25.01.2018.

Bitka na Košarama i Paštriku je najhrabrije i najlepše lice naše vojske

Konferencija za medije povodom snimanja dokumentarno-igranog filma „Na braniku otadžbine – Ratne priče sa Košara i Paštrika“, o borbama tokom 1999. godine, održana je danas na Beogradskom sajmu, u Studiju 4 RTS-a.

Prisutnima su se obratili ministar odbrane Aleksandar Vulin, autorka filma i urednica u Informativnom programu RTS-a Slađana Zarić, pukovnik Duško Šljivančanin, general u penziji Dragan Živanović i potpukovnik u penziji Vidoje Kovačević.

Ministar Vulin poručio je da je ovo poslednje vreme da uoči dvadesete godišnjice dopustimo svim herojima da kažu istinu, a drugi neka se stide. Ta bitka je, kako je istakao ministar, pokazala veliku snagu i veliku hrabrost naših vojnika, a onda decenijama kasnije pokazala je veliki kukavičluk i sramotu naših političara. Takođe, naglasio je da ne smemo da dopustimo da nam drugi pišu istoriju, da budućim generacijama drugi govore šta su im očevi radili, da pokušaju da ih učine poraženim i poniženim kada to njihovi očevi nisu dopustili.

- Neka se stide oni koji su napali ovu zemlju. Mi nemamo razloga za stid, samo za ponos. Kada je podizanjem spomenika Tiboru Cerni predsednik Srbije i vrhovni komandant Aleksandar Vučić razbio tu zaveru ćutanja, istina više nije mogla da bude sakrivena. Srbija je dočekala svoju priliku da zahvali i da se oduži spomenikom, bulevarom, ulicom, filmom i istinom o našim junacima. Oni su primer kako Srbija treba da izgleda u najtragičnijim i najtežim trenucima. Ne zato što želimo da se rat ponovi, već zato što želimo da zapamtimo one koji su u nametnutom ratu pokazali najlepše lice ovog naroda. Ne pristajemo na laž da smo na bilo koji način izazvali, pokrenuli, tražili NATO agresiju i napad na našu zemlju. Mi za to nismo odgovorni. I sva naknadna pamet nakon svih ovih decenija još uvek nije uspela da nađe dovoljno dobro opravdanje da smo mi ipak krivi za rat. Sada više ni ne govore da smo krivi, nego da treba zaboraviti šta je bilo, i da nastavimo da živimo. Jedino što prihvatam je da nastavljamo da živimo, ali ne prihvatam da ne kažemo istinu. Istinu o ovim ljudima, njihovoj hrabrosti, njihovoj požrtvovanosti i stručnosti, rekao je ministar Vulin.
Prema njegovim rečima, bitka na Košarama i Paštriku je najhrabrije i najlepše lice naše vojske, najtragičnije mesto, mesto istine gde se pokazalo da upornost, tvrdoglavost, žilavost i veština naše vojske nema premca ni sa jednim drugim.

-Ta bitka je pokazala veliku snagu i veliku hrabrost naših vojnika, a onda decenijama kasnije pokazala je veliki kukavičluk i sramotu naših političara. O ovim bitkama se ćutalo skoro 20 godina. O ovoj strašnoj istini se ćutalo skoro 20 godina i ovo je prvi put da država Srbija, Vojska Srbije i Ministarstvo odbrane na organizovan i naučan način prilazi bitkama na Košarama i Paštriku. Ovo je prvi put da se mi ne stidimo sebe ni svoje istine, da se ne stidimo svojih starešina i vojnika koji su nas branili i odbranili i prvi put im dajemo priliku da za nezaborav i istoriju kažu istinu. Istinu koje se ne stidimo i istinu zbog koje se ponosimo. Ponosni smo na svakog vojnika, na svakog oficira i borca na Košarama i Paštriku i na svakog oficira i borca koji su učestvovali u odbrani od NATO agresije, istakao je ministar Vulin.

Kako je rekao ministar odbrane, neke druge zemlje i narodi ne bi ćutali 20 godina, nego bi bili beskrajno ponosni već prvog dana.

