HRONIKA SAJMA, utorak, 22.oktobar

► Vojno zdravstvo, stanje i perspektive

Tribina kojom je započeo novi dan na sajamskom štandu Ministarstva odbrane i Vojske Srbije bila je posvećena vojnom zdravstvu.

O 180 godina od formiranja i dostignutom stepenu razvoja vojnog zdravstva u Srbiji, govorili su načelnik Uprave za vojno zdravstvo brigadni general dr Uglješa Jovičić, načelnik Klinike za infektivne i tropske bolesti VMA pukovnik Dragan Mikić i general u penziji Veljko Todorović.

General Jovičić je podsetio da poziv doktora obavezuje zbog velike odgovornosti, baš kao i zbog poverenja koje lekari uživaju među narodom. On je istakao da se godišnje u vojnim zdravstvenim ustanovama obavi više od 600.000 specijalističkih pregleda, tri miliona dijagnostičkih procedura i više od 20.000 operacija.

- Tokom 2018. godine održano je 15 akcija besplatnih pregleda, a svake godine brojne nove metode uvode se u redovnu kliničku praksu, dok multidisciplinarni pristup svakom pacijentu rezultuje uspešnim kompleksnim operativnim zahvatima, istakao je načelnik Uprave za vojno zdravstvo.

On je spomenuo dugogodišnju uspešnu saradnju sa civilnim zdravstvenim ustanovama i učešće sanitetskih timova Vojske Srbije u mirovnim misijama, u kojima su naši pripadnici dokazali obučenost, humanost i profesionalni odnos. Govorio je i o međunarodnoj vojnomedicinskoj saradnji te spomenuo više od 50 međunarodnih aktivnosti u zemlji i inostranstvu godišnje, kao i članstvo u Međunarodnom i Balkanskom komitetu za vojnu medicinu.

General Jovičić naveo je u svom izlaganju i modernizaciju i infrastrukturna ulaganja, čiji je cilj - lakša dostupnost zdravstvenih usluga, smanjenje lista čekanja, manji broj bolničkih dana i smanjenje ukupnih troškova lečenja.

Govoreći o kadrovskim rešenjima, istakao je da je tokom ove godine u stalni radni odnos primljeno 163 radnika, a da je u toku prijem još 120 te da je dominantno reč o medicinarima, ali i ostalim zanimanjima neophodnim za funkcionisanje vojnog zdravstva.

Među značajnim projektima koji slede, spomenuo je angažovanje veterinarske službe u drugoj i trećoj misiji Vojske Srbije, a najavio je i otvaranje Centra za tradicionalnu kinesku medicinu na Vojnomedicinskoj akademiji.

- Ono što sledi je i izgradnja Urgentnog prijemnog bloka u Vojnoj bolnici Niš i početak izgradnje Vojnog gerontološkog centra u Beogradu, rekao je načelnik Uprave za vojno zdravstvo.

Načelnik Klinike za infektivne i tropske bolesti VMA, pukovnik Dragan Mikić, govorio je o istorijatu i o Vojnomedicinskoj akademiji sada. Istakao je da je VMA najstarija zdravstvena ustanova na našim prostorima i da je oduvek bila ponos građana.

- Veliki broj ljudi, koji tu ustanovu doživljavaju kao svoju kuću i instituciju u koju imaju puno poverenja, dosad je našao spas pod krovom Vojnomedicinske akademije, naglasio je pukovnik Mikić.

O istorijatu, najistaknutijim pripadnicima i etici vojnog saniteta govorio je general u penziji Veljko Todorović, koji je još jednom podvukao da je Hipokratova zakletva, napisana pre gotovo dva i po milenijuma, uvek bila i biće sveta knjiga svih lekara.

►Tribina o iskustvima srpskih vojnih lekara u mirovnim misijama

Posetioci štanda Ministarstva odbrane i Vojske Srbije na 64. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu danas su bili u prilici da na drugoj tribini posvećenoj vojnom zdravstvu saznaju nešto više o iskustvima srpskih vojnih lekara u međunarodnim mirovnim misijama.

