Život u okupiranoj Srbiji
Život u okupiranoj Srbiji
1915–1918. godina
1915–1918. godina
Po odstupanju srpske vojske ka Albaniji u poznu jesen 1915. godine, Srbija je tri godine bila pod austrougarskom, bugarskom i delimično nemačkom okupacijom. Okupacione zone razdvajala je reka Morava.
Bugari su na okupiranom području obrazovali dve upravne jedinice: Vojnoinspekcijsku oblast Morava, sa sedištem u Nišu i Vojnoinspekcijsku oblast Makedonija, sa sedištem u Skoplju.
Austrougarskom okupacionom zonom upravljao je Vojnogeneralni guvernman, sa sedištem u Beogradu.
Nemačka je na širem području uz Moravsko-vardarsku dolinu organizovala Etapnu zonu sa centrom u Skoplju, obezbedivši tako kontrolu nad važnom saobraćajnicom.
Okupaciona vlast propisala je brojne kaznene mere, kojima je bilo zabranjeno sve što je nosilo ili podsećalo na srpsko obeležje. Zabranjena je ćirilica, a knjige na srpskom nacionalnom pismu su spaljivane. Zatvoren je Univerzitet i druge važne nacionalne institucije… Stanovništvu je čak zabranjeno da nosi i šajkaču.
Srbi su primenom sile bili prinuđeni na poštovanje novog poretka, koji je ministar spoljnih poslova Austrougarske baron Ištvan Burijan ocenio kao surov režim koji će slomiti srpstvo i uništiti njegovu snagu na duže vreme.
Obe okupacione uprave uredbama su odredile mogućnost kažnjavanja stanovništva. Kazne su bile novčane, kazne zatvora, interniranja, odvođenja u taoce, do smrtne kazne koja je izricana za najteže prestupe.
Srpski građani kažnjavani su prvenstveno da bi se pokazala sila i surovost okupacione uprave, a tek potom zbog raznih prekršaja koje su zaista i učinili.
Po osvajanju Kraljevine Srbije okupaciona vlast je svu državnu i znatan deo privatne imovine proglasila za ratni plen. Prvih dana i nedelja okupacije Srbija je bila prepuštena na pljačkanje vojnicima Centralnih sila.
Pljačka se nastavila tokom okupacije u vidu konfiskacija, rekvizicija i kontribucija. Ostala su zabeležena svedočenja da je na kraju rata maltene nemoguće bilo naći bakarni sud za jelo ili crkveno zvono, jer je sve što je služilo za potrebe rata bilo oduzeto.
Beograd je pre rata brojao oko 90.000 stanovnika, a krajem 1915. godine u njemu je živelo samo 15.000 ljudi. Život u gradu tih godina bio je teži od života na selu. Okupacione vlasti su oduzimale stanove, hrane po gradovima nije bilo dovoljno, porodice su sate provodile u redovima za hranu koja se dobijala na kartice.
Srpsko društvo za vreme okupacije može se nazvati i ženskim društvom. Nedostajali su muškarci u najboljim godinama. Mnogi su poginuli u borbama, ostali su ratovali ili bili internirani. Stanje je bilo neprirodno i neuobičajeno.
U bugarskom okupacionom delu sprovodila se intenzivna bugarizacija stanovništva. Tipična srpska prezimena, koja se završavaju na „ić” menjana su u nastavke sa „ov” ili „ovski”… Deca su u školama učila na bugarskom jeziku. Učitelji su im bili iz zemalja Centralnih sila.
Veliki broj uglednih Srba tokom okupacionog perioda interniran je u logore širom Austrougarske i Bugarske. U logore su odvođene čak i cele porodice.
Surdulica, poslednji grad ka granici sa Bugarskom, sinonim je stradanja Srba tokom perioda okupacije. Ostalo je zabeleženo da je svakodnevno ka Bugarskoj internirano od 200 do 400 ljudi. Procenjuje se da je u Surdulici ubijeno oko 3.000 ljudi.
Toplički ustanak, jedini u porobljenoj Evropi toga vremena, bio je rezultat represalija bugarskih okupacionih vlasti.
Život u okupiranoj Srbiji od 1915. do 1918. godine činila su masovna interniranja, ubistva, rekvizicija i nemaština…
Dr Božica Mladenović
Filozofski fakultet u Nišu
Filozofski fakultet u Nišu
FOTOGALERIJA