- Mi čekamo 20 godina. Ispravljamo tu nepravdu i dokazujemo da se u svakoj generaciji srpskog naroda, teškim i najtragičnijim, uvek rode neki junaci sa Košara i Paštrika. Baš uvek i u svakom ratu. I kada mislimo da ih nema, da su sve to herojske priče iz prošlosti, i kada dođe taj strašni trenutak, onda ovaj narod pokaže svoju energiju i zašto tako dugo traje i zašto je u stanju da se odupre daleko moćnijim i jačim. Zato što se u svakoj generaciji rode heroji sa Košara i Paštrika. Nemamo pravo da ne kažemo tu istinu, da ostavimo budućim generacijama da ih drugi uče našu istoriju, da dopustimo da naša deca ne znaju ko su im bili očevi i zašto imaju pravo da u svojoj zemlji žive slobodno, niti da dopustimo da ne znaju istinu o Košarama i Paštriku, naglasio je ministar Vulin te dodao da ovo neće biti i poslednji zajednički projekat, jer je njemu lično stalo da dokumentujemo sve iz ratova devedesetih, NATO agresiju, da sačuvamo istinu kroz svedočenja svih koji su ratovali i branili svoju zemlju i svoj narod.

-Bavićemo se filmom, izdavaštvom, i svako od ovih junaka će imati priliku da njihovo iskustvo ne ostane samo u nekim arhivima nego da budu objavljeni, da se nacija upozna sa njima, da ih sačuvamo za nezaborav kao što smo naučili o junacima iz Prvog i Drugog svetskog rata na osnovu njihovih kazivanja i memoara. Tako ćemo i o junacima iz ratoma devedesetih i otpora NATO agresiji učiti iz njihovih kazivanja, iskustava i pogleda. Nijedan od njih ne sme da napusti ovu životnu pozornicu, a da ne ostavi iza sebe svedočenja o tom strašnom vremenu u kojem su nas učinili ponosnima ma koliko bilo teško i ma koliko želeli svakoga dana da se nikada ne ponovi. Sve što radimo, pa i kada snimamo film o Košarama i Paštrikuje naša želja da se rat nikada više ne ponovi. Nikada. Ali, isto tako, da pokažemo koliko poštujemo, koliko cenimo i koliko smo zahvalni svakome ko je svoj život i svoje zdravlje žrtvovao za svoju zemlju, istakao je ministar Vulin.

Ova zemlja postoji zbog tih ljudi, naglasio je ministar odbrane.

- I da nije bilo bitke na Košarama i Paštriku, a neka o tome sude vojni istoričari i doći će vreme kada će govoriti o tome, ali nije teško zaključiti da da je uspeo taj prvi najteži napad, da je kopnena intervencija uspela, teško da bi se zaustavila samo na prostoru Kosova i Metohije. I teško da bismo imali Sporazum o prekidu neprijateljstava, već bismo imali kapitulaciju. I teško da bismo imali Rezoluciju 1244 na osnovu koje i dalje polažemo pravo na Kosovo i Metohiju, koja je naš pravni osnov da se i dalje borimo za Kosovo i Metohiju, nego bismo zbog kapitulacije imali neku drugu državu na svojoj teritoriji koju bismo morali da priznamo. Ovo je samo moje mišljenje, vojni istoričari će dati svoj sud, ali ovo su činjenice, dodao je ministar Vulin i zahvalio RTS-u na velikom naporu, iskrenoj želji i potrebi da se film o Košarama i Paštriku snimi, kao i svakom borcu i starešini koji je pristao da dođe i kaže svoju istinu te da progovori o teškim trenucima koje su ostavili samo za sebe.

