09.01.2021.

Intervju ministra Stefanovića za „Sputnjik“: Od marta ili aprila, ponovo vežbamo sa drugim državama

VIDEO: https://www.youtube.com/watch?v=421nWHiQtwI

Do 8. marta važi odluka Vlade da nećemo imati vojne vežbe, a potom očekujem da se održavaju u skladu sa epidemiološkim merama, jer ne želimo da rizikujemo zdravlje vojnika. Ipak, mislim da će se steći uslovi da od marta ili aprila počnemo sa održavanjem vojnih vežbi sa drugim vojskama, kaže ekskluzivno za Sputnjik ministar odbrane Nebojša Stefanović.

On dodaje da će to zavisiti i od planova drugih država jer su mnoge od njih u 2020. otkazale vojne vežbe, bez obzira na to da li smo mi želeli da učestvujemo na njima ili ne. Zato očekuje da će ova godina biti povoljnija i da će to biti moguće.

Pre nepuna tri meseca preuzeli ste resor odbrane — da li biste mogli da ocenite opremljenost i spremnost Vojske Srbije?

— I pored velikog rada mojih prethodnika i dalje se oseća da je do 2012. bilo vrlo skromno ili nikakvo ulaganje u vojsku. Užasno je kada dođete u situaciju da vam treba apsolutno sve i da shvatite da vojska nije pripremljena za izvršenje zadataka, a da građani imaju puno poverenje i očekuju da ta vojska uradi sve. Od 2012. imamo kontinuirana ulaganja i mi danas imamo neuporedivo jaču avijaciju nego što smo imali ranije i protivvazduhoplovne sisteme, ali modernizujemo i naše proizvode. Kada smo počeli sa Lazarima, Milošima, Malim Milošima, Pasarsima, kad smo izbacili Noru, digitalizovani Oganj, pokazali smo da naša vojska itekako ume i da su upravo ti ljudi naše blago kojima možemo da poverimo savremenu tehniku. Na meni je ogroman posao i to nije lako izvesti, ali moj zadatak je da to opremanje bude još efikasnije, da svaki vojnik ima zaštitu, da imamo dovoljan broj i oklopnih transportera i balistike za svakoga, da imamo savremeno pešadijsko naoružanje, da investiramo u domaću industriju i iskoristimo znanje domaćih stručnjaka.

Zamera nam se iz susedstva da se previše naoružavamo. Da li je to ljubomora ili samo vapaj za pomoć da i oni dobiju više sredstava za svoje naoružanje?

— Kada je vojska Srbije bila slabija, kada nije bila dobro opremljena, tada je bila dobra i sviđala se svima u regionu. Ipak, naša vojska je unapredila svoje kapacitete i mi želimo da budemo sposobni da izvršimo sve zadatke ali nikoga ne ugrožavamo. Borimo se da naša zemlja bude stabilna, i želimo to i našim komšijama. Nama ne smeta bilo šta što oni odluče, ali mi želimo da budemo zemlja sve odluke donosi sama, i isto tako želimo da investiramo u svoju vojsku i to nije pretnja bilo kome. To su samo sposobnosti vojske da bude faktor odvraćanja svakome ko bi pomislio da može da napadne Srbiju. Što je naša vojska jača, ima više zluradih komentara, ali ima manje pretnji po našu zemlju. I to je suština čitave ove politike.

Posle prijema Makedonije u NATO, postavlja se pitanje da li je Srbija ugrožena od članica ili možda to predstavlja dodatnu sigurnost?

— Mi želimo da budemo vojno neutralna zemlja, ne želimo da budemo deo bilo kog vojnog saveza, a isto tako poštujemo odluke susednih država da donose odluke o svojoj bezbednosti. Želimo da gradimo dobre, pre svega, ekonomske odnose i sa Severnom Makedonijom, BiH, Crnom Gorom, Hrvatskom, Bugarskom, Mađarskom i Rumunijom. To su naše komšije, bližih nemamo. NATO je prisutan i na teritoriji naše južne pokrajine kao KFOR sa kojim imamo dobru saradnju. Načelnik Generalštaba general Milan Mojsilović održava komunikaciju sa komandantima KFOR-a i uspeli su u nekim zategnutim situacijama da nađu kanale da se bar delimično ta tenzija spusti. Da li je KFOR uvek mogao da u potpunosti ispuni sva naša očekivanja, sigurno da nije, ali isto tako mi smo potpuno svesni da moraju da sačuvaju Srbe na KiM, jer je njihova bezbednost ugrožena.

Da li to onda isključuje saradnju sa drugim velesilama?

