14.12.2023.
Državni sekretar Starović otvorio izložbu „Mostovi svetlosti – Izbor iz Zbirke umetničkih dela Muzeja žrtava genocida“ u Vojnom muzeju
Državni sekretar u Ministarstvu odbrane Nemanja Starović otvorio je danas izložbu „Mostovi svetlosti – Izbor iz Zbirke umetničkih dela Muzeja žrtava genocida” u Vojnom muzeju u Beogradu.
Izložbu autora Nikole Radosavljevića, kustosa u Muzeju žrtava genocida, čini izbor od oko stotinu umetničkih dela koja se, prvi put od osnivanja Muzeja 1992. godine, predstavljaju javnosti.
Otvarajući izložbu, državni sekretar Starović pozdravio je prisutne u ime potpredsednika Vlade ministra odbrane Miloša Vučevića i u svoje ime i istakao da mu je čast što u jednoj od najstarijih i najistaknutijih ustanova kulture u našoj zemlji danas prisustvuje prezentaciji nekih od najznačajnijih dela srpskog savremenog stvaralaštva.
- One su podsetnik na velike tragedije – genocid, koji je zauvek obeležio našu sudbinu i sudbinu našeg naroda. Postavka ove izložbe predstavlja radove autorki i autora različitih poetskih narativa. Ovako probrana dela i zbirke oslikavaju progonska mesta prošlosti, s fokusom na Drugi svetski rat i stradanje srpskog stanovništva, propitujući pre svega naš odnos prema kulturi sećanja, načinima na koje pamtimo i zaboravljamo, ali i kako se suočavamo sa svojim nacionalnim i ličnim identitetom kroz prizmu nasleđa i opstanka – rekao je državni sekretar Starović i dodao da je ta građa rezultat višedecenijskog rada u oblasti savremenog stvaralaštva, sinteza umetničkih i životnih iskustava.
Prema njegovim rečima, to su dela o nadi, o ljubavi, istini i borbi, idealima koji prevazilaze sve jezike i teritorije, a ogledaju se upravo u savremenoj umetnosti bez koje ne bismo mogli suštinski da se razumemo.
Obraćajući se prisutnima, direktor Muzeja žrtava genocida Dejan Ristić istakao je da se ne očekuje da se tema genocida tretira iz ugla umetnosti, već kroz istorijsku prizmu događaja, ali da današnja izložba predstavlja dela koja nikada do sada nisu izlagana i da plene svojom poetikom, snagom i tehnikom izvođenja.
- To su dela nastala od 1941. do 2023. godine. Ono što bih želeo da istaknem to je zadovoljstvo što prvi put predstavljamo umetnička dela, što o stradanju pripadnika našeg naroda govorimo kroz umetnost, sledeći primere drugih referentnih svetskih institucija koje to rade čitav niz decenija. Ne mogu, a da sa vama ne podelim snažne, intimne utiske i doživljaje prateći nastanak te zbirke, a to je da zaista pred nekim delima zanemite - rekao je Ristić.
Govoreći o njenom značaju, autor izložbe Nikola Radosavljević rekao je da je ona presek između kulture sećanja, istorije umetnosti i istorije.
- Dolaskom u Muzej žrtava genocida brzo sam, zahvaljujući kolegama stručnjacima, shvatio koliko skrivenih narativa postoji iza svakog umetničkog dela. Kultura sećanja zadire u sve one sfere života, a posebno umetnosti, kada govorim o stvaralaštvu i inspiriše i uči ljude da se jednog velikog straha i traume oslobode kroz stvaralački čin. Veliko mi je zadovoljstvo što smo uspeli da izložimo ovoliki broj radova, ali najpre i da ih prikupimo i sačuvamo - rekao je autor izložbe.
Predsednica Srpskog istorijskog društva Suzana Rajić pozdravila je sve koji su pomogli u organizaciji ove izložbe i zahvalila autoru koji postavkom uvodi posetioce istovremeno u svet umetnosti i istorije.
Postavka je formirana kroz četiri zasebne celine na relaciji crtež – slikarstvo – grafika – skulptura i predstavlja raznorodnost formata, tehnika i tehnoloških dostignuća u savremenoj vizuelnoj umetnosti. Izložba otvara dijalog o vremenu i mestu borbe srpskog naroda u Drugom svetskom ratu, kao i o fenomenu stradanja i pojma genocida u vizuelnim umetnostima.
Realizaciju izložbe omogućili su Ministarstvo odbrane, Ministarstvo kulture i Fondacija Muzeja žrtava genocida. Izložba će biti otvorena do 17. januara 2024. godine.
FOTOGALERIJA
