HRONIKA SAJMA, subota, 26. oktobar

► Na Sajmu knjiga predstavljen rad Uprave za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane i Vojske Srbije

Na štandu Ministarstva odbrane i Vojske Srbije tokom sedmog dana Sajma knjiga u Beogradu predstavljen je rad Uprave za odnose sa javnošću tog ministarstva i načini na koje Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije komuniciraju sa javnošću. Publiku je s ovom organizacionom jedinicom detaljnije upoznao načelnik Uprave za odnose sa javnošću pukovnik Mihailo Zogović, a na tribini su govorile i Mina Milovančević iz Odseka za internet i društvene mreže, zatim Sanja Jevtović Čanović iz Odseka za analizu medija i Jovana Pešić koja je zadužena za marketinške aktivnosti Mnistarstva odbrane i Vojske Srbije.

Govoreći o načinu na koji je organizovana Uprava odnose sa javnošću, pukovnik Zogović podsetio je da svaka organizacija, bilo da je reč o vojnom ili nekom privrednom društvu svoje strategije komuniciranja plasira analizirajući sopstvene posebnosti i posebnosti ciljnih grupa kojima se obraća. Tako i Ministarstvo odbrane Republike Srbije svoju strategiju komunikacije, kako je rekao pukovnik Zogović, formira u skladu s nekim svojim osobenostima.

- Vojska Srbije, kao i sve ostale u svetu je čvrsta organizacija sa monolitnom hijerarhijom zasnovana na normativnoj regulativi, pre svega na Ustavu, Zakonu o odbrani i vojsci, i nizu pravila i uputstava, sve do priručnika koji uređuju život u vojsci. Kroz sve ove dokumente su dati i okviri naše komunikacije sa javnošću, rekao je pukovnik Zogović dodajući da Strategija odbrane kao jedno od načela ističe princip transparentnosti i naglašava da Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije jesu dužne da obaveštavaju javnost o svojim aktivnostima.

- Uprava za odnose sa Javnošću spoj je između naše organizacije, odnosno Ministarstva odbrane i zainteresovane javnosti. Jedna od najvažnijih ciljnih grupa jesu mediji, kojima mi prilagođavamo naše strategije pristupa, odnosno alate komunikacije ka tim medijima. U tom procesu važnu ulogu igraju oficiri za odnose sa javnošću, poručuje pukovnik Zogović istakavši da Uprava za odnose sa javnošću komunicira u ime sistema odbrane u vidu portparola i da je glavna misija tačno i brzo, ali ne i brzopleto informisanje javnosti.

- Uprava za odnose sa javnošću je direktno potčinjena ministru odbrane, a načelnik Uprave za odnose sa javnošću član je kolegijuma ministra odbrane. Tokom protekle godine Uprava je imala 2.890 realizovanih aktivnosti, 1.248 medijskih zahteva, gotovo 900 medijski ispraćenih događaja, 1.434 video priloga, a važnu ulogu u svemu ima i magazin „Odbrana“, koji kao mesečnik prati najvažnije teme iz sistema odbrane, ali i teme koje mogu uticati na život pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.

O važnosti i razvijenosti nastupa Ministarstva odbrane i Vojske Srbije na internetu i društvenim mrežama, gde ovo Ministarstvo ima već decenijsko iskustvo, govorila je Mina Milovančević ističući da na taj način Uprava za odnose sa javnošću održava najneposredniji kontakt s ciljnom publikom. Jovana Pešić iz Odseka za marketing predstavila je marketinške alate kojima se Uprava za odnose sa javnošće služi da bi približila rad sistema javnosti, ističući kao jedno od najefikasnijih upravo Sajam knjiga u Beogradu. Sanja Jevtović Čanović ukazala je na najveće izazove na koje ta Uprava i Ministarstvo odbrane nailaze u komunikaciji sa medijima, ističući da su brzina i tačnost plasiranih informacija najvažniji prioritet.