— Naravno da ne. Biti vojno neutralan jeste složeno pitanje, ali s druge strane daje prostor da sarađujemo sa svima. Ne vidim šta neko može da nam zameri što učimo od drugih kako da budemo efikasniji, da vidimo šta oni znaju bolje od nas, šta mi njih možemo da naučimo i na kraju krajeva kako vojnici kažu, ta interoperabilnost vojske se povećava. Imate bolje sadejstvo naše vojske sa drugima. To se sad vidi i u mirovnim misijama širom sveta.

Da li je u planu povećanje vojne saradnje sa oružanim snagama Ruske Federacije?

— U 2020. smo imali nešto manje vojne saradnje sa svima zbog kovida i to nije karakteristično samo za Srbiju. Očekujem da će u 2021. biti ostvareni rekao bih ambiciozni planovi koje Ministarstvo odbrane ima za saradnju, ne samo sa Ruskom Federacijom, ali i sa Ruskom Federacijom, i očekujem možda rekordan broj aktivnosti. Mislim da je ta saradnja do sada doprinosila jačanju naše vojske, jačanju naših sposobnosti, naravno imajući u vidu da je najveći deo tehnike koju mi imamo upravo ili sovjetske, odnosno ruske proizvodnje, ili jugoslovenske proizvodnje bazirane na proizvodnji iz Rusije.

Strategija naše države je da se oslanja na svoju vojnu industriju. Srpski stručnjaci rade na razvoju novih oružja i oruđa koji ulaze u sastav našeg naoružanja. Kakav je kapacitet u ljudstvu, imamo li dovoljno stručnjaka?

— Da li može da bude više? Uvek može više. Voleo bih da što više ljudi radi u sistemu odbrane i u sistemu bezbednosti ali za razliku od nekih prethodnih vremena kada je posao u državnim organima bio uhlebljenje danas imate takmičenje za znanje, za mlade ljude i mi se borimo za oficire, inženjere, mehaničare, kuvare, vozače, za svakoga, upravo zato što na tržištu rada postoje dobro plaćena radna mesta i u privatnom sektoru. Zato mi moramo da se trudimo da budemo bolji, da ponudimo više. Moj posao je da uložim sve svoje snage da pokušam da zadržim mlade ljude i da dobijem nove. Ali to je izazov.

Da li će najavljena povećanja od 5 i 10 odsto motivisati mlade da se prijave za profesionalnu vojnu službu?

— Važan potez je bio i kada smo počeli u projekat izgradnje stanova za ljude iz službi bezbednosti, samim tim i iz vojske. Oni ne smeju da brinu da li njihove porodice imaju krov nad glavom kada idu na izvršenje zadataka. Druga važna stvar pored opremanja, tehnike i uniformi i su naravno plate. Zahvalni smo predsedniku što je to prepoznao pa ćemo moći da realizujemo i tih dodatnih 17-18% za vojnike, odnosno desetak odsto za oficire. Trudimo se da prepoznamo tržišne realnosti i pored toga što smatramo da je velika čast raditi za svoju zemlju.

Već duže vreme se priča o reformi Vojske Srbije. Da li se planira i kada bi moglo da bude vraćeno obavezno služenje vojnog roka?

— Razmatramo to na ozbiljan način već duže vreme. Želeo sam samo da pokrenemo proces u kome će se jasno sagledati svi elementi koji utiču na tu odluku — od dužine trajanja vojnog roka, finansijskog aspekta do toga šta dobija vojska. Za mesec dana ili dva, kao što negde čujem, ne možete kvalitetno da obučite tog mladog čoveka niti vojska može da ima neku korist, jer taman što je nešto naučio mora da ide kući. Dakle, treba nam više vremena i zato slušamo i struku. Naš cilj je da imamo i rezervu. Verujem da ćemo do kraja godine imati odluku ali nije realno da u ovoj godini započne taj proces zato što je pred nama zaista puno posla.

Vojska je nesebično bila uz građane od početka pandemije. Kako funkcioniše vojno zdravstvo? Imate li dovoljno stručnog kadra i šta nedostaje da biste bili stotinu posto zadovoljni?

— Uvek ima prostora da se ojača i da bude bolje. Zahvalan sam na danonoćnom radu ljudima koji su u sistemu. Uvek možemo da se potrudimo da ih bude još. Sa Ministarstvom energetike pokrenuli smo projekat potpunog renoviranja Vojnomedicinske akademije. Nadam se da ćemo u ovoj godini možda imati izgradnju nove toplane koja će grejati VMA, to će biti preduslov za početak radova na rekonstrukciji te zgrade koja je najveća bolnica te vrste u ovom delu Evrope.