03.12.2020.
Intervju potpredsednika Vlade i ministra odbrane dr Nebojše Stefanovića magazinu „Odbrana“
Samo snažna vojska i snažna država mogu biti vojno neutralne. Naš posao i jeste da kroz svoj rad i angažman podržimo strateško opredeljenje Srbije da bude vojno neutralna, da se osloni na sebe, da bude suverena i samostalna država koja donosi svoje odluke, a njena vojska dovoljno sposobna da bude garant bezbednosti građana. Da se zna da Vojska Srbije može da ispuni svaki zadatak koji se pred nju postavi i da bude bedem pred svim bezbednosnim pretnjama, od onih, da kažem, klasičnih vojnih, do savremenih sajber pretnji.
Već po prvim koracima koje je od dolaska na novu dužnost 29. oktobra preduzeo ministar odbrane dr Nebojša Stefanović, jasno je da se kreće putem daljeg unapređenja stanja u Vojsci Srbije. Razgovaramo o ključnim deonicama tog puta.
Gospodine ministre, koji su najznačajniji ciljevi koje ste sebi postavili?
– Nastavak opremanja, investicije i poboljšanje standarda naših pripadnika. Izneo sam svoje planove i viziju razvoja u narednom periodu predsedniku Republike i vrhovnom komandantu Vojske Srbije Aleksandru Vučiću i ono što mislim da mora težišno da se radi da bismo bili efikasniji u sprovođenju modernizacije, remonta i unapređenja sveukupne borbene gotovosti, kako se nekada govorilo, naše vojske.
Standard pripadnika sistema odbrane uvek je bitno pitanje za ministra.
- Pored modernizacije sredstava, jedna od najvažnijih stvari koje svakako želimo da uradimo u narednom periodu jeste unapređenje standarda vojnika. Razgovarao sam s predsednikom da, osim povećanja od pet odsto koje je država već predvidela, imamo i jedno značajnije povećanje, koje će s obzirom na raspon plata više doprineti standardu vojnika i podoficira a nešto manje i oficira. Moramo raditi na poboljšanju standarda kako bi stimulisali ljude da dođu u vojsku, ali i kako bismo ih zadržali u našem sastavu. Značajan segment su i nabavke novih uniformi, čizama i opreme, svega onoga što je važno za svakog vojnika i, naravno, opremanje naših specijalnih i svih drugih jedinica.
Da li ćemo se u opremanju i dalje oslanjati na domaće proizvodne kapacitete, odnosno sopstvene snage, kombinujući to s nabavkama iz inostranstva?
– Video sam da je u prethodnom periodu dosta investirano. Potrebno je još snažnije krenuti u te cikluse. Opredeljeni smo da domaća industrija, domaća pamet, bude u najvećoj meri ta koja će ispuniti stratešku viziju Generalštaba i Ministarstva odbrane u pogledu opremanja. S tim što je potrebno ubrzati procese. Mislim da moramo brže da proizvodimo oruđa koja su potrebna za vojsku i da se ne može dogoditi da se godišnje proizvede tek nekoliko. Važno nam je da domaća industrija bude sposobna da razvija sredstva i da možemo da nabavljamo sve što je vojsci potrebno u našoj zemlji, da ne zavisimo od inostranstva, već da povećavamo svoje kapacitete.
Koliko je sve to značajno i da bi se istrajalo na konceptu vojne neutralnosti i u budućnosti?
– Izuzetno. Samo snažna vojska i snažna država mogu biti vojno neutralne. Naš posao i jeste da kroz svoj rad i angažman podržimo strateško opredeljenje Srbije da bude vojno neutralna, da se osloni na sebe, da bude suverena i samostalna država koja donosi svoje odluke, a njena vojska dovoljno sposobna da bude garant bezbednosti građana. Da se zna da Vojska Srbije može da ispuni svaki zadatak koji se pred nju postavi i da bude bedem pred svim bezbednosnim pretnjama, od onih, da kažem, klasičnih vojnih, do savremenih sajber pretnji.
Vidna je i intenzivna međunarodna saradnja, koju ste započeli brojnim susretima s ambasadorima Španije, Holandije, Ujedinjenog Kraljevstva, Kazahstana, Ruske Federacije, Islamske Republike Iran, Mađarske, Italije, Poljske, Francuske, Nemačke, SAD... Koji je zajednički imenitelj tih susreta?
