07.09.2018.
Ministar Vulin: Razgraničenje sa Albancima nije naša pobeda, ali jeste kraj naših poraza
„Razgraničenje sa Albancima nije naša pobeda, ali nije ni poraz, razgraničenje je priznanje istorijskog trenutka i svest o našem položaju u njemu. To je obnavljanje garancije za postojanje Srbije u jasnim i univerzalno priznatim granicama, učvršćivanje države, jačanje odbrane i započinjanje strpljivog rada na rešavanju nacionalnog pitanja Srba. Razgraničenje sa Albancima nije naša pobeda, ali jeste kraj naših poraza“, napisao jeministar odbrane, Aleksandar Vulin u autorskom tekstu za nedeljnik Pečat u kome obrazlaže zašto je za razgraničenje sa Albancima u južnosrpskoj pokrajini.
„KiM je poligon na kome se pokazala snaga, ali i slabost zemalja Zapada, sposobnih da izguraju Srbiju sa KiM, ali i nesposobnih da uspostave trajnu i održivu državu bez obzira na uloženu vojnu snagu, potrošene milijarde i politički autoritet. Neuspeh Kosova je neuspeh NATO, EU, SAD, svih velikih pokrovitelja nezavisnosti Kosova. Razgraničenjem, velike sile priznaju da nisu uspele i da je vreme za nove politike i nove podele zemlje i uticaja. Naša sposobnost da to prepoznamo, da prvi ponudimo rešenje i stav, da se nađemo na liniji razmišljanja velikih, dokaz je istorijske zrelosti koja nije novootkrivena ali je dugo nije bilo“, smatra ministar Vulin.
„Pokušaj da se NATO agresijom Srbija potpuno ukloni sa KiM, ali i zaustavi proces rešavanja srpskog nacionalnog pitanja u celini, upravo se na KiM pokazao kao promašaj. Nema na Balkanu trajnog i održivog rešenja bez Srbije i bez Srba. Srbiju i Srbe bilo je moguće zanemarivati i previđati samo dok su Srbijom vladali oni koji su prihvatali da nekada sluganstvom, nekada ignorisanjem problema, Srbija ne učestvuje u vremenu u kome živi bez jasnih interesa i načina da oni budu ostvareni. Vučićeva je zasluga što se, preko svake nade, izborio za pravo da Srbija i Srbi imaju interes za koji se bore i što je on sam postao vođa koji sa punim autoritetom govori u ime svih Srba bez obzira da li žive u Srbiji ili ne, sagledavajući ukupni interes Srba, a ne samo Srbije ili njene elite. Zato se i usudio da pokrene temu od koje smo svi zajedno bežali decenijama. Da li će ulogu onog koji vodi Vučić preživeti ne znam, ali znam da će ostati zapisan kao neko ko se usudio da zahteva od Srba da budu dostojni sebe svoje veličine i da počnu da se bore u vremenu u kome žive, a ne da prepričavaju drevne poraze i nadaju se pobedama za koje neće morati da se bore u svojoj generaciji, već će borbu prepustiti onima koji tek dolaze. Zato sam za razgraničenje“, kaže ministar Vulin.
Ministar upozorava da ako iz primera građanskih ratova u dve Jugoslavije nismo naučili da, kada se ratovi ne okončaju razgraničenjem, onda se i ne završavaju već se ponavljaju, a uvek izazivaju od istih spoljnih podstrekača i vode od istih unutrašnjih učesnika, onda smo zaslužili da nam se istovetni ratovi u različitim vremenima i nazivima država ponavljaju do našeg konačnog nestanka.
Vulin smatra da što se pre Srbi i Albanci razdvoje i između njih se formiraju čvrste i jasne granice, to će pre proces širenja "Velike Albanije" biti usporen, i jačanjem Srbije na kraju zaustavljen. „Rat sa Albancima, ne samo kosovskim već svim Albancima i njihovim saveznicima, neizbežan je ukoliko ne budemo jasno znali šta kome pripada i ukoliko ne budemo smanjili mogućnost za različita tumačenja istih sporazuma i teritorija kao i međusobnog dodira koji nužno vodi u sukob“, smatra ministar Vulin.
„Srbi ne žele da žive sa Albancima, kao što ni Albanci ne žele da žive sa Srbima. Albanci žele zemlju ali bez Srba na njoj. Srbi žele svoje svetinje, ali bez Albanaca koji žive oko njih i ruše ih kad god imaju priliku. Priznanje da narodi koji su dugo i uporno ratovali ne mogu i ne treba da žive zajedno nije nikakva pretnja bilo kome ko živi u Srbiji i prihvata je kao svoju domovinu. Niko od njih nije ratovao protiv Srbije. Ako njihovi sunarodnici to jesu činili van granica Srbije, njih za to niko ne krivi i ne smatra odgovornim, ali Albance na KiM, njihove vođe i one koji su dizali oružane pobune protiv zemlje u kojoj su živeli, smatramo i krivim i dužnim. I da se ti dugovi ne bi naplaćivali krvavo i često, treba da se razdvojimo i svoje odnose uredimo da budu jasni, hladni i udaljeni. Što hladniji, što jasniji, što udaljeniji, to će mir biti sigurniji i bliži“, stav je ministra Vulina.
Ističući da Crna Gora, Makedonija i BiH od Srbije traže da bude talac njihovih unutrašnjih problema i politike koju su vodili prema Srbiji i da na sebe preuzme očuvanje mira u tim zemljama tako što neće obezbediti svoju budućnost, neće rešavati svoje nacionalno pitanje, i tako što neće štititi svoje sunarodnike na KiM ili gde god da su ugroženi, ministar Vulin poručuje da su Srbi dovoljno brinuli o tuđem napretku i miru, zbog drugih žrtvujući i svoje generacije i svoju državnost. „Srbi imaju pravo da prvi put misle o sebi i samo o sebi, baš kao što su svi drugi s kojima su živeli mislili i misle o sebi i samo o sebi“.
On poručuje da zemlje Balkana koje mogu imati sličan ili istovetan problem sa Albancima o tome moraju da misle same za sebe. „Crna Gora je sama, uz velikodušnu podršku stranog faktora, odlučila da napusti zajednicu sa Srbijom i tako postala nezaštićena pred širenjem "Velike Albanije". Crna Gora i Makedonija priznale su Kosovo, oduševljeno pozdravile menjanje granice Srbije uverene da će tako zacrtane međe ostati nepromenljive i trajne.
Nepromenjljivost svojih granica Crna Gora i Makedonija više ne mogu da pravdaju međunarodnim pravom ili principima koje su same prekršile i čije su kršenje pravdale. Ostaje im da se nadaju da je život u njima tako dobar da će Albanci zanemarivati težnje prema "Velikoj Albaniji" i da će Crnu Goru i Makedoniju prihvatiti kao svoje države, kao i da će ih članstvo u NATO sačuvati od "Velike Albanije" pa makar ih ne sačuvalo od albanizacije. Srbija o tome nema ni motiva ni povoda da brine“, kaže Vulin.
