težišnih zadataka u okviru misije. Insistiraću na kvalitetnoj obuci čiji je rezultat obučen vojnik, vrstan starešina i sposobna jedinica. Takođe, pratićemo dostignuća u obuci na regionalnom nivou i u partnerskim zemljama, kako bismo ono što je dobro i vredno primenili kod nas.
Od prošle godine počeli smo sa izvođenjem vežbi u Centru za obuku putem simulacija. Reč je o moćnom, relativno jeftinom instrumentu koji pruža mogućnosti za objektivnu analizu borbenih radnji i postupaka pojedinca i jedinice i za procenu optimalnosti odluka komande.
Što se tiče školovanja i usavršavanja, dodatno ću se zalagati za objektivnu i principijelnu selekciju kandidata, tako da se, na primer, najboljim vojnicima omogući da se osposobljavaju za podoficire ili da se najkvalitetniji oficiri upućuju na Komandnoštabno i Generalštabno usavršavanje.
Poseban način obuke imaju jedinice koje se pripremaju za multinacionalne operacije? Kakvi su rezultati provera na nacionalnom nivou, s obzirom da će ove godine uslediti provere međunarodnih timova?
– U Vojsci Srbije postoje dve vrste jedinica koje su određene za učešće u multinacionalnim operacijama: jedinice deklarisane prema Konceptu operativnih sposobnosti i posebno određene jedinice za učešće u multinacionalnim operacijama Ujedinjenih nacija i Evropske unije.
Ove jedinice obučavaju se prema programima pripreme i obuke koji izrađuje Komanda Kopnene vojske u saradnji sa Centrom za mirovne operacije kao koordinatorom svih priprema za učešće u multinacionalnim operacijama.
Provera na nacionalnom nivou izvršena je u novembru prošle godine. Bila je to prva takva aktivnost Vojske Srbije, a prisustvovao joj je i međunarodni posmatrački tim. Rezultati su povoljni i ukazuju na to da jedinice primenjuju propisane međunarodne standarde, procedure i operativne tehnike, što je neophodno za izvršavanje zadataka u multinacionalnim operacijama.
Ove godine proveru će izvršiti međunarodni tim i ne očekujem probleme. Programi obuke deklarisanih jedinica Vojske Srbije sadrže sve potrebne tematske celine, u skladu sa savremenim standardima, naučenim lekcijama i iskustvima oružanih snaga drugih zemalja iz učešća u multinacionalnim operacijama.
Trenutno učestvujemo u pet misija UN i jednoj EU. Jedan vod je na Kipru, a sledeći odlazi u Liban. Da li smo spremni za povećanje našeg učešća u multinacionalnim operacijama i hoće li ga biti?
– Neprekidno gradimo operativne sposobnosti za izvršenje misija koje je Srbija dodelila svojoj Vojsci. Ove godine, spremni smo da aktivnije učestvujemo u multinacionalnim operacijama Ujedinjenih nacija i Evropske unije. Imamo sposobnost da višestruko povećamo broj angažovanih pripadnika i to je ono što je najvažnije.
U multinacionalnoj operaciji UN u Republici Liban – UNIFIL u tekućoj godini planirano je povećanje našeg učešća sa pet na više od sto (113) lica. Oni će uglavnom biti na dužnostima štabnih oficira u komandi multinacionalne brigade, pešadijskoj četi i inžinjerijskom timu za razminiranje u sastavu španskog bataljona.
Planira se nastavak učešća u multinacionalnoj operaciji UN u Republici Kipar – UNFICYP. Na Kipru ćemo angažovati štabne oficire, vojne posmatrače, članove patrola i pešadijski vod.
U 2012. godini planirano je i angažovanje pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama pod mandatom Evropske unije, u okviru Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike EU.
Reč je o misiji Evropske unije za obuku bezbednosnih snaga Somalije u Ugandi – EUTM Somalia, gde je planirano učešće pripadnika Vojske Srbije u sanitetskom timu, i vojnoj operaciji pomorskih snaga Evropske unije u Somaliji (EUNAVFOR Somalia – Operation ATALANTA) angažovanoj na sprečavanju, prevenciji i suzbijanju delovanja pirata i oružanih pljački duž obale Somalije, gde će naši oficiri biti na brodovima oružanih snaga Grčke i Francuske.
U okviru Stand by aranžmana definisani su kapaciteti Vojske Srbije stavljeni na raspolaganje Ujedinjenim nacijama u slučaju potrebe hitnog angažovanja u multinacionalnim operacijama Ujedinjenih nacija: sanitetski tim (šest lica), hirurški tim (šest lica), štabni oficiri (15 lica) i vojni posmatrači (10 lica).