►Na Sajmu knjiga predstavljen „Popis vojnih i civilnih gubitaka Kraljevine Srbije u ljudstvu u Prvom svetskom ratu – arhivska građa vojnog arhiva“

Na štandu Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, na 64. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu, danas je održana svečana promocija kapitalnog projekta „Popis vojnih i civilnih gubitaka Kraljevine Srbije u ljudstvu u Prvom svetskom ratu – arhivska građa vojnog arhiva“ koji je nagrađen Specijalnim priznanjem beogradskog Sajma knjiga.

O delu su govorili direktor Vojnog arhiva kapetan bojnog broda Goran Petrović, u ime istraživačkog tima arhivista govorio je Darko Marinković, a prisutnima su se obratili i recenzenti na projektu prof. dr Aleksandar Životić i pukovnik dr Miljan Milkić.

Govoreći o nastanku ideje za stvaranje ovog kapitalnog dela direktor Vojnog arhiva istakao je da je obeležavanje stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata, koji je duboko urezan u srpskom nacionalnom identitetu, i održavanje Versajske mirovne konferencije prilika da se sa vremenskom distancom, neophodnom za istorijsku nauku, sagleda ratno vreme i prodube saznanja o uticaju rata na sve segmente srpskog društva.

- Nema boljeg puta da se istorija jednog naroda osvetli, objasni i pokolenjima približi od objavljivanja rezultata istražene arhivske građe i izlaganja i opisa materijalnih istorijskih izvora. U tom cilju, Vojni arhiv je 2013. godine, na osnovu angažovanja u okviru Radne grupe za obeležavanje stogodišnjice Prvog svetskog rata u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije, započeo istraživački rad na evidentiranju podataka vojnih gubitaka u ljudstvu Kraljevine Srbije u Prvom svetskom ratu, na osnovu arhivske građe koju baštini naša značajna institucija – poručio je Petrović, istakavši da se u bazi podataka vojnih i civilnih gubitaka u ljudstvu u Prvom svetskom ratu i u balkanskim ratovima, koja je sažeta u 14 tomova, posle odstranjivanja dupliranih, nalazi 281.711 imena.

Iz ugla nekoga ko je bio, možda i najbliži procesu nastanka ove baze, arhivista Darko Marinković publici na promociji pokušao je da približi sve probleme sa kojima se susreo njegov tim tokom rada.

- Proces rada na „Popisu“ može se podeliti u tri dela – skeniranja arhivske građe, pohranjivanja digitalizovanog materijala i na kraju upisa imena u bazu podataka. Poteškoće su se javile na samom početku budući da je reč o arhivskoj građi staroj čitav vek i da je ona često bila u lošem fizičkom stanju – objasnio je Marinković navodeći da je problem često bio i u neregularnom arhiviranju gubitaka, kao i fizičkom pohranjivanju raspoloživih podataka.

Kao jedan od recenzenata na projektu pukovnik Milkić rekao je da je kao pripadnik Instituta za strategijska istraživanja bio prisutan i pratio različite faze u kojima je ovo delo stvarano te ukazao na njegov značaj.

- Kada govorimo o popisu vojnih i civilnih gubitaka treba imati u vidu značaj koji jedan takav poduhvat ima za istorijsku nauku, odnosno za čitavo društvo. Svako od imena koje je popisano čini kockicu u jednom mozaiku koji vojnu i društvenu istoriju čini bogatijom i objašnjava mnoge praznine koje smo imali u našoj nauci i društvu – zaključio je pukovnik Milkić, dok je profesor Životić dodao da ovo delo ima širi kulturološki i civlizacijski značaj, budući da prvi put posle više od 100 godina od završetka Prvog svetskog rata imamo jedan jedinstven popis gubitaka tokom rata. Time je, kako je on naglasio, konačno moguće zaustaviti licitaciju i manipulisanje brojkama, jer za svaku žrtvu zapisanu u „Popisu“ raspolažemo tačnim činjenicama - imenom i prezimenom, momentom stradanja i ponekim biografskim podatkom.

