Monitori – aždaje koje ruše varoš
Monitori – aždaje koje ruše varoš
1914–1915.
1914–1915.
Granicu Srbije sa Austrougarskom na severu omeđavale su dve velike reke – Sava i Dunav. Na graničnoj liniji ležala je i srpska prestonica Beograd, kao i značajni srpski gradski i privredni centri Šabac i Smederevo.
Najmoćnije ratno sredstvo na Dunavu i Savi na samom početku rata bila je austrougarska ratna flotila. Njena glavna baza nalazila se na ostrvu Čepel u Budimpešti, ali su pred napad na Srbiju plovila raspoređena na Dunavu i Savi. U operativnoj bazi u Zemunu nalazila su se četiri monitora („Bodrog”, „Temeš”, „Kereš” i „Samoš”) i tri patrolna čamca, u Pančevu dva patrolna čamca, u Brčkom dva monitora („Maroš” i „Lajta”) i u Slavonskom Brodu jedan patrolni čamac.
Napadom austrougarskih monitora na Beograd u 11 sati uveče 28. jula 1914. godine otpočeo je Prvi svetski rat. Dejstvovali su i po drugim srpskim gradovima u priobalju, granatirani su Šabac i Veliko Gradište. Udari monitora išli su i do pet kilometara od obale. Naročito je gađan Beograd, koji je bombardovan i sa reka i sa okolnih uzvišica na austrougarskoj strani obale, iz Borče, Bežanijske kose i Zemuna.
Srpska vojska nije raspolagala adekvatnim naoružanjem kako bi se suprotstavila za ono vreme moćnom oklopu monitora, debljine nekoliko desetina milimetara. Nije imala ni brod koji bi mogao da krene u protivnapad. Pokušala je da omete dejstva monitora artiljerijskom i haubičkom vatrom ali nije bilo većih rezultata, osim što je 4. avgusta kod Beograda oštećen monitor „Kereš”.
Građani Beograda su moćne austrougarske brodove naoružane topovima kalibra 120 mm, sa kojima su se prvi put susreli, opisivali kao „aždaje koje krstare Savom i Dunavom i bez milosti ruše varoš”. Već sredinom avgusta 1914, posle samo dvadeset dana rata, na potezu od Knez Mihailove ulice do Slavije nije bilo kuće koja nije stradala. Tada su granatirani i Narodni muzej, Narodno pozorište, hotel „Moskva”, hotel „Srpska kruna”, kao i Beogradski univerzitet, električna centrala i vodovod. Uništene su brojne kuće. Bilo je i dosta žrtava. Građani su se sklanjali po podrumima i u lagumima Tašmajdana. Mnogi su napustili Beograd i otišli u unutrašnjost.
Tek u narednim mesecima stizala je saveznička pomoć u obučenom ljudstvu i naoružanju, koja je omogućila srpskoj vojsci da parališe dejstva monitora. Stigla je francuska eksadrila, ali i ono što je za borbu protiv monitora bilo presudnije – teške mornaričke baterije sa posadama, podvodne mine i torpeda. Došle su ruske, francuske i engleske jedinice.
Zahvaljujući minskim preprekama monitor „Lajta” bio je teže oštećen, a „Temeš” se nasukao kod Orašačke ade u noći 9/10. oktobra 1914. godine. Tako su krajem 1914. austrougarski monitori oterani iz blizine Beograda. Ponovo su se pojavili oktobra 1915, kada je otpočela velika nemačko-austrougarsko-bugarska ofanziva.
Potpukovnik dr Dalibor Denda, naučni saradnik
Institut za strategijska istraživanja, Beograd
FOTOGALERIJA