Već imamo dovoljno iskustva za ocenu kvaliteta profesionalnih vojnika i onih na dobrovoljnom služenju vojnog roka. Šta im poručujete?
– U vojničkom stroju, pored muškaraca koji su tradicionalno okrenuti vojnom pozivu, danas imamo i žene. Raduje me činjenica da one u tom stroju stoje rame uz rame sa svojim kolegama.
Svaki vojnik mora da bude osposobljen i disciplinovan, ali profesionalac bolje vlada vojničkim veštinama. Profesionalna vojska počiva upravo na visokom kvalitetu njenih profesionalnih pripadnika. Zato kriterijumi nisu i ne treba da budi jednaki za profesionalne vojnike i vojnike na dobrovoljnom služenju vojnog roka.
Vojnici Vojske Srbije treba da rade zajedno sa svojim starešinama, poštujući hijerarhiju, ali sa istim dostojanstvom, na istom odgovornom zadatku – da Srbija bude bezbedna, snažna i ugledna! Za dobre vojnike uvek će biti mesta u Vojsci Srbije.
Vratili ste se iz posete Briselu. Tamo ste boravili i ranije, ali sada prvi put u funkciji načelnika Generalštaba? O čemu je bilo reči?
– Bio sam na sastanku Vojnog komiteta evroatlantskog partnerstva u Briselu, na kom se govorilo o iskustvima iz zajedničkog angažovanja i boljem međusobnom razumevanju partnerskih zemalja. Važno je da sagledamo praktična iskustva i probleme s kojima se susreću druge zemlje u multinacionalnim operacijama i iskustva drugih, radi jačanja sposobnosti Vojske Srbije za izvršavanje njenih misija.
U toku boravka u Briselu razgovarao sam sa generalom Hakanom Sirenom, predsedavajućim Vojnog komiteta Evropske unije, generalom Martinom Dempsijem, načelnikom Združenog Generalštaba Oružanih snaga SAD, i generalom armije Nikolajem Makarovim, načelnikom Generalštaba Oružanih snaga Ruske Federacije.
Već sama imena i funkcije mojih sagovornika dovoljno govore o tome da je Vojska Srbije prepoznata kao sposoban i poželjan partner.
Razmenili smo mišljenja o mogućnostima za unapređenje saradnje u oblasti odbrane, o stanju bezbednosti u regionu, pripremama za učešće Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama Evropske unije, zajedničkoj obuci i usavršavanju i drugim temama.
Da li dovoljno koristimo iskustva drugih armija, odnosno mogućnosti saradnje, imajući u vidu i njihovu zainteresovanost za naša iskustva?
– Međunarodna vojna saradnja i razmena iskustava u različitim oblastima dragocena je i za Vojsku Srbije i za naše kolege iz inostranstva. Prostor za njeno unapređenje uvek postoji, ali po broju i kvalitetu ostvarenih aktivnosti, međunarodna vojna saradnja u Srbiji nikada nije bila tako dinamična i delotvorna kao poslednjih nekoliko godina.
Vojska Srbije nastaviće da sarađuje sa oružanim snagama zemalja sa svih kontinenata, sa svih strana sveta i time doprinositi jačanju pozicije i kredibiliteta Republike Srbije na međunarodnom planu.
Kojim oblicima međunarodne saradnje dajete prednost, imajući pre svega u vidu jačanje operativnih sposobnosti Vojske? Da li ste zadovoljni intenzitetom saradnje u okviru „Partnerstva za mir”?
– Za svaku vojsku najvažnije je da zna kako da izvrši svoje misije i zadatke i da bude sposobna da ih izvrši. Pitanje operativnih sposobnosti je suštinsko. Zato je Vojsci Srbije prilikom izbora oblika saradnje sa oružanim snagama drugih zemalja prioritetna obuka, usavršavanje kadra, zajedničke vežbe i razmena iskustava iz multinacionalnih operacija. Posebno su značajne zajedničke vežbe na terenu. Tu se najbolje oseti da svi vojnici „govore istim jezikom.”
Poseban značaj svakako ima regionalna saradnja, jer pored očigledne koristi koju razmena iskustava sa oružanim snagama susednih zemalja ima za operativne sposobnosti Vojske Srbije, ona doprinosi boljem razumevanju u regionu.
U okviru Programa „Partnerstvo za mir” najčešće sarađujemo u oblasti školovanja i usavršavanja, modernizacije naoružanja i vojne opreme i učestvujemo na zajedničkim vežbama. Naš je interes da ta saradnja bude snažnija i raznovrsnija, u skladu sa opredeljenjima Republike Srbije.
