15.02.2018.

Obeleženo Sretenje - Dan državnosti

Centralna državna ceremonija proslave Sretenja – Dana državnosti Srbije održana je danas u Memorijalnom kompleksu u Orašcu, u prisustvu predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i Republike Srpske Milorada Dodika, predsednika Srpskog nacionalnog veća u Hrvatskoj Milorada Pupovaca, predsednica Vlada dveju država Ane Brnabić i Željke Cvijanović, ministara u Vladi Republike Srbije kao i predstavnika lokalnih zajednica, sveštenstva i mnogobrojnih građana.

Nakon pomena postradalim ustanicima koji je održao Njegova svetost patrijarh srpski Irinej, vence na spomenik voždu Karađorđu položili su predsednici Vučić i Dodik.

Prema rečima predsednika Republike, danas je veliki dan, kada slavimo Srbiju sećajući se slavnih predaka i odajemo počast onima koji su postavili temelje naše moderne državnosti.

- To je dan sabornosti, dan sretanja nas i građana Srbije kako sa svojim precima i prošlošću, tako i sa sobom, našom sadašnjošću. To je dan kada, držeći se pravih uzora planiramo svoju budućnost i postavljamo pred sebe najvažnije zadatke, rekao je predsednik Vučić, podsetivši da su se daleke 1804. nedaleko od mesta na kome se danas obeležava Dan državnosti okupili najviđeniji Srbi na čelu s voždom Karađorđem i doneli odluku da podignu ustanak protiv osmanske vlasti.

Govoreći o slavnoj srpskoj istoriji, predsednik Republike Srbije je istakao da je plamen koji su zapalili vožd Karađorđe i njegovi ustanici bio toliko veliki i moćan da je osvetlio put ne samo Srbima već i narodima oko nas. Podsetio je i na reči Milovana Vitezovića da nam je „slobodu osvetlio Karađorđe, a državu vaspostavio gospodar Miloš“ i da zato danas slavimo slobodu i srpsku državu.

Prema rečima predsednika Vučića, pred Srbijom je dugačak put i planinski venci uslova i prepreka, ali da „mi - potomci onih 300 koji su se ovde okupili, […] imamo da kažemo ono što je rekao Hanibal krenuvši na Rim – &39;ili ćemo naći put, ili ćemo ga sami napraviti&39;“.

- Ovo je, Srbija - slobodna i nezavisna, Srbija Crnog Đorđa i gospodara Miloša, Srbija Dimitrija Davidovića, knezova i seljaka, Pupina i Tesle, Cvijića, Crnjanskog i Andrića, Putnika i Mišića, svih nas koji smo njihova deca i koji znamo šta nam je činiti. Danas možemo sve jer su nas oni tome naučili. […] Sve što nas čeka moramo da rešavamo, a da nam ruke i obraz ostanu čisti, poručio je predsednik Republike Srbije i dodao da mi, potomci ustanika, možemo da nađemo rešenje svakog problema.

On je istakao da je Srbija početkom 19. veka bila opredeljena da živi u modernoj i pravno uređenoj državi i da je tu želju pretočila u naš prvi ustav koji je donet na današnji dan 1835. godine i koji je Srbiju svrstao u red modernih država i drugu zemlju u Evropi koja je ukinula feudalizam.
Vučić je, u svom govoru ukazao da Srbija ide ka članstvu u Evropsku uniju, ali ne zapostavlja prijateljstva sa Rusijom, Kinom i drugim zemljama sveta.

- Zahvaljujući mudroj politici kojom nas je naučio gospodar Miloš, naša Srbija je iz dana u dan sve snažnija na svim poljima. Svakim danom je sve više poštovanija i uvaženija, a njena reč se pažljivo sluša, ceni i odmerava. Zahvaljujući merama štednje uspeli smo da ozdravimo finansije i uzdižemo privredu. Rezulutate u pravoj meri i obimu ćemo tek videti - poručio je on, napominjući da su za te rezultate zaslužni svi građani Srbije.
Istakao je da kao predsednik mora da ukaže na ozbiljne probleme, a najvažniji i najteži problem, problem svih problema, je smanjenje broja naših stanovnika.

