Žene u Velikom ratu
Žene u Velikom ratu
1914–1918.
1914–1918.
U Velikom ratu žene u Kraljevini Srbiji bile su prinuđene da se bave poslovima koji su tradicionalno smatrani muškim. Po ondašnjim shvatanjima njima nije bilo mesto na frontu. Međutim, zabeleženo je učešće nekoliko žena. Njihove motive objasnila je Sofija Jovanović, heroina balkanskih ratova i Prvog svetskog rata: „Mi smo, u to vreme rat shvatili kao svaku drugu nesreću, kao nepogodu, kao poplavu ili požar, od koga se treba štititi zajedno, udruženim snagama i… posle… kad sve mine i svrši se vojna, da svako bude ono što je bio...”
U bitkama na Ceru, Drini i Kolubari, ali i prilikom odstupanja srpske vojske u jesen 1915. godine, u borbama su učestvovale Milunka Savić, najodlikovanija žena Velikog rata, zatim Slavka Tomić, Sofija Jovanović, kao i Slovenka Antonija Javornik, koja je tada promenila ime u Natalija Bjelajac.
Na Solunskom frontu, pored ovih ratnica, rame uz rame sa muškarcima bila je i Engleskinja Flora Sends.
U Topličkom ustanku, jedinom koji je izbio na okupiranim teritorijama u Velikom ratu, žene su imale značajnu ulogu. One su dopremale municiju, prevozile ranjenike, čuvale stražu, nosile hitne vesti i pisma, donosile vodu i hranu. Bile su i borci.
Žene su, može se reći, tradicionalno učestvovale u sanitetu srpske vojske. Bile su bolničarke u ratu protiv Ugarske i Bugarske, kao i u dva balkanska rata.
U Prvom svetskom ratu bile su lekari u vojnim bolnicama u pozadini. Mnoge od njih su kao bolničarke pomagale u negovanju ranjenika. Među njima je bila i slikarka Nadežda Petrović, koja je preminula od tifusa u valjevskoj bolnici.
Žene su išle i u obilazak vojnika na frontu. U svedočanstvima savremenika nalaze se opisi tipičnih prizora na putevima Srbije početkom rata.
Mnoge žene, natovarene teškim torbama, išle su desetinama kilometara pešice da bi videle sinove, braću, muževe i donele im preobuku i hranu.
U okupiranoj Srbiji one su obavljale značajan deo privrednih delatnosti. Pored svojih obaveza u kući i brige o deci, bile su prinuđene da rade i poslove koje su obavljali mobilisani muškarci koji su se nalazili na Solunskom frontu. Napori koje su tada činile, boreći se da prežive i očuvaju porodicu, ne mogu se posmatrati odvojeno od onoga što su muškarci u uniformama učinili na borbenim linijama. Zato se smatra da su žene odigrale veoma važnu ulogu kako u odbrani, tako i očuvanju Srbije tokom Velikog rata.
Dr Božica Mladenović
Filozofski fakultet u Nišu
Filozofski fakultet u Nišu
FOTOGALERIJA