Prikazujući atraktivne fotografije, hirurg iz Vojne bolnice Niš pukovnik docent dr Nebojša Đenić govorio je o istorijatu srpskog učešća u međunarodnim mirovnim misijama Ujedinjenih nacija i Evropske unije, uz objašnjenje gde su sve bili, a gde su danas angažovani srpski vojni lekari i medicinsko osoblje.

Kao prvi komandant Srpske vojne bolnice u Bangiju u Centralnoafričkoj Republici, pukovnik Đenić svedočio je o svom veoma bogatom iskustvu vojnog lekara mirovnjaka, uz poseban osvrt na okolnosti koje vladaju u verskim konfliktima zahvaćenoj Centralnoafričkoj Republici i o najvećim izazovima koje je kao hirurg doživeo u toj zemlji.

Hirurg dr Boško Milev govorio je o iskustvima iz mirovne misije Ujedinjenih nacija u Čadu (MINURCAT), u kojoj je 2009. godine sa šest kolega koji su činili hirurški tim učestvovao u sastavu poljske bolnice norveškog kontingenta. On je istakao da je cilj lakih poljskih bolnica spasavanje života, sprečavanje infekcija i obezbeđivanje daljeg transfera u odgovarajuću zdravstvenu ustanovu.

Milev je govorio i o specifičnim uslovima koje vladaju na afričkom kontinentu, kao i o medicinskim zahvatima i posebnim tehnikama koje su primenjivane tokom misije sa ciljem pomoći unesrećenima, ali i o odnosu sa lokalnim stanovništvom.

Ortoped potpukovnik dr Goran Milojković, tokom današnje veoma posećene tribine, govorio je o konceptu hirurškog zbrinjavanja pacijenata u mirovnim misijama.

►Promocija udžbenika iz oblasti vojne medicine

Medija centar „Odbrana“, kao izdavač vojne literature, može se pohvaliti bogatim opusom u koji spadaju i knjige posvećene medicini. Za potrebe Medicinskog fakulteta Vojnomedicinske akademije, Medija centar „Odbrana“ je ove godine objavio sedam udžbenika.

Udžbenik "Lupus nefritis - savremeni pristup dijagnostici i lečenju" predstavila je autorka dr Violeta Rabrenović, "Uvod u klinički rad" posetiocima promocije približio je jedan od autora prof. dr Radomir Matunović, a o udžbeniku "Veština komunikacije u medicini" govorila je autorka profesor dr Gordana Dedić.

Da sve tri publikacije predstavljaju više od stručne literature namenjene samo kadetima i studentima Medicinskog fakulteta VMA govori i zapaženo interesovanje za ove naslove kako na sajamskom štandu Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, tako i u knjižari „Vojna knjiga“.

Na veoma posećenoj prezentaciji, autori su predstavili recenzente izdanja i izneli svoja iskustva u stvaranju ove naučno - nastavne literature. Oni su posetiocima, u osnovnim crtama približili materiju koju su obradili u udžbenicima i uputili ih u neke od zanimljivosti koje ta literatura donosi.

Na narednoj promociji na štandu Ministarstva odbrane i Vojske Srbije o udžbenicima „Sudska medicina“ i „Medicinska psihologija“ i priručniku „Konzervativno lečenje rinitisa i rinosinuzitisa“ govorili su i docent dr Nadica Marinković, profesor dr Gordana Mandić Gajić i potpukovnik docent dr Aleksandar Perić.

Nadica Marinković istakla je da je sudska medicina specifična jer se „razlikuje od svega što studenti uče tokom svog školovanja na Medicinskom fakultetu, zbog čega se i predaje tek na završnim godinama“.

- Ono po čemu se razlikuje jesu poglavlja posvećena oružju i bojnim otrovima što ga čini drugačijim u odnosu na ostale udžbenike sudske medicine, rekla je dr Marinković, autorka udžbenika „Sudska medicina“, koji uz nju potpisuju i saradnici doktorka farmaceutskih nauka Snežana Đorđević, doktor hemijskih nauka Ivica Milosavljević i pukovnik u penziji i magistar tehničkih nauka Vlada Kostić.

Za razliku od sudske medicine koja studente Medicinskog fakulteta VMA čeka na kraju školovanja, prema rečima doktorke Gordane Mandić Gajić, autorke udžbenika „Medicinska psihologija“, ovaj predmet na većini fakulteta nalazi se na samom početku studija.

