01.10.2017.
Održana komemoracija u Jajincima
Izvor: RTS, TANJUG
Jajinci su bili jedna od najstrašnijih fabrika smrti u Evropi, koja je radila po "strašnoj" rutini - doručak, ručak , večera, spavanje, streljanje, rekao je predsednik Vučić i podsetio da su tu dovođeni Srbi, Jevreji... svi drugi koji misle drugačije, svakog dana u jame je bacano po 300 ljudi.
"I danas znamo šta je nacizam, zahvaljujući i Jajincima, Jadovnu, Prebilovcima, a to je dugoročno &39;&39;investiranje&39;&39; u mržnju. Moramo da se sećamo i da se podsećamo na količinu smrti koja je ovde proizvedena", poručio je Vučić i dodao da dobro pamtimo, da zaboraviti ne smemo, kao što ne smemo ni stati na putu za bogatiju i srećniju Srbiju.
Kako je rekao, "stojimo ovde i samo nas svest može odvojiti od zastrašujućeg ponavljanja istorije i farse i nekoga ko hoće ponovo da investira u mržnju i smrt".
"Mi hoćemo da investiramo u život i budućnost u dogovore, razumevanje, mir i rad koji taj mir obezbeđuje", rekao je predsednik Srbije.
Malo je država i naroda u svetu koji su tokom čitave istorije doživeli stradanja tih razmera kao što su Srbija i Srbi, istakao je Vučić.
Predsednik je rekao da gotovo da nema mesta u Srbiji gde se bar jednom nije dogodio neki strašan pogrom i veliko stradanje i podvukao da smo najveća stradanja doživeli u 20 veku, koji je obeležio prosperitet i napredak, ali i dva svetska rata iz kojih smo izašli kao pobednici, ali i platili ogromnu žrtvu - oko polovine stanovništa stradalo je u njima.
Upitao je i šta se to dogodilo ljudima koji su postali takvi zločinci, šta ih je nateralo da ustanu ujutru, doručkuju, umiju se, a onda odu i pucaju u neke druge ljude, vezane, mučene - u srce, potiljak...
"Kako se stvorila ta rutina besmisla na koju su žrtve naterane, a izvršioci se navikli" zapitao je Vučić.
"Kada bismo svaki dan obilazili ovo mesto i ostavili po jedan cvet za po jednu žrtvu i da izgovorimo po jedno ime trebalo bi nam više od 220 godina za sve. A zamislite koliko godina bi nam bilo potrebno za sve žrtve svih užasa na ovim prostorima, i to samo u poslednjih 100 godina... Nemamo mi toliko vremena, niko ga nema", poručio je predsednik Srbije.
Zato smo, kaže, danas u Jajincima, jer nas samo svest o tome može odvojiti od ponavljanje i naterati da se plašimo dovoljno i da u tom strahu počnemo da investiramo u budućnost i život.
To je, podvukao je predsednik Srbije, najvažnije, da investiramo u život, dogovor, razumevanje, mir i rad koji mir obezbeđuje.
"I zato dok stojim ovde znam da nema boljeg mesta od ovog strašnog da još jednom pokrenem pitanje o našem dijalogu o svemu što nas čeka i da vas pitam - pogledajte Jajince i smrt i recite sebi i meni i svetu šta hoćete da radimo danas i sutra. U šta da investiramo", rekao je Vučić.
Vučić je poručio da Srbija danas ima prijatelje u svetu, i među državama sa kojima je ratovala.
"Danas nam je Nemačka prijatelj i to smatram uspehom, investicijom u budućnost, a Srbija nije i neće okrenuti leđa prijateljima sa istoka, Rusiji i Kini, niti će zaboraviti prijateljstva sa afričkim i azijskim zemljama", naznačio je Vučić.
Kako je rekao, stvarajući nova i čuvajući stara prijateljstva, borimo se da se mračne epizode prošlosti ne ponove, jer se borimo za život i smeh svakog našeg deteta.
Predsednik je podvukao da ne smemo da zaboravimo i ne smemo stati na putu za lepšu Srbiju, ali da moramo da oprostimo.
"Nemamo pravo da zaboravimo na sva naša stratišta, na ubijenu decu, ne smemo zaboraviti da su neki hteli seme da nam zatru i da su prolili toliko krvi da nisu mogli da izračunaju koliko... Nemamo pravo da zaboravimo, ali moramo da oprostimo, da gledamo u budućnost, zbog dece, da ne prolaze kroz ono kroz šta su prošli njihovi preci", zaključio je Vučić.
Predsednik Vučić je prethodno položio venac na spomen-obeležje u Jajincima, uz najviše državne i vojne počasti.
Nakon ceremonije polaganja venaca, okupljenima se obratio preživeli ustaškog logora Slavko Milanović.
Vreme je da se zločini u NDH nazovu pravim imenom, genocidom i da skupština Srbije na red stavi deklaraciju o genocidu nad Srbima, Jevrejima i Romima kako bi žrtve dobile poštovanje i saosećanje koje je do sada izostalo, rekao je preživeli logoraš i predsednik Udruženja logoraša i potomaka "Jasenovac" Slavko Milanović.
Milanović je na komemoraciji na stratištu u Jajincima rekao da Srbija ima istoriju "bogatu" ratom i da je stekla status stradalog naroda. Naveo je da je Beograd tokom rata imao najveći broj logora, kao i da je u Jajincima najviše žrtava streljano.
Zločinci nisu pravili razliku između mladih i starih, bolesnih i tek rođenih, navodi Milanović i dodaje da su se trkali u svojim zverstvima.
"Danas o tome govorimo da se ne ponovi", rekao je Milanović i dodao da su ustaše bile među nacistima poznate po svojoj brutalnosti navodeći kao primer jedini dečiji logor u Sisku.
"Zato mi danas glasno govorimo, iako bi samo ćutali ili vrištali od bola. Moramo učiniti sve da nacizam ostane u prošlosti, zato se moramo sećati svake žrtve, da se ne ponovi", rekao je Milanović.
Istakao je da su se Srbi u Drugom svetskom ratu suprostavili fašizmu, ali da ta borba nikada ne sme prestati kako se svet ponovo ne bi doveo na rub propasti.
Državnoj ceremoniji prisustvovali su premijerka Ana Brnabić, predsednica Narodne skupštine Maja Gojković, ministri u vladi, predstavnici Srpske pravoslavne crkve, načelnik Generalštaba Vojske Srbije, predstavnici Grada Beograda i opštine Voždovac.
Skupu su prisustvovali diplomatski i vojno-diplomatski predstavnici više od 20 država, predstavnici Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, Saveza jevrejskih opština, Udruženja logoraša, SUBNOR-a Srbije i veliki broj ratnih veterana.
Jajinci su najveće mesto stradanja u Drugom svetskom ratu u Srbiji, jer su nacisti od 1941. do 1944. godine na tom mestu ubili više od 60.000 ljudi, Srba i Jevreja, pripadnika Narodnooslobodilačkog pokreta, antifašista i svih onih koji se nisu mirili sa okupacijom zemlje i koji su pružali aktivan otpor okupatoru.
Žrtve su okupatori dovodili iz koncentracionih logora na Banjici i sa Sajmišta.
Veliki memorijalni park u Jajincima u okviru koga se nalazi i spomenik stradalima, otvoren je 20. oktobra 1964. godine, povodom 20. godišnjice ulaska partizanskih snaga u Beograd.
