Rovovski rat na Gučevu
Rovovski rat na Gučevu
18. septembar – 6. novembar 1914.
18. septembar – 6. novembar 1914.
Nepunih mesec dana posle Cerske bitke austrougarske armije krenule su u novi napad na Srbiju – 8. septembra 1914. napale su Mačvu, ali i planinu Gučevo, planinski venac između Loznice i Bajine Bašte.
Tri puka srpske vojske na celom ovom prostoru nisu mogla da spreče prebacivanje neprijatelja i njegovo nastupanje. Gučevo je palo. Neprijatelj je 15. septembra nastavio dalje da napreduje. Vrhovna komanda uputila je pomoć 3. Armiji. Na Gučevo je pošla Kombinovana divizija, koja je Austrougare već jednom pobedila na Ceru. U silovitom napadu Gučevo je vraćeno i uspostavljene su nove linije fronta.
Srpska vojska se tu ukopala i na frontu dugom 17 kilometara ostala je punih 55 dana. Rastojanje između rovova negde je iznosilo 50, a negde samo sedam metara. Srpski vojnici su kopali rovove što bliže neprijatelju, kako bi bili zaštiđeni od artiljerijske vatre.
Na Gučevu se vodila rovovska borba, koja će kasnije postati glavno obeležje borbi na Zapadnom frontu. Na desetak kilometara fronta ratovalo je oko 60.000 vojnika, duplo više austrougarskih nego srpskih. Neprijatelj je bio nadmoćniji i po broju topova i mitraljeza.
Austrougari su svakodnevno zasipali granatama vrh Gučeva. Srpski vojnici su se branili, nedostajalo im je artiljerijske minicije. Glavno oružje bili su im bajonet i ručne bombe. Na Gučevu su srpski vojnici prvi put koristili takozvanu minsku vojnu. Kopali su tunele ispod neprijateljskih položaja i postavljali mine kako bi austrougarskim snagama naneli što veće gubitke.
Vojnici sa obe strane rovova govorili su istim jezikom. S jedne strane bili su Srbi iz Kraljevine Srbije, a sa druge Hrvati, ali i Srbi iz Austrougarske carevine. Komandanti austrougarske vojske preporučivali su da se Srbi više ne šalju u izviđačke patrole jer se iz njih niko ne vraća. Zabeleženo je da je samo iz jednog puka za deset dana prebeglo 25 podoficira srpske nacionalnosti.
Na Gučevu je bila i ozloglašena 42. austrougarska domobranska divizija, poznatija kao „Vražja divizija”, koja je već učestvovala u operacijama u Mačvi i na Drinskom frontu. U njoj su pretežno bili Hrvati i drugi Južni Sloveni. Tih dana u njenim redovima bio je i mladi vodnik narednik Josip Broz Tito, koji će 30 godina kasnije odigrati značajnu istorijsku ulogu kao prvi čovek komunističke Jugoslavije.
Neprijatelj je 6. novembra skocentrisao snage i krenuo u napad. Posle skoro dva meseca žestoke rovovske borbe srpska odbrana je probijena. Pod snažnim pritiskom neprijatelja Kombinovana divizija morala je da odstupi sa Gučeva.
Zahavljujući hrabrosti koju su srpski vojnici u tih 55 dana borbe pokazali, bitka na Gučevu ušla je u legendu srpskog otpora i istrajnosti.
Na Gučevu je šest meseci posle bitke bio i američki novinar Džon Rid, koji je tada svetu poslao potresnu reportažu o velikima stradanjima. „Na jednoj strani brisanog prostora bili su srpski rovovi a na drugoj austrijski, delilo ih je desetak metara… Hodali smo po mrtvima. Noge bi nam ponekad upale u jame trulog mesa… punih deset kilometara dužinom vrha Gučeva mrtvi su bili naslagani, veliki broj njih”, zapisao je Džon Rid.
Dr Mile Bjelajac
Institut za noviju istoriju Srbije
Institut za noviju istoriju Srbije
FOTOGALERIJA