- Zahvalio bih im na ljudskoj hrabrosti što su izašli pred kamere, što dele sa nama taj strašni i ponosni trenutak. U vremenu koje dolazi i oni će videti pravu veličinu onoga što su uradili. Možda u ovom trenutku još uvek nisu svesni veličine onoga što su uradili. Ni starešine ni vojnici. Možda će tek neka sledeća generacija razumeti šta su uradili, koliko zaista svi mi treba da im budemo zahvalni, a na nama je da i ovaj način pripremimo tu istinu za buduće generacije kojima ne smemo ostaviti teret stida, jer ovi ljudi nisu ostavili teret stida. Onda ni mi ne smemo da dopustimo da im drugi pišu istoriju, da im drugi govore šta su im očevi radili, da pokušaju da ih učine poraženim i poniženim kada to njihovi očevi nisu dopustili, zaključio je ministar Vulin.

Autorka filma Slađana Zarić objasnila je da je specifičnost ovog filma, u odnosu na ostale koji su obađivali ovu temu, ta što će učestvovati sve jedinice koje su bile akteri događaja 1998. i 1999. godine na Košarama i Paštriku.

- Želela sam da vam ispričam priču i dočaram pakao koji je tamo vladao. Veoma je teško nama, s ove vremenske distance, shvatiti šta su ti ljudi doživeli. Oni nijednog trenutka nisu posustajali. Odala bih počast tadašnjim starešinama, ali bih posebno naglasila ulogu vojnika. Na Košarama je ginula mladost. To su bili vojnici koji su imali 18, 19 ili 20 godina koji nijednog trenutka nisu rekli ne. Košare su veoma značajna bitka i imaće svoje veliko mesto u istoriji srpskog naroda. Smatram da će iz ovog filma neke naredne generacije mnogo toga naučiti, jer će film prikazati veliki značaj upravo te moralne vrednosti, istrajnosti i načina kako treba braniti otadžbinu, rekla je autorka filma i zahvalila Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije što su joj ukazali poverenje da radi ovakav projekat.

General Živanović, koji je u to vreme bio komandant 125. motorizovane brigade, izrazio je zadovoljstvo što se napokon snima film o tim zbivanjima na teritoriji Kosova i Metohije, od 1998. do 1999. godine i da svi učesnici koji su tada bili aktuelni kažu svoje mišljenje i zapažanja te da to ostane kao nauk našim pokolenjima. On je dodao da su svi već napisali deo iskustava koji stoji u arhivima i da to koriste kolege koje obučavaju profesionalni deo Vojske Srbije.

Pukovnik Duško Šljivančanin, tadašnji komandant 53. graničnog bataljona, objasnio je da je taj deo bio najsuroviji i najteži deo naše granice u svakom smislu.

- Na tom delu državne granice uvek su ginuli naši vojnici graničari, i o tome svedoče i imena karaula. Ta granica se više branila nego obezbeđivala. Tog 9. aprila 1999. pripadnici 53. graničnog bataljona, odnosno 120 vojnika koji su se u tom momentu našli na Karauli Košare, prihvatili su prvi, početni i najteži udar, naneli agresoru gubitke, zaustavili ga na državnoj granici i omogućili 125. motorizovanoj brigadi i ostalim jedinicama da dođu da brane državnu granicu, rekao je pukovnik Šljivančanin i dodao da film treba posvetiti svima koji su vodili teške borbe.

Potpukovnik u penziji Vidoje Kovačević, tada načelnik Štaba 63. padobranske brigade, govorio je o svom prvom utisku pri dolasku padobranske borbene grupe na mesto borbenih zbivanja.

- Dali smo veliki psihološki i pozitivan momenat i jedinicama graničnog bataljona i 125. brigade. Istakao bih da je angažovanje padobranske brigade za nju bila velika čast i ponosni smo što smo učestvovali u zaštiti suvereniteta SRJ i zaštiti svoga naroda i otadžbine, rekao je potpukovnik Kovačević.

Film se snima povodom dvadesetogodišnjice borbi na Košarama i Paštriku u zajedničkoj produkciji Radio-televizije Srbije, Ministarstva odbrane i Vojnofilmskog centra „Zastava film“, a premijerno prikazivanje zakazano je za sledeću godinu. Film je zahvalnost svima koji su štitili granicu otadžbine tokom 1999. godine, ali i počast onima koji su dali život za odbranu zemlje.