Bitka na Paštriku
mp4
(427,76 MB)
BITKA NA PAŠTRIKU
26. MAJ - 14. JUN 1999.
26. MAJ - 14. JUN 1999.
Kada je postalo jasno da u rejonu karaule Košara neprijatelj na može da probije liniju naše odbrane, počeo je novi napad OVK terorista na planinu Paštrik. Pokušaj kopnene ofanzive OVK snaga, potpomognute snagama NATO-a, ali i regularnim jedinicama vojske Albanije, započeo je napadom na karaulu Gorožup, koja se nalazi u neposrednoj blizini Prizrena.
General-major Božidar Delić, komandant 549. motorizovane brigade: „Cilj je bio da se po svaku cenu na drimsko-kosovskom operativnom pravcu napravi prodor, da se zauzme Prizren, da se produži preko prevoja Dulje ka Kosovu i da se dovede Savezna Republika Jugoslavija u nepovoljan položaj kada počnu pregovori o primirju“.
26. maja 1999. u ranim jutarnjim satima počeo je napad na položaje Vojske Jugoslavije. Otvorio se front dužine oko šest kilometara. Brojne neprijateljske snage napadale su naše položaje na kojima je u trenutku napada bilo oko 400 vojnika, graničara iz 55. graničnog bataljona i pripadnika 549. motorizovane brigade.
General-major Božidar Delić, komandant 549. motorizovane brigade: „Znači, najintenzivnija dejstva su bila prema karauli Gorožup. Vrh Paštrika su oni zauzeli i mi čak i kada smo povratili kompletnu teritoriju nismo hteli da povratimo vrh Paštrika. Upravo zbog toga da avijacija neprijatelja, da smo se mi nalazili na tom vrhu, ona bi jednostavno sve naše ljude izbrisala sa par bombardovanja ili dejstvom topova sa aviona A 10. Karaula Gorožup je zauzeta jednoga dana i ljudstvo, graničari, dobrovoljci su se povukli oko 300 metara od karaule, jer su i dobili od mene takvo naređenje, da bi me posle sat vremena pozvali graničari i saopštili da su se vratili u blizinu karaule i da treba samo još jedan skok, 50 metara, bombe, i ponovo da se vrate u svoje rovove . U stvari na karaulu nisu mogli da se vrate jer karaula je samo bila jedna gomila kamenja. I možda posle 10 do 15 minuta oni su izvestili „karaula je naša”.
Istoga dana formira se Istureno komandno mesto, kako bi oficiri koji vode bitku bili što bliže liniji fronta. Do kraja večeri na Paštrik dolaze i nove snage Vojske Jugoslavije. Front se stabilizuje i u narednim danima sa teritorije Jugoslavije proterani su svi OVK teroristi koji su prvog dana napada uspeli da se ukline u našu teritoriju.
Brigadni general Stojan Konjikovac, komandant Isturenog komandnog mesta na Paštriku: „Po dolasku ojačanja mi smo imali oko 1.000 vojnika ukupno. Na samoj granici 600 do 700 vojnika. Posle stabilizacije stanje na frontu, narednih dana do 31. maja, svaki dan bile su borbe“.
General-major Božidar Delić, komandant 549. motorizovane brigade: „Prvi put na Paštriku imamo noćne napade. Zbog čega su se oni odlučivali na noćne napade? Svaki njihov pokret u napad je dobrim delom zaustavljan i artiljerijskom vatrom. Tako da naša pešadija na prvoj liniji nikada nije bila bez vatrene podrške. E zbog toga su oni kretali u noćne napade, jer su noći mogli da priđu gotovo na ono, što mi kažemo, domet ručne bombe. I onda bi nastupila intenzivna razmena vatre, krenuli bi u napad i znali su da se u toku jedne noći 3 do 4 puta organizuju i izvrše praktično 3 do 4 napada i uvek su bili zaustavljani. Ili streljačkom vatrom ili čak bombama. Mi smo imali nešto što je specifično, to su mine usmerenog dejstva „vihor 1“ koje smo mi izrađivali u Prizrenu i koje su u redovima neprijatelja pravile, da kažem, masakr. Jer su to mine teške oko 70 kilograma, sa 9 kilograma eksploziva i sa 35 kilograma opiljaka koje ispred sebe čiste sve do nekoliko stotina metara. A njih je bilo puno na Paštriku, jer smo ih mi proizvodili u serijama od po 100 komada“
Snage Vojske Jugoslavije nanele su ogromne gubitke neprijatelju. Prema zvaničnim podacima kosovske Komisije za verifikaciju statusa veterana, u operativnoj zoni Paštrik poginula su 453 pripadnika OVK snaga, a više od 700 njih je ranjeno. Gubici neprijatelja bili su u borbama na Paštriku 20 puta veći. Kada se videlo da pešadijski napadi OVK terorista ne donose rezultate, otpočelo je NATO bombardovanje položaja Vojske Jugoslavije. Dejstvovala je i strategijska avijacija koja može da nosi nuklearne bombe. 549. motorizovana brigada je jedina jedinica koja je tih dana gađana tepih bombama.
Na Paštriku je poginulo 26 pripadnika Vojske Jugoslavije, a više od polovine žrtava stradalo je usled dejstva NATO avijacije.
FOTOGALERIJA
