Stradanje dece tokom NATO agresije
mp4
(504,24 MB)
STRADANЈE DECE TOKOM NATO AGRESIJE - RANE KOJE NAJVIŠE BOLE
Mete NATO aviona 1999. godine nisu bili samo vojni ciljevi. Gađani su putevi, mostovi, civilni objekti. Iza toga ostajale su ruševine, patnja i žrtve. Među poginulima bilo je i dece.
Margit Savović: „Dakle mi smo, komisija savezne vlade koja je radila na prikupljanju dokaza, materijala, sudskog materijala, obdukcionih nalaza, svedočanstva, odnosno svedočenja i optužnica, ustanovili da je u NATO bombardovanju poginulo ukupno 81 dete. Znači to je zvanični podatak. Od tolike pogibije imamo sve ove dokumente. I svi ovi slučajevi su veoma ozbiljno dokumentovani”.
Najugroženijim i najbespomoćnijim pripadnicima ljudske zajednice smatraju se deca, definisano je i Konvencijom o pravima deteta Ujedinjenih nacija donetom 1989. godine.
Margit Savović: „Ovu konvenciju još jedino SAD nisu ratifikovale. Sve ostale zemlje jesu i ona je naravno u upotrebi time da obavezuje države da obezbeđuju svoj deci na ovoj planeti opstanak, razvoj, pravo na život. 1999. godine flagrantno je prekršena ova konvencija i baš oni koji su potpisivali i potpisom su potvrdili svoju privrženost ovim principima, oni su bombardovali našu zemlju. Naravno bombe ne biraju koga će pogađati i 81 dete je bilo žrtva te agresije“.
Bombe nisu birale ni uzrast, ni pol ni nacionalnost. Među žrtvama su Milica, Sanja, Bojana, Dalibor, Arijeta, Naser, Osman....
Najmlađa žrtva je jedanaestomesečna Bojana Tošović koja je poginula uoči Uskrsa, 11. aprila 1999. godine, prilikom bombardovanja Merdara kod Kuršumlije. Dvogodišnji Marko Simić bio je žrtva bombi koje su pale na centar Novog Pazara. U Varvarinu je prilikom granatiranja mosta preko Velike Morave poginula petnaestogodišnja Sanja Milenković, učenica Matematičke gimnazije u Beogradu. Bombe su prekinule i mladalačke snove Gordane Nikolić i Milana Ignjatovića iz Vladičinog Hana. Trogodišnja Milica Rakić, devojčica poginula u svojoj kući prilikom bombardovanja Batajnice, postala je simbol stradanja dece u NATO bombardovanju.
Spomenik sa epitafom „Bili smo samo deca“, u znak sećanja na stradale mališane, podignut je na prvu godišnjicu NATO agresije na SRJ u parku Tašmajdan u Beogradu.
Margit Savović: „Dakle najmlađe žrtve su 2 do 3 meseca starosti, a ima i osamnaestogodišnjaka koji su izgubile živote pod tim NATO bombama. Sve u svemu nije to lepa slika i zaista velika je tuga da je toliko dece stradalo, a isto tako treba pomenuti da pored poginule dece imamo i ogroman broj ranjene dece od kojih i danas neka deca imaju posledice u vidu invaliditeta, a o traumama psihičke prirode i ne znamo pošto nismo istraživali. Možda kada bismo sada, 20 godina posle bombardovanja, ispitivali tu generaciju koja je tada u vreme bombardovanja rasla, videli bismo kakva su njihova sećanja na te traumatične dane“.
Margit Savović: „Ono što je meni najbizarnije iz svega ovoga je slučaj Irene Mitić koja je stradala kod Vranja. Naime bomba koja je pronađena kojom je ona usmrćena, na bombi je ispisano rukom `da sam jako radostan što sam vas video i konačno sam vas pronašao` piše jedan Italijan. Ne treba zaboraviti da su u bombardovanju stradali i važni objekti. Važni za život dece - znači škole, u Vranju je šest dečjih vrtića srušeno, gađano je i uništeno dečje odeljenje bolnice „Dragiše Mišović“, a svemu tome treba dodati da u NATO-u uvek su se pravdali, ako su se i pravdali, da je sve to kolateralna šteta. Mislim da je ovaj izraz u nama najgori od svih izraza koje smo kao neke nove izraze naučili. Da je za njih i deca i objekti, znači škole, bolnice, sve je to bilo slučajnost. Koje se dešavaju u tamo nekom ratu“.
Po podacima Jugoslovenske komisije za saradnju sa UNICEF-om i Komiteta za prikupljanje podataka o izvršenim zločinima protiv čovečnosti i međunarodnog prava u toku NATO agresije poginulo je 81 dete. Tačan broj poginule albanske dece ne zna se ni danas. Najveći broj albanskih mališana stradao je kada su NATO avioni bombardovali izbegličke kolone kod Đakovice i Prizrena u kojima su uglavnom bili deca, žene i starci. Svi ugašeni mladi životi u NATO statistici vode se kao „kolateralna šteta“. Za zločine niko nije odgovarao.
FOTOGALERIJA
