Komemoracija žrtvama fašizma u Jajincima
Uz najviše državne i vojne počasti danas je u Spomen-parku „Jajinci“ kod Beograda održana komemoracija stradalim logorašima u Drugom svetskom ratu. Na nekadašnjem stratištu, gde je za tri ratne godine brutalno ubijeno oko 60.000 ljudi, najviše Srba, Roma i Jevreja, vence su položili predsednik Srbije Boris Tadić, predsednica Skupštine Slavica Đukić-Dejanović, premijer Mirko Cvetković, preživeli logoraši, predstavnici grada Beograda, SUBNOR-a i mnogobrojne inostrane delegacije.
Komemoraciji su prisustvovali i načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Miloje Miletić, zamenik predsednika Vlade Ivica Dačić, ministar prosvete i nauke Žarko Obradović, ministar zdravlja Zoran Stanković, ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić, crkveni velikodostojnici i predstavnici udruženja Roma i Jevreja.
– Ovo sveto mesto je najveće stratište Srbije iz vremena antifašističkog rata. Ne okuplja nas ovde ni osveta ni mržnja, ali smo svesni da ima onih koji i danas na Balkanu ne mogu bez osvete i mržnje kojima hrane svoj narodni patriotizam i ambiciju da budu jači. Budućnost se ne gradi na tim temeljima, na takvim idejama i politikama. Mi smo ovde radi pamćenja i opomene. Mi smo ovde radi onih nevinih čiju smo žrtvu u odbrani ljudskog života i dostojanstva prihvatili kao svoj uzor i kao zalog za naše svakidašnje postojanje – istakao je predsednik Tadić.
On je dodao da istorijska svest treba, pre svega, da bude svest o usponima i padovima ljudskosti, odbrani i porazima ljudskog dostojanstva. Na toj svesti, rekao je Tadić, treba graditi drugačiji Balkan – Balkan razvoja, koji povezuje narode i kontinente.
– Danas želimo da jednom zauvek izađemo iz istorijskih spirala nasilja i mržnje. Danas gradimo Srbiju, njeno spokojstvo, razvoj i blagostanje, nastojeći da sve nesporazume iz prošlosti rešavamo mirno, dijalogom sa svima onima sa kojima živimo i sa kojima ćemo i dalje živeti u našem delu Evrope – naveo je Tadić, ističući da je Srbija, vođena poukama sa stratišta, spremna da sa svim narodima i ljudima dobre volje podeli trud i viziju balkanskog regiona kao zone mira, saradnje i pomirenja.
Predsednik Tadić je naglasio da srpsko društvo ima posebnu odgovornost prema pripadnicima manjinskih zajednica koje su i na ovim prostorima stradale od naci-fašističkog poretka zla i rasističke ideologije.
– Jedina njihova „krivica” bila je ta što su pripadnici jevrejskog, romskog i srpskog naroda. Nikada nećemo pristati na zaborav tog zla i tragično raščovečenje čoveka, na uništavanje drugih samo zato što su različiti i što su pripadnici druge etničke, nacionalne, verske, političke i ideološke grupe. Onaj koji zaboravlja istoriju i ne želi da je pamti osuđen je na to da je ponavlja kroz tragediju – kazao je predsednik, napominjući da Srbija ne želi takve ponavljače i osuđuje svaku netrpeljivost kojoj smetaju razlike. – Odbacijemo svako poricanje holokausta jer je srpski narod dao ogromne žrtve u borbi protiv fašizma – zaključio je Tadić.
Bivši zatočenik banjičkog logora Ljubomir Zečević poručio je okupljenim građanima da su puščani plotuni streljačkog stroja u Drugom svetskom ratu narušavali ravno 120 puta, u isto toliko dana, tišinu i okupacijsku svakodnevicu Jajinaca, Rakovice i Belog potoka, unoseći strah i nemir u domove njihovih žitelja.
– Najmasovnije streljanje bilo je upravo na današnji dan 1943. godine. Tada je izvršena egzegucija 323 logoraša. Većina streljanih su bili zemljoradnici iz požeškog i takovskog sreza. Nemački okupacioni režim u Srbiji bio je jedan od najsurovijih u Evropi – za jednog ubijenog nemačkog vojnika streljano je od 50 do 100 ljudi, a tako je bilo još samo u Poljskoj i SSSR-u. Osnovano je čak 19 koncentracionih logora – previše za jednu malu zemlju – podsetio je Zečević.
Glumci Svetlana Bojković, Ivan Jeftović, Sloboda Mićalović-Ćetković i Vojin Ćetković, u pratnji baletskih umetnika, vokalnih solista i hora Muzičke škole “Slavenski” iz Beograda, izveli su na kraju programa koreodramu “Balada o usnulim pticama”.
U Jajincima, u dolini Lipovačkog potoka, pre izbijanja Drugog svetskog rata postojao je vojni poligon koji su nacisti u periodu od 1941. do 1944. iskoristili za pogubljenje oko 60.000 ljudi – najviše na jednom mestu u Srbiji. Mnogi od njih bili su zatočeni u logoru na Banjici. Na obeležavanju 20 godina od oslobođenja Beograda, 1964. godine je na nekadašnjem gubilištu otvoren veliki memorijalni park sa spomenikom žrtvama.
- O ministarstvu
- Nadležnosti
- Organizacijska šema
- Opis funkcija postavljenih lica
- Ministar i saradnici
- Ministar
- Državni sekretari
- Pomoćnici ministra
- Sekretar Ministarstva
- Osnovne unutrašnje jedinice
- Sektor za politiku odbrane
- Sektor za ljudske resurse
- Sektor za materijalne resurse
- Sektor za budžet i finansije
- Sektor za infrastrukturu i usluge standarda
- Posebne unutrašnje jedinice
- Sekretarijat
- Kabinet ministra
- Vojno pravobranilaštvo
- Organi uprave u sastavu MO
- Inspektorat odbrane
- Vojnoobaveštajna agencija
- Vojnobezbednosna agencija
- Samostalne uprave
- Uprava za odnose sa javnošću
- Uprava za vojno zdravstvo
- Visokoškolska ustanova
- Univerzitet odbrane
- Uže unutrašnje jedinice
- Generalni inspektor službi
- Odsek za internu reviziju
- Vojska Srbije
- Dokumenta
- Propisi
- Zakoni
- Pravilnici
- Službeni vojni list
- Odluke
- Javne rasprave
- Strategije
- Strategija nacionalne bezbednosti
- Strategija odbrane
- Bela knjiga odbrane
- Koncept totalne odbrane - sažetak
- Srednjoročni plan Ministarstva odbrane
- Informator o radu
- Informator
- Pregled sredstava
- Planovi javnih nabavki
- Podaci o javnim nabavkama
- Budžet
- Realizacija budžeta
- Podaci o reviziji budžeta
- Ostalo
- Akcioni planovi
- Izgradnja integriteta
- Usluge
- Sport
- Arhiva
- Kontakti