Ministarstvo odbrane Republike Srbije
 

Bitka na Mačkovom kamenu



 
Bitka na Mačkovom kamenu
8. septembar – 22. septembar 1914.
 
Tri dana nakon otpočinjanja srpske ofanzive u Sremu, 8. septembra 1914, balkansko-austrougarska armija započela je drugu ofanzivu na Srbiju. Uprkos snažnom otporu srpske 3. Armije Austrougari su uspeli da za dva dana ovladaju planinskim vencima Gučeva, Boranje i Sokolske planine, čime je otvoren put prodiranja ka Valjevu i unutrašnjosti Srbije.

Srpska Vrhovna komanda prekinula je operacije u Sremu i prebacila snage na ovaj deo fronta. Uskoro je ceo štab 1. Armije pod vođstvom generala Petra Bojovića, stigao u Pecku da upravlja frontom na Sokolskoj planini. U sledećih nekoliko dana uspeli su da ponovo osvoje skoro celu planinsku gredu. Snage sa Sokolske planine do 19. septembra proterale su protivnika preko Drine. Austrougari su još jedino držali uzvišenje Mačkov kamen. Dve dunavske divizije su posle jednog dana borbe oslobodile i ovaj deo teritorije.

Austrougari su prikupili čak pet brigada i krenuli u susret srpskim pukovima. Ponovo je došlo do teške borbe na Mačkovom kamenu i Košutnjoj stopi. Austrougari su vratili deo Mačkovog kamena. Dva dana trajale su žestoke borbe Dunavske divizije. Krajem dana 22. septembra, posle teških borbi u kojima je Mačkov kamen prelazio iz ruke u ruku, srpska vojska dobila je komandu da se povuče. Mačkov kamen se više nije mogao braniti.

Ostala je za sačuvana prepiska komandanta puka sa mladim poručnikom, komandirom čete. Komanda je tražila odbranu položaja po svaku cenu. Sa prve linije stizali su odgovori da su skoro svi izginuli i da položaj više nema ko da brani. Prepiska iz komande završava se porukom: „Sine, moli te tata, izdrži još malo!”

U tim borbama Dunavska divizija I poziva imala je 5.772 borca izbačena iz stroja, od toga 118 oficira. Neprijatelj je na poprištu Mačkovog kamena zatekao oko 1.200 svojih i oko 800 mrtvih srpskih vojnika. Posmrtni ostaci tih srpskih i austrougarskih vojnika čuvaju se u spomen-kosturnici crkve u Krupnju.

Austrougarski savremenici svedočili su da su ih ove borbe toliko iscrpele da se sve do nove ofanzive 7. novembra nije moglo napred. Front se stabilizovao u narednih pedeset dana.
 
Dr Mile Bjelajac
Institut za noviju istoriju Srbije
 
 
 
photoFOTOGALERIJA