– Uobičajeno je da na početku mandata ambasadori dolaze da upoznaju novog ministra, premda neke poznajem iz prethodnog perioda, ali ovo je nov resor. Oni žele da se upoznaju sa strateškom vizijom Republike Srbije vezanom za odbranu, a ja da čujem od njih kako kao predstavnici svojih država vide međunarodnu saradnju. Suština tih razgovora je u tome šta možemo uraditi u narednom periodu i kako oni mogu pomoći Republici Srbiji u njenim ciljevima, a to je da bude vojno neutralna, a da istovremeno modernizuje svoju opremu. Zajedničko učešće u mirovnim misijama čini, naravno, jedan od najznačajnijih segmenata tih razgovora, kao i unapređenje bilateralne saradnje u pogledu vojnog zdravstva, vojnog školstva i zajedničkih vežbi.
Koliki i kakav značaj za Vojsku Srbije, ali i za Republiku Srbiju, ima naše učešće u mirovnim operacijama Evropske unije? Kakva je perspektiva našeg učešća u mirovnim operacijama?
– Ono što je za nas značajno jeste prilika da vojnici u tim misijama u realnim situacijama dobiju intenzivnu obuku i steknu iskustvo. Naravno, one imaju i određen politički značaj, zato što i ugled Vojske i Republike Srbije raste zbog posvećenog angažovanja u tim misijama i dobrih rezultata koje naši vojnici postižu. Moram da se zahvalim ljudima iz Generalštaba, jer su naši vojnici koji idu u ove misije veoma spremni, posvećeni i svuda gde ponosno predstavljaju Republiku Srbiju ostavljaju odličan utisak. U ovih tridesetak dana upravo na pomenutim sastancima i sa stranim ambasadorima i sa vojnim atašeima čuo sam samo najbolje o našem učešću u ovim misijima, a time svakako i doprinosu i većem ugledu Republike Srbije svuda u svetu.
Vojska Srbije je značajno angažovana i u svojoj trećoj misiji – pomoći stanovništvu. Nedavno smo imali prijem u vojno zdravstvo 136 medicinara. Šta se još može učiniti kako bi vojno zdravstvo ojačalo?
– Nastavićemo i u narednom periodu sa prijemom novih lekara i medicinskog osoblja. Kao što sam već rekao, jedan od ciljeva su i investicije, uključujući i ulaganja u podizanje kapaciteta vojnog zdravstva, čiji se značaj pokazao i sada tokom epidemije kovida. Razmišljamo o unapređenju infrastrukture, počev od renoviranja VMA koje planiramo, ali i radova na drugim objektima koji su u sastavu Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, uključujući i kasarne.
Vaša poseta izložbi „Ratna slika Srbije u Drugom svetskom ratu” u Domu Vojske rezultirala je vrlo brzo sastankom sa ministarkom kulture. Najavljena je zajednička akcija na renoviranju fasade zgrade Doma ratnika...
– Zahvalio bih još jednom ministarki Maji Gojković koja je prepoznala i potrebu da se investira u objekte Vojske koji nisu direktno vezani za izvršenje vojničkih zadataka, ali jesu važni za očuvanje vojne tradicije, za našu istoriju, za kulturu. Samo zajedničkim radom i ujedinjenim naporima možemo učiniti da naši gradovi i naša zemlja budu bolji. Jedan od ciljeva koje sam sebi zadao jeste i da naredne godine sagledamo šta je to što možemo da uradimo za Vojni muzej u Beogradu. Mislim da je naš Vojni muzej blago koje je nedovoljno iskorišćeno i da u narednom periodu za njega moramo učiniti mnogo više.
Obišli ste i Kasarnu „Narodni heroj Janko Čmelik” u Novom Sadu, gde ste služili vojni rok u tadašnjem 12. bataljonu veze. Kako pamtite vojničke dane?
– Imam samo lepe uspomene na vojničke dane. I danas sam u kontaktu sa nekim od drugova iz vojske. Verovatno kao i svi drugi, naučio sam stvari vezane za vojsku koje pre toga nisam znao i stekao neke nove prijatelje. Verujem da je to korisno iskustvo za mlade ljude, u smislu jačanja discipline i osećaja zajedništva.
Fizionomija rata, a samim tim i odbrane, bitno je izmenjena u savremenom svetu. Najnoviji sukob Jermenije i Azerbejdžana oko Nagorno-Karabaha pokazao je pravo lice novog rata. Na osnovu toga, šta mislite kakva je vojska danas potrebna Srbiji, kakve obuke, tehnike, opreme?
– Svi su sukobi u savremenom svetu pokazali da su zemljama potrebne efikasne, brze i moderno opremljene vojske. Jasno se pokazalo da one donose prednost u svakoj situaciji, i u zaštiti državne teritorije i, naravno, u svim akcijama koje pred njih stavi njihova zemlja. Kada je reč o našoj zemlji, Srbija ima jasnu viziju svoje vojske i odbrane, koja je definisana u planskim strateškim dokumentima, a nakon toga, naravno, i u svemu onom što Generalštab predviđa za opremanje vojske i unapređenje njenih potencijala.
