Kolubarska bitka
Kolubarska bitka
8. novembar – 15. decembar 1915.
8. novembar – 15. decembar 1915.
Posle bitaka na Drini, 8. novembra 1914. započelo je opšte povlačenje srpske vojske iz Mačve, sa Sokolske planine, Boranje i Mokre gore u pravcu, Valjeva i Užica. Kod vojske je nastupio veliki zamor. U kišnim i hladnim jesenjim danima vladala je oskudica odeće, obuće i šatorskih krila. Zavladale su bolesti. Moral je počeo da pada. Bilo je i dezertiranja.
Vrlo brzo napušteno je i Valjevo i krenulo je dalje povlačenje na desnu obalu Kolubare i Ljiga. Nova linija odbrane oslanjala se na neprekinuti niz planina – na Povlen, Maljen, Suvobor i dalje ka Rudniku. Da bi se front skratio i vojska odmorila napušten je, ne bez dilema, i Beograd, koji su zatim zauzeli Austrougari. Nova linija uspostavljena je na Kosmaju.
Srpska vojska nije imala dovoljno artiljerijske municije. Mnoge baterije slate su u pozadinu. Trupe su se bez obzira na sve ogorčeno borile, stopu po stopu čitavih mesec dana. Nije bilo lako ni Austrougarima. Vladali su iscrpljenost i glad. Nabujali Ljig i Kolubara, loši i od blata neprohodni srpski putevi, radili su protiv osvajača. Time je dovršena takozvana defanzivna faza Kolubarske bitke.
Komandant 1. Armije Živojin Mišić tražio je da njegova vojska napusti položaje na Suvoboru i povuče se na Rudnik, da se odmori i konsoliduje. Znao je da promrzla, izgladnela i slabo naoružana vojska, koja se defanzivno brani na suviše širokoj liniji fronta, ne može da dȃ nikakve rezultate. Mišić je morao čak i da zapreti ostavkom ako se njegova inicijativa ne uvaži. Komandant Štaba Vrhovne komande vojvoda Radomir Putnik smatrao je da bi to uslovilo i povlačenje drugih armija. U dugom noćnom telefonskom razgovoru nađena su rešenja prihvatljiva i za Mišića i za Vrhovnu komandu.
Rizik se isplatio, austrougarska komanda protumačila je napuštanje položaja kao kraj srpske vojske. Ali tri dana odmora, hrana, osušena odeća i obuća, povratili su duh vojnika. Pristigle su i poslednje rezerve, među njima i 1.300 kaplara. pitomci iz skopske Škole rezervnih oficira. Poletni i mladi, oni su uneli novi duh među saborce. U jedinice su stizali i obveznici sa juga, no najvažnije je bilo pristizanje 20.000 francuskih granata. Na prvoj liniji fronta pojavio se i stari kralj Petar Karađorđević. Sve je to podiglo moral srpskoj vojsci.
Protivofanziva je počela 3. decembra na sektoru 1. Armije, na Suvoboru i Maljenu u pravcu Valjeva i ostalih armija, preko Kolubare i Kosmaja, ka Beogradu. Do 15. decembra slomljen je otpor austrougarske vojske i oslobođena i poslednja stopa zemlje. U Srbiji je ostalo oko 60.000 ratnih zarobljenika. Balkanska autrougarska armija izgubila je dve trećine svog sastava.
Jedan od najenergičnijih komandanata u Kolubarskoj bici, idejni tvorac mnogih odluka general Živojin Mišić, dobio je čin vojvode.
Dr Mile Bjelajac
Institut za noviju istoriju Srbije
Institut za noviju istoriju Srbije
FOTOGALERIJA