- Država ne sme da se meša u odluku svakog pojedinaca, jer je osnivanje porodice privatna odluka, ali kao predsednik saopštio bih brojeve koji nisu dobri i koji su zabrinjavajući. Pre 70 godina rođeno je oko 163.297 dece, a 2017. gotovo 100.000 dece manje. Kada ne bismo činili ništa na ovom planu situacija bi bila sve gora. Demografija i natalitet izuzetno su važne za budućnost naše zemlje - rekao je Vučić, dodajući da taj težak problem moramo da rešavamo, jer iako se država iz dana u dan „sve više razvija, otvara fabrike, radna mesta, pravi sportske dvorane, velelepne zgrade, bolnice, da je sve to džaba ako nema ljudi, ako u našoj junačkoj Šumadiji bude sve manje dece čiji će plač i radost obradovati domaćine“.

Čestitajući praznik, predsednik Republike Srpske je istakao da nema boljeg mesta za obeležavanje današnjeg praznika od Orašca, mesta koje sublimira ono što je istorijska težnja srpskog naroda, a to je težnja za slobodom. On je podsetio da Srbi u svojoj istorijskoj borbi za slobodu nisu iznedrili samo jednog Karađorđa, već mnoge znane i neznane junake.

- Danas, kada je Srbija vraćena srpskom narodu i kada se srpski narod gde god on bio, i ovde i tamo, i blizu i daleko, okuplja oko nacionalne ideje i države Srbije, ideje koja se zove sloboda i naš nacionalni identitet, Srbi su morali da prođu mnoge svoje istorijske zablude, rekao je Dodik, napominjući da je jedna od tih zabluda Jugoslavija, iako su Srbi stvaranjem Jugoslavije hteli da omoguće slobodu ne samo za sebe, već i za druge.
Dodik je rekao da srpski narod ima svoje dve države - Republiku Srbiju i Republiku Srpsku. On je podsetio na reči predsednika Vučića da nema hrvatskih, bosanskih ili nekih drugih Srba, već da postoji jedinstven srpski narod gde god se on nalazio i gde god živeo, sa svojom tradicijom, krsnom slavom, jezikom, pismom i govorom.

Predsednik Srpske je poručio da mu je posebna čast da na svečanom i važnom danu za srpski narod pošalje poruke okupljanja i jedinstva srpskog naroda, kao i očuvanja našeg identiteta, ponosa i uspeha u istoriji. Podsetio je da je srpski narod stradalnički narod prošlog veka i izrazio želju da ovaj vek bude vek srpske slobode.

U ime Vlade Srbije, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević položio je venac i odao počast voždu Karađorđu u Crkvi Svetog Đorđa na njegovom grobu na Oplencu. Osim njega, vence su položili i delegacija Ministarstva odbrane i Vojske Srbije predvođena komandantom Prve brigade Kopnene vojske brigadnim generalom Željkom Petrovićem, predstavnici Opštine Topola i mnoga druga udruženja.

Sretenje je državni praznik kojim se obeležavaju dva značajna istorijska datuma bitna za kulturno-istorijski i nacionalni identitet Srba.
Srbija obeležava Sretenje - Dan državnosti u znak sećanja na 15. februar 1804, dan kada su srpski ustanici, predvođeni Đorđem Petrovićem - Karađorđem, na Zboru u Orašcu odlučili da pokrenu Prvi srpski ustanak. Tim događajem počela je obnova srpske državnosti posle viševekovne otomanske vlasti.

U narednih nekoliko godina ustanička vojska, pod vođstvom Karađorđa, u čuvenim bitkama kod Ivankovca, Deligrada, Mišara, u Beogradu i drugim mestima, porazila je otomanske snage i oslobodila gotovo celu teritoriju Beogradskog pašaluka. Time su Srbi otpočeli oslobodilačku borbu protiv otomanske vlasti i proces stvaranja svoje novovekovne države.

Takođe, istog datuma 1835. godine u Kragujevcu donet je Sretenjski ustav, prvi ustav Srbije i jedan od najdemokratskijih i najliberalnijih ustava tog vremena.