HRONIKA SAJMA, utorak, 23. oktobar

►Vojni izaslanici u poseti štandu Ministarstva odbrane i Vojske Srbije

Izložbeni prostor Ministarstva odbrane i Vojske Srbije na Sajmu knjiga danas su posetili strani vojni predstavnici. Pukovnik Stevica Karapandžin, direktor Medija centra „Odbrana“, predstavio je ovogodišnju izdavačku produkciju.

„Medija centar godišnje objavi oko 100 novih naslova, od čega se oko 80 knjiga bavi stručnom tematikom, a 20 temama za širu čitalačku publiku. Težište ovogodišnje izdavačke delatnosti je već najavljena edicija „Ratnik“, sedam knjiga koje kroz svedočenja učesnika i dokumente govore o ratu za Kosovo i Metohiju 1998. i 1999. godine. Četiri toma te edicije su zapravo ratni dnevnik generala Nebojše Pavkovića, komandanta Treće armije koja je bila nosilac odbrane zemlje od agresije NATO saveza na tom rostoru. Preostale tri knjige bave se ratnim dejstvima Prištinskog korpusa i borbama na Košarama i Paštriku“, rekao je pukovnik Karapandžin i istakao da je već četiri godine u centru rada Medija centra obeležavanje Velikog rata. Do sada su objavljena 43 dela koja obrađuju tematiku Prvog svetskog rata sa ciljem upoznavanja sa činjenicama i boljeg razumevanja događaja, ali i suprotstavljanja reviziji istorije.

Britanski izaslanik odbrane pukovnik Nik Ilić predložio je da se dela iz edicije „Ratnik“ prevedu na engleski jezik kako bi bila dostupna i inostranoj javnosti. „Rat na Kosovu je na izvestan način već daleka prošlost. Ipak, mnogo toga se još ne zna i ova edicija bi u tom smislu mogla biti od velike važnosti za sve vojne stručnjake u svetu“, rekao je pukovnik Ilić.

►Iskustvo iz mirovnih misija

Posetiocima štanda svoje aktivnosti predstavio je Centar za mirovne operacije Združene operativne komande Generalštaba Vojske Srbije. O radu Centra govorili su potpukovnik Mirko Jovanović, majori Zoran Radulović i Aleksandar Dramićanin i veterani mirovnih misija.

Sumirajući tradiciju dugu nekoliko decenija i sve ono što je urađeno na ovom specifičnom polju vojnog angažmana u poslednjih dvadesetak godina, major Aleksandar Dramićanin je rekao da naša zemlja trenutno ima 279 predstavnika u 9 mirovnih misija u svetu, a do kraja godine biće upućeno još 150 pripadnika u nekoliko misija. Prisutni su imali prilike da čuju iz prve ruke i kako izgleda kada se oni koji treba da uspostave mir i normalan život suoče sa oružanim napadima, teškim zaraznim bolestima, ali da njihov posao najviše doprinosi jačanju ugleda Srbije u svetu.

►Srpsko-grčki diplomatski i saveznički odnosi

Da još uvek ne znamo brojne detalje o Solunskom frontu ni o pomoći koju je Srbiji pružila Grčka tokom Velikog rata, zatim o odnosu saveznika i njihovim razlozima za određene odluke, pokazala je Aleksandra Pećinar govoreći danas o srpsko-grčkim diplomatskim i savezničkim odnosima, što je i tema njene knjige koju je objavio Medija centar „Odbrana“. Aleksandra Pećinar se ovom temom pozabavila izučavajući grčke i dokumente saveznika, sagledavajući odnos saveznika prema Srbiji i Grčkoj kroz prizmu svojih bliskoistočnih interesa, kao i odnos neprijatelja kroz pokušaje vođenja separatne i dinastičke politike.

