HRONIKA SAJMA, četvrtak, 25. oktobar

► Promocija knjige „Bitka na Košarama – sećanje učesnika 1999“ na Sajmu knjiga

Na štandu Ministarstva odbrane i Vojske Srbije na Sajmu knjiga danas je predstavljena knjiga „Bitka na Košarama – sećanje učesnika 1999“, šestom delu iz edicije „Ratnik“, u kome su sabrana sećanja učesnika borbi na Košarama na Kosovu i Metohiji 1999. godine.

Knjiga vraća dug herojima koji su tokom NATO agresije 1999. godine branili i odbranili državnu granicu SR Jugoslavije prema Albaniji, a o tim slavnim danima odbrane otadžbine svedočili su učesnici bitke, u slavu i čast svojih 108 poginulih saboraca, za istoriju i za nova pokolenja.

Među njima su i oni koji su govorili na današnjoj promociji, pukovnik Duško Šljivančanin, tadašnji komandant 53. graničnog bataljona na Košarama, general-major u penziji Dragan Živanović, komandant 125. motorizovane brigade, pukovnik u penziji Vidoje Kovačević, načelnik štaba 63. padobranske brigade i komandant borbene grupe na Košarama i pukovnik u penziji Ljubinko Đurković, komandant 2. motorizovanog bataljona 125. motorizovane brigade.

Pukovnik Duško Šljivančanin istakao je da je veoma značajno što se govori na temu Košara, naročito zbog budućih pokolenja, jer se na Kosovu i Metohiji časno borilo i časno ginulo.

- Svi oni koji kažu drugačije jednako su licemerni i zlonamerni, kao i oni koji su agresuju nazvali “Milosrdni anđeo” – naglasio je pukovnik Šljivančanin. On se posebno osvrnuo na dešavanja 1997. i 1998. godine koja su, kako je istakao, veoma važne za razumevanje okolnosti u rejonu karaule Košare 1999. godine.

Govoreći o ulozi graničara, on je istakao da je 53. granični bataljon, jedan od tri granična bataljona Prištinskog korpusa koji je obezbeđivao državnu granicu u dužini od 68 kilometara. To je najteži i najsuroviji deo naše državne granice, na kome su, od kako postoji, mučki ginuli i ubijani naši graničari.

Iz vizure graničnog bataljona, značaj bitke na Košarama, kako je istakao pukovnik Šljivančanin, ogleda se u tome što su pripadnici 53. graničnog bataljona primili prvi i najteži udar i zaustavili agresora na državnoj granici, što nije bilo lako.

Pukovnik Šljivančanin odao je posebno priznanje vojnicima na odsluženju vojnog roka, koji su, po njegovim rečima, istinski heroji bitke na Košarama.

General-major u penziji Dragan Živanović smatra da je ovo tek prvo izdanje knjige „Bitka na Košarama – sećanje učesnika 1999“, jer ima još dosta toga da se kaže.

- Budite uvereni da je reč o orgiginalnim svedočanstvima, da nema izmišljanja i ne treba dozvoliti drugima da to kasnije prekrajaju – naglasio je general Živanović.

Govoreći o borbama na Košarama, on je rekao da je to bila odsudna odbrana koja je iziskivala i gubitke.

- Meni je žao zbog toga, imali smo 108 poginulih, i ta borba prsa u prsa, takođe je dovela do većih gubitaka. To su bile svakodnevne borbe, od 9. aprila do 10. juna, kada smo se posle Kumanovskog sporazuma povukli sa tih položaja i sa teritorije Kosova i Metohije – objasnio je general Živanović.

Posebna važnost svedočanstava o borbama na Košarama, kako je istakao general Živanović, je u tome što su ona svojevrsni putokaz mladim generacijama kakav je to patriotizam, hrabrost i požrtvavanost bila, ističući da su se mnogi od tih mladih ljudi koji su bili ranjeni, nakon ukazane pomoći, vraćali u borbe, jer nisu hteli da ostave svoje drugove, znajući koliko je u tim okolnostima teško zameniti čoveka koji je izbačen iz stroja.

