23.07.2019.

Ministar Vulin: Međunarodna zajednica da ponovi istrage o masakrima nad Srbima na Kosovu i Metohiji

U znak sećanja na 14 srpskih žetelaca iz Starog Gracka, zverski ubijenih i masakriranih u selu Bujance kod Lipljana na današnji dan 1999. godine, ministar odbrane Aleksandar Vulin obišao je u zgradi „Beograđanke“ Spomen-sobu – Kosmetske žrtve.

U ime Vlade Republike Srbije ministar Vulin izrazio je saučešće porodicama ubijenih žetelaca, rečima da gubitak koji su pretrpeli nije gubitak jednog sela i nekoliko porodica, već gubitak jednog naroda i čitave ljudske civilizacije.

- U ime predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, koji nije povukao ni jedan jedini potez a da nije uvek mislio na prvom mestu na Srbe na prostoru Kosova i Metohije, koji nikada nije zaboravio da podseti međunarodno zajednicu na njihovu veliku odgovornost i obaveze da obezbede i pravo i pravdu za Srbe, još jednom izražavam najdublje saučešće svim porodicama, ali i svim Srbima. Ovo nije gubitak jednog sela i nekoliko porodica, ovo je gubitak jednog naroda ali i čitave ljudske civilizacije, jer ako je moguće da ovih 14 ljudi bude ubijeno, a onda mrtvo masakrirano, a da zato niko nikada ne odgovara, onda ni ova planeta nema pravo da se raduje samom postojanju – izjavio je ministar Vulin.

Kako ministar Vulin kaže, da je pravde, mi bismo danas ćutali i pognute glave molili se za ubijene, poručivši im da mogu mirno da počivaju, zato što su njihove ubice kažnjene i zato što ih je stigla ljudska pravda.

- Prošlo je 20 godina, a ubice žetelaca u Starom Grackom su živi i zdravi, imaju porodice, uživaju u životu. Njihov zločin je nagrađen samom činjenicom da postoje i da su slobodni. Međunarodna zajednica se nepovratno obrukala i pokazala da tamo gde Srbin nema svog policajca, sudiju i zakonodavca, nema ni pravde za njega. Gde bi se još moglo ubiti 14 žetelaca, masakrirati sedamnaestogodišnje dete, a da baš niko za to nikada ne odgovara – upitao je ministar Vulin, podsećajući da se ti zločini nisu desili negde daleko od civilizacije pa da nisu mogli biti sprečeni.

Zašto počinioci zločina nisu ni do danas kažnjeni, ministar Vulin vidi odgovornost u šiptarskim teroristima, ali i KFOR-u i međunarodnoj zajednici.

- Da je KFOR tog dana radio svoj posao i da je pratio žeteoce, oni bi danas bili možda stariji, sigurno srećniji i svi mi sa njima. Da je KFOR radio svoj posao, kao što i međunarodna zajednica nije radila svoj posao, mi danas ovde ne bismo govorili o tragediji, već bismo se radovali njihovim životima i onome što su ostavili iza sebe. Sva odgovornost je naravno na šiptarskim teroristima, ali i više od njih na međunarodnoj zajednici koja im je omogućila zločin i da prođu nekažnjeno.

Ministar Vulin uputio je i apel novom tribunalu u Hagu rečima da „ako misli da se zaista bori za pravdu, ponovo otvori ovaj slučaj i ponovo ispita sve što može da sazna i što je u ljudskoj moći da se istraga o masakru žetelaca obnovi.“ Kako kaže, ponovo bi trebalo otvoriti i slučajeve streljane srpske dece na reci Bistrici u selu Goraždevcu, masakra u Livadicama gde je u krilu trudne majke ubijen dvogodišnji Danilo Cokić, kao i da se otvore svi nerazjašnjeni zločini na prostoru Kosova i Metohije zbog kojih je ubijeno više od 1.000 Srba, od dolaska međunarodne zajednice do danas.

- Pošto međunarodna zajednica ne oseća potrebu da razreši nijedan zločin koji se desio nad Srbima, mi je sada podsećamo na ono na šta se sama obavezala dolaskom na prostor Kosova i Metohije, da po Rezoluciji 1244 obezbedi uspostavljanje prava i pravde za svakog ko živi na prostoru Kosova i Metohije. Tražimo od njih da rade ono na osnovu čega su došli, da prestanu da budu toliki licemeri i da traže od Srba da se uzdržavaju čak i u osudi, a ne traže od Šiptara da između sebe izdvoje one koji su okrvavili ruke. Međunarodna zajednica je najodgovornija za sve što se dešava na prostoru Kosova i Metohije i novoformirani tribunal ima priliku da ponovo otvori istragu o ovom i o svim drugim masakrima – poručio je ministar Vulin.

Prema rečima direktora Vladine kancelarije za Kosovo i Metohiju Marka Đurića, na današnji dan klanjamo se senima nevino postradalih, koji su ubijeni vršeći svoje svakodnevne poslove i trudeći se da obezbede koru hleba za svoje porodice, koje ih i danas, dve decenije kasnije, oplakuju.

- I kada vidite lica članova porodica ljudi koji su stradali pre dvadeset godina, vidite da njihova patnja traje pune dve decenije i da je danas jednako živa, kao i tada – naglasio je Đurić, dodajući da je to nešto što boli ne samo njihove porodice, već je rana na duši i na telu čitavog srpskog naroda.

Direktor kancelarije za Kosovo i Metohiju poručio je da je naša obaveza očuvanje sećanja na te ljude, čitavu golgotu srpskog naroda i stradanje na Kosovu i Metohiji, ali i da neumorno gonimo zločince koji su te stravične zločine počinili. Ratni zločin nikada ne zastareva, dodao je, ali ni volja i odlučnost države Srbije da te zločince pronađe i kazni.

U ime porodica žrtava sa Kosova i Metohije, prisutnima se obratio predsednik Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji Sima Spasić, izjavivši da zločinac Ramuš Haradinaj ne bi bio u današnjoj poziciji da su državnici DOS-a imali malo razumevanja i saosećanja prema srpskim, a pogotovu kosmetskim žrtvama.

- Nikada nećemo oprostiti onim državnicima koji su iz srpskih zatvora oslobodili 2.108 šiptarskih terorista i zločinaca. To ni jedna država u svetu ne bi uradila – istakao je Sima Spasić.

Zastupnica Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji Snežana Marković Dragović podsetila je da su kobnog 23. jula 1999. godine u crno zavijene porodice Janićijević, Živić, Dekić, Cvejić, Jovanović, Odalović, Stojanović i Tepšić i da je tzv. OVK od Kosova i Metohije učinili krvavo razbojište, a stradanje srpskog i nealbanskog stanovništva dobilo apokaliptične razmere.

Prema rečima Slavice Janićijević Popović, koja je u masakru nad 14 srpskih žetelaca izgubila oca, brata i dvojicu stričeva, i 20 godina kasnije porodice ubijenih na Kosovu i Metohiji nadaju se pravdi za svoje mrtve.

Svi koji su prisustvovali današenjem pomenu na ubijene žeteoce, obišli su izložbu u Spomen-sobi – Kosmetske žrtve, koja se sastoji od 2.500 fotografija kidnapovanih i ubijenih Srba, Roma, Goranaca, Albanaca i drugih na Kosovu i Metohiji.