- Ovaj udžbenik napravila sam tendeciozno kao pomoćni udžbenik skromnog obima sa ciljem da im se pomogne u adaptaciji na studije, i da se motivišu u borbi sa teškim i suvoparnim predmetima koji ih čekaju odmah na početku studija i koji predstavljaju osnov medicine – zaključila je doktorka Mandić Gajić predstavljajući ovaj udžbenik.

Priručnik „Konzervativno lečenje rinitisa i rinosinuzitisa“ potpisuju potpukovnik docent doktor Aleksandar Perić, docent doktorka Aneta Perić i potpukovnik profesor doktor Nenad Baletić. Govoreći o znanjima koja će uz pomoć ovog udžbenika studenti i specijalizanti medicine steći potpukovnik Perić je istakao da je reč o veoma moderno koncipiranom multidisciplinarnom priručniku.

Na promociji je predstavljen i monografija „Akutni postoperativni bol“, delo autora dr Dušice Stamenković i dr Nebojše Lađevića.

►Na Sajmu knjiga održana tribina „Iskustva u angažovanju kapaciteta Sanitetske službe VJ u toku agresije NATO na SRJ 1999. godine“

U danu posvećenom Vojnom zdravstvu, na štandu Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u okviru 64. Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, održana je tribina pod nazivom „Iskustva u angažovanju kapaciteta Sanitetske službe Vojske Jugoslavije u toku agresije NATO na SRJ 1999. godine“.

Na tribini o iskustvima vojnog saniteta tokom 1999. godine govorili su pukovnik dr Nebojša Đenić iz Vojne bolnice Niš i pukovnik dr Srđan Starčević iz Vojnomedicinske akademije.

- Organizovanje Sanitetske službe Vojske Srbije tih ratnih godina bilo je veoma kompleksno, ali i efikasno. Statistički obrađeni podaci sa terena, od granice i Košara, preko Đakovice i uopšte Kosova i Metohije do Vojne bolnice u Nišu i VMA u Beogradu, gde je lečen najveći broj ranjenika u tom periodu, pokazuju da su učinci Sanitetske službe bili na zavidnom nivou, ocenio je pukovnik Đenić prisećajući se teških uslova u kojima su doktori tadašnje Vojske Jugoslavije radili na terenu. Govoreći o kvalitetu tretmana ranjenika tokom ratnih dešavanja 1999. godine Đenić je izneo podatke prema kojima su pacijenti o kojima se starala vojna Sanitetska služba bili među najadekvatnije zbrinutima u odnosu na sve medicinske službe koje su bile angažovane tokom agresije NATO na Saveznu Republiku Jugoslaviju, što se pripisuje vrhunskoj obučenosti, profesionalnosti i iskustvu vojnih medicinskih radnika.

Pukovnik Starčević istakao je da je ratna hirurgija najteža zbog toga što su povrede nanete savremenim ratnim sredstvima strahovite.

- Tih devedesetih godina stekli smo važna znanja iz hirurgije, nažalost upravo na terenu. A poznato je da je najbolja škola za hirurgiju upravo ratna hirurgija. Do 1999. godine stekao sam dovoljno iskustva u praksi i mislio sam da sam već sve video. Međutim, nije bilo tako. Bio sam u dežurnom timu kada je u Beogradu bombardovana bolnica Dragiša Mišović. Povrede ranjenih vojnika koji su nastradali te noći bile su nešto sa čime sam se prvi put susreo, budući da u sličnim uslovima do bolnice stižu ranjenici koji su na neki način već zbrinuti. Međutim, tim vojnicima pružena je samo neophodna prva pomoć i odmah su poslati u bolnicu, prisetio se pukovnik Starčević iskustva iz ratne 1999. godine, složivši se sa kolegom iz Vojne bolnice Niš da ratna hirurgija ima jednako važnu ulogu i u mirnodopskim uslovima, s obzirom na to da je zahvaljujući brojnim iskustvima stečenim u vanrednim okolnostima spremna za situacije sa kojima civilni medicinski radnici često nemaju kontakt.