O herojstvu i požrtvovanosti pripadnika 63. padobranske brigade u tim danima govorio je i pukovnik u penziji Vidoje Kovačević, ističući da je jedan od dokaza za to što su za iskazane vojničke vrline koje je ta brigada uradila na teritoriji Kosova i Metohije, odlikovana Ordenom narodnog heroja kao i 125. i 549. motorizovana brigada.

Pukovnik Kovačević je posebno pohvalio inicijativu ministra odbrane da se pokrene ova tema i da ljudi koji su učestvovali u ovim borbama posvedoče o teškim iskustvima koja ne smeju biti zaboravljena.

- Jer nema ništa svetlije nego braniti svoj narod i svoju državu, a ljudi koji su tamo bili zaslužuju svako poštovanje – naglasio je pukovnik Kovačević.

Ovo je prilika, naglasio je na početku svog obraćanja pukovnik u penziji Ljubinko Đurković, da se čuje istina o Košarama i značaju te herojske bitke.

- Košare su sinonim za pobedu nad NATO paktom. Herojska borba na Košarama prva je izašla u javnost posle 2000. godine, grčevito i mukotrpno, jer smo imali jednu deceniju u kojoj je neko hteo da omalovaži i unizi borbu za otadžbinu – istakao je pukovnik Đurković, naglašavajući da to nisu uspeli zahvaljujući mnogima koji su se borili za istinu, da srpska i svetska javnost znaju šta se stvarno događalo u odbrani otadžbine na Košarama i drugim mestima.

Ideja za čitav projekat “Ratnik” potekla je od ministra odbrane Aleksandra Vulina, a razrađena je u tri faze, koje su obuhvatile snimanja svedočenja velikog broja učesnika ratnih dejstava na Kosovu i Metohiji 1999. godine, zatim objavljivanje sedam knjiga u ediciji “Ratnik” koja je promovisana na ovogodišnjem Sajmu i izradu dokumentarno-igranog filma u koprodukciji RTS-a i VFC “Zastava film” čije je prikazivanje planirano u martu sledeće godine, povodom dvadeset godina od NATO agresije.

► Predstavljanje vojnog školstva

Pukovnik dr Aleksandar Bukvić, major Slaviša Arsić i docent dr Jasmina Milošević Stolić predstavili su danas na Sajmu vojno školstvo i Univerzitet odbrane, od mogućnosti za buduće polaznike, do procesa izrade udžbenika. Šta je vojni menadžment, kako se izučava vojna inžinjerija, šta je logistika odbrane i zašto je njeno izučavanje na nivou mastera, kako funkcioniše međunarodna saradnja, objasnio je pukovnik Bukvić.

Dr Jasmina Milošević Stolić, andragog, bavila se odgovorom na pitanje zašto se moraju čitati knjige i zašto digitalni mediji ubijaju određene sposobnosti kod ljudi i sužavaju prostor slobode.

Major Slaviša Arsić pojasnio je kako funkcioniše proces stvaranja udžbenika u okviru vojnog školstva. Pukovnik Miljojko Janošević govorio je o sistemu kontrole, od recenzije do ankete krajnjih korisnika tj. kadeta. Profesor Silva Dobrić pojasnila je potrebe za osavremenjavanjem udžbenika i uvođenjem više praktičnih prikaza u odnosu na teoriju, što je naročito potrebno u medicinskim naukama. Govoreći o stručnoj periodici, profesorka Dobrić predstavila je časopise „Vojno delo“, „Vojnosanitetski pregled“, „Vojnotehnički glasnik“ i „Novi glasnik“.

► Razgovor s povodom: „Alojzije Stepinac i Dijana Budisavljević, dva lica jednog rata“

Može li čovek u izuzetno teškom vremenu da bude to – čovek? Može, Dijana Budisavljević i njen tim su to dokazali kad je bilo najteže, spasavajući hiljade srpske dece od sigurne smrti u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata. Njihov antipod je visoki prelat koji je, već samim time što je bio duhovnik, trebalo da u tom vremenu drugačije postupa, a nije – zagrebački nadbiskup Alojzije Stepinac.

