Prijem povodom Dana Vojske Srbije
Ministar odbrane Aleksandar Vulin i načelnik Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnik Milan Mojsilović priredili su večeras, povodom 23. aprila - Dana Vojske Srbije, prijem u Domu Garde na Topčideru.
Svečanosti su prisustvovali izaslanik predsednika Republike Srbije i vrhovnog komandanta Vojske Srbije Nikola Selaković, predstavnici Vlade, Narodne skupštine, BIA i MUP-a, crkava i verskih zajednica, diplomatskog i vojnodiplomatskog kora u našoj zemlji, predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, kulturnog i javnog života i mnogobrojni gosti.
Čestitajući praznik pripadnicima Vojske u ime predsednika Republike i vrhovnog komandanta Vojske Srbije Aleksandra Vučića, izaslanik predsednika Selaković, podsetio je na istorijski značaj datuma koji Vojska Srbije praznuje kao svoj Dan.
- Srbi su i tada, pre dva stoleća gledali unapred i gledali možda i malo više od drugih i ispred od drugih, baš zato što su i tada živeli na raskršću na kome žive i danas i zato što su se suočavali sa izazovima sa kojima se suočavaju i danas – istakao je Selaković.
Prema njegovim rečima, neko je u jednom trenutku pokušao da ubije našu Vojsku, znajući vrlo dobro da smanjenjem i uspavljivanjem srpske vojske jedino može da uspava i uništi srpski narod.
- Dokle god su Srbi imali Vojsku, oni su Evropi bili uvaženi faktor. I onda kada su stajali na braniku Evrope, protiv zavojevača, oni su bili ključna brana, najvažniji element vojnih granica. To je zato što su malo više umeli da vole i ljube svoju slobodu – a to znači voleti svoje parče pod nebom, štititi svoje najmilije i nejake i boriti se za zaštitu svog prava, neuskraćujući drugom njegovo – naglasio je Selaković.
Danas su, dodao je, pred Srbijom i Vojskom Srbije ništa manji izazovi i snažeći svoju Vojsku, mi snažimo svoju vojno neutralnu poziciju, koju smo bili prinuđeni da u nesrećnim tokovima istorije ne odaberemo mi, nego da ona odabere nas.
- Srbija nikoga ne potcenjuje, ne vređa, ne omalovažava. Srbija neretko prećuti, proguta knedlu i nastavi dalje. I kao što naš predsednik kaže – ne zato što je slaba, već zato što je mudra i razumna i zato što je njen zadatak da više razume i više vidi nego što to vide drugi – naglasio je Selaković i dodao da snažeći našu Vojsku i njenu borbenu gotovost i najviše – ulažući u svoje pripadnike, Srbija šalje poruku da nikoga neće izazivati, ali da će umeti da odgovori i snažno i brzo svakome ko to, preko granica razuma, učini njoj.
Izaslanik predsednika Srbije, Nikola Selaković poželeo je da su vremena ratova iza nas, a da Vojska Srbije svaki naredni praznik dočekuje jača i opremljenija.
Ministar odbrane Aleksandar Vulin istakao je da Vojska Srbije obeležava već drugi vek od kako se Takovski grm zapalio neumoljivom željom za slobodom.
- I tada, kao i sada, postavljaju nam se ista pitanja. Možda su neka drugačija imena onih koji nas pitaju, možda su drugačija sredstva kojima nas ucenjuju ili traže od nas, možda su drugačija oružja, drugačiji jezik diplomatije ili snaga sile, možda je sve to drugačije, ali pitanje koja nam se postavljalo i tada i sada je uvek jedno isto – Srbi, šta ste spremni da učinite da budete slobodni, šta ste spremni da date da budete slobodni, ima li nečega što nećete da date a da biste bili slobodni? Vekovima odzvanjaju ista pitanja i vekovima srpski narod odgovara na isti način – za slobodu sve, za mir skoro sve, za budućnost naše dece sve – naglasio je ministar Vulin dodajući da vekovima odgovaramo na ista pitanja na isti način i ništa se nije promenilo.
Sve se menja, istakao je, osim rešenosti srpskog naroda da bude dostojanstven i da bude slobodan.
- A slobode nema bez Vojske, bez armije uređene snažne, opremljene, sigurne, zadovoljne, ponosne. A slobode nema bez onih koji su spremni da se za nju žrtvuju i da za nju daju sve. A slobode nema bez sećanja, bez sećanja na one koji su zapalili Takovski grm i onih koji nisu dali da se plamen slobode ugasi svih ovih vekova. Nema slobodne zemlje bez moćne i sigurne armije i nema slobodne zemlje bez sećanja, bez pamćenja – naglasio je ministar odbrane.
