Obeležen Dan primirja u Prvom svetskom ratu
Uz najviše državne i vojne počasti, izaslanik predsednika Republike Srbije generalni sekretar predsednika Nikola Selaković, u pratnji ministra odbrane Aleksandra Vulina i komandanta Garde general-majora Milomira Todorovića, položio je lovorov venac na Spomenik Neznanom junaku na Avali, povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu – 11. novembra.
U spomen-knjigu izaslanik predsednika upisao je:
„Već skoro jedan vek Srbija živi u slobodi i u Srbiji živi ideja slobode koju ste vi utemeljili. Vaša pobeda nije samo vojna, već je apsolutna. Ona je postala merilo našeg delovanja i putokaz ka vrhovnoj vrednosti – ideji slobode. Žrtvu koju ste podneli srpstvo će pamtiti dokle postoji.“
Uz intoniranje himne Republike Srbije generalni sekretar predsednika Republike Selaković položio je venac s posvetom – Junacima Velikog rata, ponosni potomci – predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić.
Centralna državna ceremonija povodom Dana primirja, koju je predvodio ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, održana je danas kod Spomen-kosturnice branilaca Beograda u Prvom svetskom ratu. Pripadnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije učestvovali su i u ceremonijama polaganja venaca na Francuskom vojnom groblju, kod Spomen-kosturnice ruskih vojnika stradalih u Prvom svetskom ratu i na groblju Komonvelta.
Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležava se u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine, kada je u Francuskoj, u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša, potpisano primirje u Prvom svetskom ratu. Toga dana u 11 sati na snagu je stupilo primirje koje je Nemačka potpisala sa silama Antante i tako okončala neprijateljstva na Zapadnom frontu. Bilo je na snazi sve do zaključivanja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju, 28. juna 1919. godine.
U Srbiji se Dan primirja kao državni praznik obeležava od 2012. godine i ove godine obeležen je širom Srbije nizom manifestacija u spomen na nevino stradale između 1914. i 1918. godine. Kao amblem tog praznika koristi se cvet Natalijina ramonda, koji se svrstava u ugroženu vrstu i raste na Kajmakčalanu, a poznat je i kao cvet-feniks, a pored njega, prisutna i je i traka sa bojama Albanske spomenice - crnom i zelenom, prikazana iznad ljubičastog cveta.
11.11.2017
mp4 (140,01 MB)