Dijana Budisavljević je poznavala Stepinca, više puta ga je molila za pomoć, izgovarao se na nedostatak uticaja, moći. O odnosu ove dve istorijske ličnosti, vanserijskom humanizmu s jedne i moralnom padu s druge strane, bilo je reči danas na štandu povodom izlaska iz štampe knjige akademika Ljubodraga Dimića i dr Nikole Žutića „Alojzije Stepinac, Država, crkva, nadbiskup, 1934-1941.“ u izdanju „Filipa Višnjića“.

Vladika slavonski Jovan Ćulibrk, pojasnio je u čemu je značaj izdanja i teme razgovora. „Kad smo krenuli sa radom u Komisiji za saznavanje i ocenu ličnosti Stepinca, neprijatno smo se iznenadili saznanjem da gotovo da nema naših posebnih naučnih radova na ovu temu. Već decenijama se prepisuju „;Magnum Krimen“ Viktora Novaka i zbornik dokumenata o zločinima dela Rimokatoličkog klera u NDH. Delovanje Alojzija Stepinca se ne može odvojiti od delovanja Vatikana u celini u to doba, a posebno pape Pija XII. Primer Poljske i ćutanja na ogromno stradanje Poljaka pokazuje da je Vatikan imao neke strateške ciljeve i nije brinuo mnogo ni o stradanju katolika. U Jasenovcu je, na primer, pobijen u potpunosti kler stare katoličke crkve, koji su odbili da priznaju papinu nepogrešivost“, rekao je vladika Jovan.

Dragan Jovanović, urednik ovog izdanja, podsetio je da za borbu protiv zla prvo moramo znati njegove korene. „Ništa, a pogotovu ne sistematsko, programirano zlo, ne nastaje samo od sebe. To je srž ove knjige – odnosi Stepinca sa Katoličkom akcijom koja je godinama radila na duhovnom odvajanju Hrvata od Jugoslavije.“

Slađana Zarić, urednik dokumentarnih filmova u Radiotelevizije Srbije i autorka dokumentarnog filma i izložbe o Dijani Budisavljević podvukla je upravo razliku između heroine otpora strahotama i duhovnika koji se rukovodio vrlo neduhovnim razlozima. „Dijana Budisavljević je dokazala da se može biti čovek u vremenu zla i zato stoji poređenje nje i Stepinca koji nije uradio ništa.“

Moderator ovog razgovora s povodom bio je Miroslav Toholj, načelnik Odeljenja za izdavačku delatnost Medija centra „Odbrana“.

► Mladi i vojska

Kao i prethodnih sajamskih dana, poslednji događaj na štandu MC „Odbrana“ bila je tribina, ovog puta posvećena odnosu mladih prema Vojsci Srbije. Sagovornici, pukovnik Mišo Krgović, poručnik Marko Mijajlović, potporučnica Sanja Milutinović i vojnici na dobrovoljnom služenju vojnog roka Anđela Pejčić i Luka Stajić, govorili su o svojim motivima da uđu u vojnu službu i iskustvima u njoj.

Pukovnik Krgović je kazao da je od 2010. godine kada je obavezno služenje vojnog roka obustavljeno, oko 12.500 ljudi služilo vojsku na dobrovoljnoj osnovi. Poručnik Mijajlović i potporučnica Milutinović govorili su o motivima da uđu u vojni sistem – negovanje vrednosti koje u vremenu kriza uvek nedostaju društvu, obezbeđen posao nakon završetka školovanja, dobar sistem studiranja i izvesna sigurnost tokom tog procesa.

Moderator tribine bila je kapetan Mirjana Krstović, urednik u magazinu „Odbrana“.

► Vojno školstvo u fondu VFC „Zastava film“

Filmska kuća Vojske Srbije „Zastava film“ oduvek je pratila potrebe sistema odbrane svojim sadržajima, kao i ono čemu film od svog početka teži – umetničkim dometima. Kad je obrazovanje u pitanju, „Zastava film“ je tokom sedam decenija rada stvorila na stotine filmova posvećenih toj tematici. Publika na Sajmu danas je mogla videti dva filma iz tog fundusa: „Čast je naša imovina“ o Vojnoj akademiji i „Putovanje „Jadranom“ o plovidbi školskog broda „Jadran“ od Tivta do Lisabona i nazad.