►Nova izdanja Medija centra „Odbrana“ iz edicije „Ratnik“

Pretposlednji dan na Sajmu knjiga u Beogradu nastavljen je promocijama novih izdanja Medija centra „Odbrana“ na štandu Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Reč je o delima iz edicije „Ratnik“ - „Srbi - čuvari granice Habzburške monarhije“ autora Dušana Babca i „Diplome i povelje 19. i 20. veka“ čiji je autor Dušanka Maričić. O delima su uz njihove autore kao recenzenti govorili dr Mile Bjelajac i mr Olivera Stojadinović.

Bogato ilustrovana knjiga „Srbi - čuvari granice Habzburške monarhije“ predstavlja više od 200 biografija istaknutih vojnih zapovednika srpskog etničkog porekla. Knjiga obrađuje period od početka 19. veka do 1918. godine i raspada Habzburške monarhije. Opisuje tokove i talase migracija Srba, dobijanje posebnih povlastica za obavljanje vojničke službe i osnivanje Vojne krajine i njenu evoluciju tokom vremena.

Govoreći o delu Dušana Babca, profesor Bjelajac istakao je da ovaj rukopis zadire u nekoliko svetlih istorijskih tema, ali i onih, kako je on to rekao, „tugaljivih“, koje se odnose na tragičnu sudbinu srpskog identiteta u rubnim krajevima različitih carevina.

- Prestonice Balkana, kroz istoriju, najčešće nisu bile na Balkanu i sve je to određivalo njegovu sudbinu. Autor je sa mnogo skrupula pokušavao da ukaže na sudbinu srpskog naroda, ali i oficira srpskog porekla, koji su tokom vremena zaboravljali na njega, pa često imamo primere unijaćenja i prihvatanja drugih vera i nacionalnosti – istakao je profesor Bjelajac, podsetivši na neke od sudbina dve stotine Srba koje je u svom delu zabeležio Dušan Babac.

Autor dela, prema njegovim rečima, interesovanje za vojnu tematiku i istoriju razvio je jer je ono deo porodičnog nasleđa, budući da je njegov deda bio oficir u Kraljevini Jugoslavije, koji je svoje unuke uvek učio istoriji svog naroda i vojske.

- Kada je reč o ovom delu ono je rezultat dugogodišnje saradnje sa Medija centrom „Odbrana“, a jedan od glavnih razloga zbog kojih sam otpočeo rad na njemu bio je neprestano političko delovanje iz našeg najbližeg komšiluka, gde se prilično intenzivno radi na prisvajanju naših istaknutih naučnih ličnosti i umetnika koji su živeli u oblasti nekadašnje Vojne krajine. Među njima je svakako najzvučniji primer Nikole Tesle – istakao je Babac napominjući da je ovih dve stotine ljudi koji su katalogizirani u njegovom delu, iako mahom nepoznati široj javnosti, svedoci istorije i života Srba van granica otadžbine te da je zbog toga bilo značajno napraviti popis svih tih imena da bi se ona, a sa njima i važan deo srpske vojne istorije sačuvao od zaborava.

U nastavku promocije predstavljena je zbirka Vojnog muzeja „Diplome i povelje 19. i 20. veka“ za koju je recenziju uradila mr Olivera Stojadinović.

Govoreći o zbirci koju čini 367 kataloških jedinica prepoznatljivih prema periodu nastajanja, karakterističnom izgledu i njihovoj praktičnoj primeni, autorka Dušanka Maričić je istakla da ona sadrži tri celine. Prvu predstavljaju oficirske diplome, najveći deo čine diplome i povelje odlikovanja i na kraju društvene povelje i diplome.

- Za mene kao primenjenog umetnika koji se bavi pismom zanimljivo je bilo da istražim kako su te diplome oblikovane, odnosno kako izgleda pismo koje ih krasi, s obzirom na to da je reč o diplomama i poveljama koje su stare više od veka, i koje su pisane takozvanim kancelarijskim rukopisom koji se više ne koristi – istakla je recezentkinja ovog dela.

►Održana tribina „Medijski rat – iskustva i pouke iz 1999. godine“

Poslednja tribina na štandu Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, na ovogodišnjem 64. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu, održana je o temi „Medijski rat – iskustva i pouke iz 1999.godine“.