Okrenuti smo i saradnji na istoku. Šta je u planu kada je reč o Rusiji i Kini?
– Postoji zajednički interes za intenziviranje saradnje Vojske Srbije i ruskih oružanih snaga, posebno kada je reč o vojnoekonomskim pitanjima, zajedničkoj obuci specijalnih jedinica, vojnoj medicini i vojnom obrazovanju. Do sada je bilo nekoliko poseta ekspertskih radnih grupa i delegacija, koje su stekle uvid u mogućnosti remonta borbenih sistema i ubojnih sredstava. Formirana je i mešovita srpsko-ruska Grupa za vojnotehničku saradnju. Nastavićemo školovanje oficira Vojske Srbije u eminentnim ruskim vojnim školama, na komandnoštabnom i generalštabnom usavršavanju i specijalističkim kursevima i školovati ruske oficire na Univerzitetu odbrane.
Republika Srbija i Vojska Srbije imaju tradicionalno prijateljske odnose sa Narodnom Republikom Kinom i njenom armijom. Poznato je da su Kina i Srbija 2009. godine uspostavile strateško partnerstvo. Što se tiče saradnje u oblasti odbrane, ona od 2000. godine beleži uzlazni trend, naročito kada je reč o vojnoobrazovnoj i vojnomedicinskoj saradnji. Sporazum o saradnji u oblasti odbrane potpisan je tokom posete ministra odbrane Dragana Šutanovca Kini, u novembru 2008. godine. Uveren sam da će se pozitivan trend dobre saradnje nastaviti.
Ozbiljnost ekonomske krize utiče da se prioriteti u opremanju Vojske pažljivo opredeljuju. Šta je najneophodnije što bi valjalo nabaviti već ove ili sledeće godine, a gde treba biti najobazriviji kada su dugoročniji planovi u pitanju?
– U periodu do 2014. godine prioritet će biti „Model opremanja vojnika pešadije M21“, nabavka savremenih uređaja veze, opremanje specijalnih i deklarisanih jedinica.
Postoje planovi za modernizaciju radarsko-računarskih sredstava i raketnih sistema za protivvazduhoplovna dejstva, aviona, tenkove i artiljerijskih oruđa.
Potrebni su nam savremeni borbeni sistemi za Vazduhoplovstvo i protivvazduhoplovnu odbranu i nadam se da ćemo u saradnji sa nadležnim državnim institucijama pronaći odgovor na ovo pitanje, u interesu građana Srbije.
Brojnim akcijama potvrđujemo da su Vojska i narod jedno. Da li su te veze dovoljne da obezbede jedinstvo neophodno za još teže trenutke, kakvih smo kroz istoriju imali i previše?
– Iskreno se nadam da su najteži trenuci iza nas i da nam predstoji boljitak. U toku reformskih procesa u Vojsci Srbije, jedno od ključnih pitanja bilo je to da Vojska ne postane izolovana institucija, odvojena od građana čiju bezbednost garantuje. Odgovor delom leži u sprovođenju civilne demokratske kontrole vojske, ali posebno je važno da građani prepoznaju Vojsku Srbije kao svoju. Ulogu u tome ima i dobrovoljno služenje vojnog roka, pomoć koju pružamo stanovništvu u vanrednim situacijama izazvanim vremenskim nepogodama i drugim nesrećama, humanitarne akcije...
Više od 600 pripadnika tokom 2011. godine angažovano je na različitim zadacima pružanja pomoći civilnim strukturama, a ovih dana pomažemo da se putevi na Pešteru i jugu Srbije raščiste od snega.
Vojska Srbije je tamo gde je građanima potrebna, a poverenje građana u Vojsku Srbije pokazuje da smo na dobrom putu i da su veze između građana i Vojske čvrste.
Šta po Vama najviše utiče na moral pripadnika Vojske? Deo toga naravno je i njihov standard, ali je vojnički poziv ipak poseban?
– Posebnost vojnog poziva ogleda se u izraženom osećanju dužnosti i odanosti otadžbini. Niko ne odlučuje da se bavi vojnim pozivom isključivo radi lične koristi. Vojni poziv traži da mu se potpuno posvetite. Vojnik se otadžbini zaklinje čašću, on zalaže svoju čast kao jemstvo svoje vojničke ispravnosti.
Brojni su faktori koji utiču na moral – ja izdvajam vojnički duh. Dovoljno je da se setite vojvode Živojina Mišića, koji je u jednom periodu života morao da se odrekne čak i šinjela, ali vojničkog duha nikad. Isto tako, važan je dobar rad s ljudima, međusobno poštovanje i kolegijalnost, razumevanje ljudskih potreba, ispravno vrednovanje rezultata rada, promišljeno vođenje u službi...
