Saopštenje
Posle svake uspešne vežbe ili prikaza osposobljenosti Vojske Srbije, predstavljanja nekog novog borbenog sistema ili infrastrukturnog projekta, posle najave mera za poboljšanje standarda ili, kao što je to sada slučaj – velikog konkursa za prijem u jedinice Kopnene vojske i specijalne jedinice – predstavnici Vojnog sindikata su tu da pokušaju da umanje uspeh, okrnje zasluge, optuže, klevetaju ili učine svaki napor da se sistemu odbrane nanese neka šteta.
Rad u Vojsci Srbije, kaže se u njihovom „saopštenju“, „čast je i privilegija samo onih koji su natprosečno sposobni da ispune postavljene kriterijume, za osobe visokih moralnih kvaliteta i istinske patriote“. I to je jedino sa čime se iz sadržaja tog saopštenja možemo saglasiti.
Uz pretpostavku da potpisnici predmetnog saopštenja jedino sebi pripisuju adekvatan nivo moralnih i patriotskih svojstava, pitamo se kako objasniti ovo izvrgavanje ruglu napora da Vojska Srbije dobije nove pripadnike, ako znamo kako stalno ponavljaju – da vojsci nedostaje ljudstva? Jedino logično objašnjenje je da treba odvratiti neke nove, mlade ljude da stanu u stroj Vojske Srbije, makar to bilo kontradiktorno svemu što su do sada govorili. Sa kojim motivima?
Vojska Srbije se, već nekoliko godina, koliko traje aktivan politički angažman vođa Vojnog sindikata, prema njihovim rečima – „sutra gasi“ ili barem svodi na nivo dobrovoljnog vatrogasnog društva. Nekim čudom svedočimo drugačijoj stvarnosti. Vojska se naoružava i oprema, zarade rastu, a stalnim poboljšanjem materijalnog položaja sistem odbrane nastoji da se na tržištu rada izbori za kvalitetan kadar. I težini tog zadatka doprinosi žalosna činjenica da određeni ljudi koji nose uniformu ili su je nekada nosili, čine sve kako bi nas u tome osujetili.