Govornici, među kojima su bili pukovnik u penziji Dragan Veličković, pilot koji je tokom ratne 1999. godine u ime Uprave za informisanje i moral bio zadužen za organizovanje rada ratnog pres-centra, zatim Milovan Drecun, novinar, TV voditelj, vojno-politički analitičar i narodni poslanik i Aleksandar Kelić, ratni fotograf lista „Vojska“ te 1999. godine, bili su jednoglasni u oceni da je Srbija tokom NATO agresije, makar kada je reč o plasiranju informacija s naše teritorije – medijski rat dobila.

Na međunarodnom nivou, saglasni su oni evocirajući iskustva iz ratne 1999. godine, pobeda je bila nemoguća, ali otpor dezinformacijama i propagandi velikih i dobro organizovanih stranih medija bio je uspešan i zasnovan, pre svega, na demantovanju laži istinom.

- Početak rata dočekali smo prilično neorganizovani i formalno nije bilo modela za organizovanje medijskih struktura. Međutim, deo mladih oficira imao je neprocenjiva iskustva koja su sticali devedesetih godina u organizovanim ratnim pres-centrima. Samoinicijativno morali smo da napravimo novu šemu kojom bismo se suprotstavili nadmoćnijim zapadnim medijima. Tako je nastao ratni pres-centar u Domu Vojske u Beogradu koji je bio jezgro čitave medijske priče 1999. godine – opisao je Veličković formiranje glavnog ratnog pres-centra u Srbiji tokom NATO agresije u kom je svakodnevno do kraja ratnih dejstava boravilo oko 2.500 novinara.

Opisujući organizaciju pres-centra, Veličković je poručio da je u Domu Vojske vršena registracija svih novinara i njihovo sortiranje u nekoliko kategorija, kao i da su upravo saopštenja koja su pristizala iz ovog pres-centra bila najautentičniji informativni sadržaj koji je svetska javnost dobijala s lica mesta.

Milovan Drecun, sećajući se 1999. godine, istakao je da je poučen iskustvom iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske tada znao da će propaganda zapadnih medija biti izuzetno žestoka, veoma intenzivna, i da je jedini način da se suprotstavi onome što je prva žrtva svakog rata, a to je ubijanje istine, jeste upravo – istina.

- Tražio sam od tada glavnog i odgovornog urednika RTS-a Dragoljuba Milanovića da mi da snimatelje i da odem dole, kako bih razvio sopstveni koncept suprotstavljanja. Kolega Magoči, snimatelj i ja smo, zahvaljujući komandi Prištinskog korpusa i Treće armije, delovali potpuno izdvojeno za razliku od nekolicine tamošnjih novinara smeštenih u hotelu Grand, koji su retko napuštali – prisetio se Drecun svog izveštavanja s Kosova i Metohije 1999. godine, zahvaljujući kom su slikom i tonom s lica mesta demantovane mnoge dezinformacije i laži koje su plasirali zapadni mediji i NATO pakt. Iako mu je život mnogo puta bio u opasnosti, a ratna dešavanja pre njega postavljala nemoguće profesionalne izazove, Drecun je, kako je on to opisao, na Kosovu 1999. godine sa svojim kolegama vodio pravi medijski rat sa svetom. I prema njegovom mišljenju – taj rat je dobijen. Makar na terenu. Ipak, najteži deo posla, otkrio je on, nije mu bilo izveštavanje iz borbi, već ono o civilnim žrtvama.

Govoreći o značaju fotografije kao dokumenta i ulozi koju fotografija ima u istoriji ratovanja, Aleksandar Kelić poručio je da se 1999. godine vodio žestok medijski, ali i tehničko-tehnološki rat.

- Moramo se setiti da smo tada pokrenuli internet u vojsci. Tada u jednoj ratnoj situaciji mi pokrećemo nešto što zahteva potpuno drugačije tehničko-tehnološke uslove. Jedan od najvećih izazova bio je kako arhivirati fotografije koje su bile analogno snimljene, a trebalo ih je digitalno arhivirati, što je zahtevalo izuzetan napor i organizacione sposobnosti, koje su na kraju rezultirale time da u Foto-centru i danas postoji jedna izuzetna arhiva fotografija iz tog perioda – zaključio je Kelić.