„Sajks-Pikoov sporazum o podeli Bliskog istoka između Francuske i Velike Britanije je bitno uticao na savezničku politiku na Balkanu“, istakla je Aleksandra Pećinar. „S druge strane, povlačenje srpske vojske ka Grčkoj i Krfu, kao i problem grčke pomoći nama, nije bilo nimalo laka i romantična priča. Grčka je u to vreme bila duboko podeljena zemlja, bez gotovo ikakve mogućnosti da nakon balkanskih ratova učini išta vojnički značajnije, a saveznička politika prema njoj delovala je tako što je produbljivala unutrašnje podele i ugrožavajući neutralnost Grčke.“

►Značaj odbrambene diplomatije

Pre topova i mačeva, uvek je dolazila diplomatija, da predupredi najgori mogući razvoj događaja. Vojna diplomatija, tj. odbrambena, ima poseban značaj i zato je Medija centar „Odbrana“ za ovaj Sajam pripremio delo koje se bavi upravo tom temom – „Srbija i izazovi odbrambene diplomatije“ pukovnika Veljka Blagojevića.

„Težimo tradiciji i poštujemo je, ali se uvek moramo pripremati za sutra i diplomatija tome služi“, rekao je danas na promociji autor o motivima da napiše ovu analizu dometa diplomatskog rada, modelima funkcionisanja velikih diplomatija, rasporeda i organizacije današnjih diplomatskih predstavništava i posebno vojnih izaslanstva u njima. I to posmatrajući rešenja koje primenjuju Rusija, Nemačka, Velika Britanija, Francuska, ali i zemlje regiona.

Kako je istakao istoričar Milan Terzić, jedan od govornika na promociji, u ratu je uvek veoma važno imati rezervni položaj. „Bez toga, bitka je izgubljena. Taj položaj zemljama obezbeđuje upravo diplomatija.“ Na promociji su govorili i potpukovnik Dalibor Denda iz Instituta za strategijska istraživanja i profesor Neđo Danilović, podsećajući da ove godine obeležavamo i značajan jubilej – 140 godina moderne srpske vojne diplomatije.

►Zapisano u kamenu – istorija Velikog rata na memorijalima

„Godinama sam se bavio oružjem, ali se u jednom trenutku pojavila potreba da se napravi omaž onima koji su u Velikom ratu stradali od tog oružja“, rekao je Branko Bogdanović, publicista i stručnjak za oružje, čija je knjiga „Veliki rat - zapisano u kamenu“ o memorijalima Srbije posvećenim stradalima u Prvom svetskom ratu, danas promovisana na Sajmu knjiga. Tako je nastalo delo koje kroz popis memorijala, što posvećenih našim žrtvama što neprijateljskim, priča istoriju sukoba na vrlo osoben način i iz novog ugla. Jedan od tih novih uglova je i preciziranje broja žrtava kroz temeljito izučavanje memorijala.

Srbija, naime, ni vek kasnije nema popisane sve tada stradale, a kako je naglasio istoričar dr Mile Bjelajac, recenzent ove knjige, mi još uvek baratamo podacima iznetim na mirovnoj konferenciji 1919. godine, koji su na neki način iznuđeni. Po njemu, ova knjiga, tu donosi bitnu novinu. „Autor je došao do vrlo preciznih podataka o broju stradalih 1915. godine pa i 1918. i 1919. godine. Posredno, to je priča i o našoj humanosti, jer smo između dva svetska rata promovisali parolu pomireni u smrti nisu više neprijatelji i pažljivo smo sačuvali i memorijale naših neprijatelja“, rekao je Mile Bjelajac. Moderator je bila Mirjana Sandić, urednik u Medija centru "Odbrana".

►Tribina o 140 godina srpske vojne diplomatije

Na kraju današnjeg programa aktivnosti, na štandu je održana tribina o 140 godina srpske vojne diplomatije na kojoj su učestvovali pukovnici Saša Perović i Veljko Blagojević, potpukovnik Goran Milošević i diplomata Srećko Đukić, bivši ambasador u Belorusiji.

Učesnici tribine pozabavili su se ulogom Vojnoobaveštajne agencije u diplomatiji, na koji način ona štiti interese zemlje i kako se vojne diplomate danas pripremaju za službu u inostranstvu. Vojnodiplomatske i vojnoekonomske interese Srbije danas štiti mreža od 23 predstavništva sa 28 oficira. Ambasador Srećko Đukić je podsetio da je diplomatija jedne zemlje jaka onoliko koliko je i sama ta država jaka. Moderator tribine bila je Snežana Đokić, urednik u Medija centru „Odbrana“.