Proboj Solunskog fronta
Proboj Solunskog fronta
Srpska vojska se od decembra 1916. godine nalazila u utvrđenim položajima na Moglenskim planinama. U Bitolju i okolini uspostavljena je srpska državna uprava. Iščekivala se konačna ofanziva za oslobođenje zemlje.
Srpsko komandovanje je svih prethodnih godina bilo ubeđeno da je na ovom pomoćnom balkanskom frontu moguće rešiti rat. Početna ideja pukovnika Živka Pavlovića da se napravi strateško iznenađenje probojem preko Dobrog polja konačno je prihvaćena 1917. godine. Tu ideju podržao je i general Franše D’Epere, koji je u junu 1918. postao glavnokomandujući savezničkih snaga na Solunskom frontu. Ratni plan napada razradio je u leto 1918. vojvoda Živojin Mišić, načelnik Štaba Vrhovne komande srpske vojske.
Srbi su tražili da njihove armije na Dobrom polju budu ojačane dvema francuskim divizijama i dodatnom artiljerijom. Teren je bio nepristupačan, nepijatelj utvrđen na višim pozicijama. Celo leto gradili su puteve, dovlačili municiju i topove koje su tajno razmeštali, spremali se za ofanzivu.
Sve je počelo 13. septembra 1918. godine orkanskom vatrom iz skoro 600 topova. Dva dana trajalo je bombardovanje bez prestanka. Potom su jurnule Šumadijska divizija, 122. francuska i 17. Kolonijalna divizija. Padao je položaj za položajem. Uskoro se uključila Jugoslovenska i Timočka divizija. Front je probijen. Druga armija krenula je ka Vardaru, a 1. Armija ka Prilepu.
Posle nepune dve nedelje Bugarska je zatražila primirje. Bugarski vojnici su se predali i napuštali Srbiju.
Prva armija je nezadrživo nadirala kroz Srbiju. Nije dozvolila nemačkoj armiji da uspostavi novu liniju odbrane kod Niša. Prekidom železničke mreže sa Bugarskom i Turskom sve je bilo izgubljeno.
Ovaj front, koji su saveznici smatrali pomoćnim, već u jesen 1918. pokazao se odlučujućim u brzom slamanju Centralnih sila i završetku rata. Nemački generali Ludendorf i Hindemburg saopštili su 29. septembra caru Vilhemu da je rat izgubljen i da treba tražiti primirje. Kajzer je bio besan i uzvratio im je da su dozvolili da im 65.000 srpskih vojnika pomrači slavu.
Britanski premijer Lojd Džordž odao je priznanje Srbima „koji su izvršili proboj fronta sa neodoljivim junaštvom i preokrenuli čitavu ratnu situaciju od svetskog rata ka svetskom miru”.
Srpski vojnici su za 45 dana u jurišu prešli skoro 600 kilometara, oslobodili otadžbinu i 1. novembra 1918. pobedonosno ušli u Beograd.
Dr Mile Bjelajac
Institut za savremenu istoriju
FOTOGALERIJA
