Ministar Vulin: Put ka pomirenju je put Dijane Budisavljević, a ne Blajburga i Stepinca
- Ako tražimo put ka pomirenju, onda je taj put, put Dijane Budisavljević, a ne put Blajburga i ustaškog vikara Alojzija Stepinca – izjavio je ministar odbrane Aleksandar Vulin otvarajući izložbu „Dijanina deca“ večeras u Domu Vojske Srbije.
Ministar Vulin je, takođe, dodao da ćemo biti ranjeni večeras, ranjeni mržnjom i ranjeni zlom, jer je teško razumeti ljude koji za sveca hoće da proglase vikara ustaške vojske Alojzija Stepinca, a ne Dijanu Budisavljević, ženu koja je od ustaškog noža spasila 7.500 dečaka i devojčica.
- Teško je razumeti da se bogu preporučuje duša vikara ustaške vojske, a da za Dijanu Budisavljević niko nije zatražio oreol. O Dijani Budisavljević se 70 godina ćutalo, da bi vikari ustaške vojske mogli da traže svoje mesto na nebu. Da se o njoj govorilo, vikari ustaške vojske ne bi smeli da govore i ne bi se tražilo njihovo parče svetosti – naglasio je ministar Vulin.
Prema njegovim rečima, nema Srbina i nema čoveka koji ispred njene slike ne bi stao zahvalno, spustio glavu, zapalio sveću, pun osećanja da postoje i ljudi veći od zla.
- Večeras govorimo u ime Dijanine dece, u ime 7.500 dečaka i devojčica, koji su se ponovo rodili i zbog kojih se neko rodio. Večeras govorim o onima koji su zahvaljujući Dijani nekoga rodili, večeras govorimo o 20.000 ubijenih dečaka i devojčica, večeras za zaklanih 20.000 dečaka i devojčica tražimo mesto na nebu, večeras pokušavamo da odužimo dug prema Dijani Budisavljević, večeras tražimo nebo za nju – poručio je ministar Vulin.
Obraćajući se okupljenima, ministar Vulin je posebno zahvalio na prisustvu preživelim logorašima među kojima su i neka od „Dijanine dece“, ističući da su oni „živi spomenici, spomenici naroda koji je odlučio da ne umre uprkos mržnji“.
- Prošlo je samo 73 godine od završetka Drugog svetskog rata, tog najstrašnijeg moralnog posrnuća u ljudskoj civilizaciji, a počeli smo da zaboravljamo zlo koje je stvorilo Aušvic i Mathauzen i Jadovno i Jasenovac. Samo 73 godine kasnije, kako je vreme prolazilo i kako je sećanje na strašni užas počelo da bledi, počelo je i da se zaboravlja šta se u Jasenovcu zbilo, pa su tako broj žrtava počeli da samnjuju, prepisuju, potcenjuju, ismevaju, ali nekako, broj ubijene dece je kod svih i na svim stranama uvek bio isti. Nekom čudnom promisli, 20 hiljada ubijenih dečaka i devojčica, svuda se pominjalo na isti način, 20 hiljada tek rođenih duša, koje nisu stigle da odrastu, 20 hiljada dečaka i devojčica ubijenih nožem, žicom, izgladnjivanjem, metkom, vatrom, silom, mržnjom. Dvadest hiljada dečaka i devojčica, čitav jedan mali grad u kome je svaki stanovnik dete, dete koje nije stiglo da poraste, ubijeno sa zadovoljstvom, ubijeno uz blagoslov, 20 hiljada dečaka i devojčica bilo je u jasenovačkom zlu – naglasio je ministar Vulin.
Prema njegovim rečima, večeras se govorio o jasenovačkoj deci, kozaračkoj deci, večeras će svi biti ranjeni neverovatnom snagom zla i postiđeni neverovatnom dobrotom jedne žene o kojoj znamo tako malo.
- Večeras ćemo da se zagledamo, još jednom, u duboke, preduboke, prerano ostarele oči kozaračke dece, dece koja su videla kako im u strašnim mukama umiru očevi, majke, braća i sestre. Još jednom da se zagledamo u preduboke i prerano ostarele oči kozaračke i jasenovačke dece, dece koju će zauvek, do poslednjeg dana na zemlji, do poslednjeg udaha na zemlji, prepoznavati po užasu u očima, užasu koji nikad ne nestaje, a i kako bi mogao da nestane. I nemoj te se plašiti, i nemoj te se čuditi kada na fotografijama davno ubijene dece budete prepoznali boju očiju, osmeh, crte lica vaše dece, naše dece, jer sva pobijena jasenovačka deca su naša deca i sva se ponavljaju u deci naroda osuđenog na istrebljenje, ali naroda koji je odbio da umre. Ne plašite se kad im prepoznate osmeh i oči, jasenovačka deca su naša deca, baš sva naša deca – naglasio je ministar Vulin.
Autor izložbe Slađana Zarić, koja je i autor istoimenog dokumentarnog filma čiji je insert večeras prikazan okupljenima, govorila je o značaju izložbe i celokupnog projekta.
- Zajedno sa Ministarstvom odbrane i RTS-om odlučila sam da napravimo jedan projekat, a da to ne bude samo dokumentarni film, već da to bude i izložba, jer smo hteli da Dijanu Budisavljević približimo svakoj kući, svakoj đačkoj klupi, o Dijani sve više pričamo. Priča o Dijani Budisavljević je ujedno priča o ljudima koji su najtežim vremenima uspeli da budu ljudi, koji su bili ono što je nekada najteže – biti čovek – naglasila je Slađana Zarić, dodajući da je ovim projektom htela da personalizuje priču o stradalima u Jasenovcu i njihovim sudbinama, a da se više ne govori samo o broju.
Izložba, čija je autorka Slađana Zarić i autor arhitekture Ivan Mangov, posvećena je najvećoj akciji spasavanja dece iz koncentracionih logora tokom Drugog svetskog rata. Zahvaljujući Dijani Budisavljević, od sigurne smrti spaseno je više od 7.500 srpskih dečaka i devojčica iz koncentracionog logora Jasenovac u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj.
Otvaranju izložbe prisustvovali su i predstavnici Narodne skupštine, ministri u Vladi Srbije, načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković, predstavnici diplomatskog kora, Srspke pravoslavne crkve, jevrejskih i romskih udruženja, Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, kao i brojni građani.