Milunka Savić
Milunka Savić
1890–1973.
Milunka Savić rođena je 24. juna 1890. u selu Koprivnica kod Jošaničke banje, u podnožju Kopaonika. Detinjstvo joj je proteklo u siromaštvu i teškom svakodnevnom radu na polju i u kući.1890–1973.
Prelomni događaj, koji joj je iz korena promenio život, bio je početak Prvog balkanskog rata. kada se prijavila kao dobrovoljac Milun Savić. Odsekla je kosu, maramom previla grudi i prijavila se kao muškarac. Kasnije je objasnila da je tada imala 20 godina, a devojačke želje su bile daleko od nje.
Umesto da se udaje i stvara porodicu, htela je da ratuje i smatrala da je ispunila svoju dužnost – borila se sa puškom u ruci, a ne kao bolničarka. Bila je vojnik Drinske divizije i učestvovala u Skadarskoj bici.
U Drugom balkanskom ratu proslavila se u Bregalničkoj bici 1913. godine. U toku žestokih borbi bila je ranjena i tada su u previjalištu ustanovili da je devojka. Vest o tome da se hrabri bombaš zove Milunka pročula se u srpskoj vojsci.
U Velikom ratu Milunka Savić borila se u Drugom pešadijskom puku „Knjaz Mihailo”, poznatom i kao Gvozdeni puk. Učestvovala je u Drinskoj i Kolubarskoj bici 1914. godine, a u jesen 1915, kada je ovaj puk raspoređen u Makedoniji, u teškim borbama vođenim protiv bugarske regularne vojske i komita.
Prilikom odstupanja preko Albanije i Crne Gore Drugi pešadijski puk štitio je od napada bugarskih trupa. Posebno teške borbe vođene su na planini Babuni. Srpska vojska bila je prinuđena na povlačenje.
Početkom januara 1916. bila je teško ranjena i lečena je u Bizerti. Treće ratne godine vojnici srpske vojske borili su se u više bitaka: Gorničevskoj, na Kajmakčalanu i u okuci Crne reke. U krvavim sukobima na Kajmakčalanu, Dobrom polju i Gruništu istakla se kao bombaš, ali i po zarobljavanju više bugarskih vojnika. Za iskazanu hrabrost tada je dobila Orden Karađorđeve zvezde.
Narednik Milunka Savić je više puta ranjavana: u Bregalničkoj bici, u bici na Drini, u blizini Užica, u povlačenju preko Albanije, na Skočiviru.
Pojava žena u vojsci tih godina bila je revolucionarna. Srpska vojska bila je jedna od retkih koja je ženama dozvoljavala da se rame uz rame bore sa muškarcima. Zato je Milunka Savić svuda gde se pojavljivala izazivala veliko interesovanje i divljenje savezničkih vojnika.
Za hrabrost i umeće koje je pokazala Milunka Savić odlikovana je brojnim domaćim i stranim odlikovanjima. Nosilac je Karađorđeve zvezde sa mačevima, Medalje za hrabrost, Spomenice oslobodilačkih ratova 1912–1918, Albanske spomenica za oslobođenje i ujedinjenje 1914–1918. Odlikovana je i najznačanijim francuskim odlikovanjima: Legijom časti 4. i 5. stepena i Ratnim krstom sa zlatnom palmom. Bila je najodlikovanija žena u Velikom ratu.
Ne zna se da li je Milunka Savić veći heroj bila u ratu ili u miru. Pored biološke ćerke, odgajila je i usvojila još tri devojčice. Odškolovala je više od 30 dečaka i devojčica iz rodne Jošaničke banje. Radila je kao krojačica u vojnoj šivari, kuvarica i kao čistačica u Hipotekarnoj banci u Beogradu.
Umrla je u Beogradu 1973. godine i sahranjena u privatnoj grobnici, bez državnih počasti. Posmrtni ostaci najodlikovanije žene Velikog rata premešteni su u Aleju velikana 2013. godine.
Dr Božica Mladenović
Filozofski fakultet u Nišu
Filozofski fakultet u Nišu
FOTOGALERIJA