Prema njegovim rečima, bilo je dana, godina i decenija kad je Srbija sama od sebe spuštala glavu kao da se stidi tuđih zločina, nemajući hrabrosti i kuraži, ljudske i muške, da govori istinu o sebi samoj i o zlu koje je doživela. Do 2012. godine od naše Vojske pokušavali su da naprave nekakvo udruženje, bez imena, bez istorije.
- Sve do 2012. godine dok Aleksandar Vučić nije postao ministar odbrane, ova Vojska je bila osuđena na umanjenje, na smanjenje, na nestanak, da se ne seća sebe, da nema pravo da nazove stvari pravim imenom. Da nije bilo te velike istorijske promene, kako bi danas, dvadeset godina posle NATO agresije govorili šta se zapravo desilo, da li bismo imali hrabrosti da stvari nazovemo pravim imenom i da kažemo da je bila NATO agresija i poslednji veliki zločin 20. veka. Da li bismo imali hrabrosti da kažemo da nismo ničim izazvali i opravdali NATO agresiju, kao što nismo ni sve ratove koje smo vodili, u krvavom 20. veku koji je započeo ratovima koje nismo ni želeli ni tražili, a završio se strašnom agresijom za koju nismo bili ni krivi ni dužni – ocenio je ministar Vulin.
Da nije bilo tog vraćanja sebi samima, naglasio je ministar odbrane, kako bismo danas mogli sebe da gledamo u oči, da li bi danas tako ponosno stajali u stroju svi oni koji su ovu zemlju čuvali i branili u teškim i najtežim vremenima, vremenima najcrnjeg časa naše istorije. Te 1999. godine, podsetio je ministar Vulin, okretali su glavu dok je umirao čitav jedan mali slobodan narod. Ali i tako sami, prema njegovim rečima, bili smo sa svojom Vojskom, a Vojska je bila sa svojim narodom i bili su jedno.
- I niko nije mogao da kaže gde prestaje Vojska, a gde počinje narod. Baš kao ni oni koji su nas bombardovali i nisu pravili razliku između prve linije i pozadine, jer ni linije ni pozadine nije bilo. Baš svako je bio legitimna meta, a svaki život samo „kolateralna šteta“ dok se ne pretvori u smrt. Tako je bilo. I da nije bilo Vojske, policije i službi bezbednosti, svih tih hrabrih ljudi koji tada nisu mislili o sebi ni na sebe, ni narod ne bi imao u koga da gleda ni sa kim da bude – osvrnuo se ministar Vulin.
Danas, kako je istakao, naša armija jača, naše službe bezbednosti jačaju i ulaže se trud da se nadoknade zaostaci koje su napravili oni pre nas, nečinjenjem, neradom i željom da vojska i službe bezbednosti budu slabije i manje.
- Danas činimo sve da ukažemo dužno poštovanje onima koji su nas branili i da ne dozvolimo da nam drugi sude, da nam drugi pišu istoriju i da iz takve napisane istorije izvlače zaključke o našoj budućnosti i sadašnjosti. Danas se trudimo da sva ona slavna imena ponovimo, još jednom naučimo i sa ponosom i zahvalnošću izgovorimo. Oni su vredni koliko su vredni i naši avioni i naši helikopteri i tenkovi – naglasio je ministar odbrane dodajući da ima zemalja koje imaju više tehnike i sredstva, ali nema zemalja koje imaju više imena da ih izgovore sa ponosom.
Ministar Vulin je naglasio da su prošla vremena o kojima se ćutalo o takvim ljudima, kradom šaputanim, bojeći se da ćemo biti kažnjeni za njihovo junaštvo i herojstvo, dodajući da se ta vremena nikada neće vratiti.
- Vojsko Srbije, srećan ti praznik! Srbijo, srećna ti takva Vojska! Živela Vojska Srbije, živela Srbija! – poručio je ministar Vulin na kraju svog obraćanja.
Vojska Srbije praznuje 23. april kao svoj praznik u znak sećanja na dan kada je, na Cveti 1815. godine, doneta odluka o podizanju Drugog srpskog ustanka za oslobođenje Srbije od Osmanskog carstva, što je kasnije omogućilo stvaranje moderne srpske države.