Naravno, da bi pripadnik Vojske mogao da se potpuno posveti svom pozivu, važno je kakav standard ima, u kakvim uslovima živi i šta može da priušti porodici. Siguran sam da će se standard pripadnika Vojske poboljšavati u meri u kojoj to dozvoli privredni rast i budžet Srbije.
Na Vojnoj akademiji bili ste pitomac, pa komandir voda i čete, kasnije ste bili načelnik Odseka Kopnene vojske. Koje Vam je najupečatljivije sećanje iz tih dana? Ako uporedite te periode, koje vrednosti izdvajate u formiranju budućih oficira Vojske Srbije? – Ima mnogo događaja iz perioda kada sam radio na Akademiji, kao komandir pitomačkog voda, načelnik klase i odseka i teško je izdvojiti najupečatljiviji. Ipak, izdvajam priznanje koje sam dobijao od svojih pitomaca posle završenog školovanja, da sam ih naučio vojničkom poslu, uputio u tajne vojničkog zanata i da su od mene naučili kako da s uspehom savladaju neke „zamke“ koje nosi naš poziv.
Komandir je vođa i on to mora da bude i u praksi. Od komandira kadeti uče kako da budu dobri vojnici i dobri oficiri. Kadete i kadetkinje Vojne akademije još u toku školovanja mora da prožme vojnički duh. Kod njih treba izgraditi i negovati osećanje dužnosti, svesnu disciplinu i odanost otadžbini, Vojsci Srbije i profesiji. Andre Gave s pravom opisuje oficira kao zakletog čuvara discipline i časti.
Takođe, intelektualna radoznalost tih mladih ljudi treba da se podstiče. Svaki oficir mora da razmišlja o vojsci, da istražuje i proverava principe komandovanja i time unapređuje vojnu misao.
I Vaše kasnije iskustvo u komandovanju, pa i u najtežem periodu rata 1999, zaokružuje zamisao modernog srpskog oficira? Kakav je oficir potreban Vojsci Srbije u ovom vremenu?
– Oficir treba da bude sposoban da odgovori izazovima vremena u kome živimo. Pored stručnosti i poštovanja Kodeksa časti, oficir 21. veka mora da bude široko obrazovan, spreman da se neprekidno usavršava, stiče nova znanja, ispituje i pomera unapred granice svojih sposobnosti. Uzore treba da nalaziti u srpskoj vojnoj tradiciji i da teži dostizanju najboljih svetskih standarda u našoj profesiji.
U govoru na ceremoniji primopredaje dužnosti načelnika Generalštaba, oficirima naše vojske poručili ste da ćete biti „najveći vojnik među vojnicima“?
– To znači da svaki profesionalni pripadnik vojske, uključujući i mene, mora prvo da bude dobar vojnik, a zatim da nadgradi tu solidnu osnovu u skladu sa svojim mogućnostima i ambicijama: da bude tehničar, stručnjak, inžinjer, doktor nauka, da stiče činove... Lični primer ljudi na rukovodećim položajima je tu presudan.
Uvek ću razumeti vojnika i starešinu, biti prvi u radu, na mestima gde je teško. Boriću se za ugled i čast vojnog poziva.
Radenko MUTAVDžIĆ
Snimio Jovo MAMULA
AKCENTI:
Vojni poziv traži da mu se potpuno posvetite. Vojnik se otadžbini zaklinje čašću, on zalaže svoju čast kao jemstvo svoje vojničke ispravnosti.
Cenim moralne vrednosti, stručnost, kreativnost, sposobnost za timski rad... Najbolji saradnici su oni koji strpljivo i nepokolebljivo idu napred. A najvažniji su rezultati rada. Oni su osnovno merilo uspeha pojedinaca i timova.
Ove godine, spremni smo da aktivnije učestvujemo u multinacionalnim operacijama Ujedinjenih nacija i Evropske unije. Imamo sposobnost da višestruko povećamo broj angažovanih pripadnika i to je ono što je najvažnije.
Vojska Srbije nastaviće da sarađuje sa oružanim snagama zemalja sa svih kontinenata, sa svih strana sveta i time doprinositi jačanju pozicije i kredibiliteta Republike Srbije na međunarodnom planu.
Vojska Srbije je tamo gde je građanima potrebna, a poverenje građana u Vojsku Srbije pokazuje da smo na dobrom putu i da su veze između građana i Vojske čvrste.
