14.10.2016.
Srbija ne zaboravlja i ne prašta stradanje dece
Polaganjem venaca i odavanjem počasti danas je u Dragincu kod Loznice obeleženo 75 godina od stradanja 2.950 civila, a ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin je tom prilikom poručio da Srbi ne mogu da zaborave i oproste 350 streljene i spaljenje draginačke dece.
Srbija nije kriva ni za jedan rat, rekao je on i dodao da se ova generacija izborila za svoja prava, da čuva svoju zemlju, razvija je i vodi "onako kako hoće".
Prema njegovim rečima generacije su izborile pravo da budemo svoji na svome, vojno neutralni i da vodimo računa o interesima svoje zemlje i naroda, te da se toga nećemo odreći.
"Samo slobodna, razvijena, jaka, voljena, mirna Srbija, je Srbija koja nikada neće dozvoliti Draginac i nijedno trodnevno ubijeno dete pred očima ravnodušnog, hladnog sveta", poručio je Vulin.
On je dodao da se ne može zaboraviti i oprostiti ni jedno dete ubijeno u ratovima, a da su Srbima ubijali baš decu i da je u Dragincu zlo je pokazalo svoje pravo lice i reklo šta čeka okupiranu Srbiji.
Naglasio je da zločin u Dragincu nisu uradili Š-ovci niti ideološka Hitlerova armija, već da ih je ubijala regularna armija nemačke države - Vermarht, te da je to dokaz onoga što Srbija odavno zna da nema dobrog i lošeg okupatora, manjeg ili većeg zla, odnosno da nema života osim slobode.
Kako je naveo, Srbi se često pitaju gde je njihova krivica i zašto smo imali toliko ratova, zbog čega smo krivi za Prvi i Drugi svetski rat, bombardovanje i da ne mogu da nađu odgovor.
Ministar se zapitao koja je krivica deteta iz Draginca koje je imao tek tri dana, ili jednogodišnje Bojane Tošović iz Merdara ili trogodišnje Milice Rakić iz Batajnice, osim što su rođene na ovom prostoru.
"Nema krivice, nije Srbija tražila ni izazvala Prvi i Drugi svetski rat ni jugoslovenske ratove, niti je napala jednu od 19 zemalja koje su nas bombardovale. Nije Srbija tražila da nam bude ubijeno ni jedno jedino dete, nije izazivala i nema naše krivice u ratovima koji su tutnjali ovom zemljom", rekao je vulin.
Podsetio je da narod kome su ubijali trodnevne bebe zna šta je vrednost mira i koliko treba da se bori da mir bude sačuvan, i dodaje da ova generacija ima odgovornost da stvori jaču, bolju, pravedniju Srbiju, da čuvamo stabilnost i mir.
Gradonačelnik Loznice Vidoje Petrović rekao je da je na ovom mestu pre 75 godina dogodio veliki zločin, gde su hapšeni i ubijani civili u selima.
"To je trajalo nekoliko dana i svi koji su se zatekli u svojim njivama u domovima ili kod rođaka i prijatelja bili su žrtve okupatorske vojske", rejkao je on.
U Dragincu, selu u dolini Jadra, na potezu Loznica - Valjevo, dogodio se prvi masovni zločin nad civilima u okupiranoj Srbiji u Drugom svetskom ratu.
Pošto je ustanak u okupiranoj Srbiji tokom leta 1941. dobio masovne razmere, počev od druge polovine septembra 1941. nacistički okupatori započeli su brutalnu akciju slamanja ustanka u Srbiji.
Kaznenu ekspediciju koja se kretala ka Krupnju na mostu preko Jadra, kod Gajića Stena u blizini Draginca, zaustavile su i razbile ustaničke snage.
Nemačke okupacione snage su kao odmazdu za ovaj poraz iz Draginca i okoline sakupile i potom na nekoliko mesta u Dragincu streljale ukupno 2.950 lica.
Najmlađa žrtva bila je stara svega tri dana. Nakon toga su ih sve zatrpali u zajedničke grobnice. Bili su to meštani Draginca, Korenite, Velikog Sela, Cikota i susednih sela.
Posmrtni ostaci streljanih meštana preneti su 1961. u zajedničku spomen-kosturnicu izvan sela.
Spomen-kosturnica je obeležena granitnim spomenikom visine sedam metara, autora Ostoje Gordanića Balkanskog. Na memorijalu su ispisani spomen-tekstovi, a na mestu ranijih grobnica ostale su uređene humke na kojima se nalaze ploče sa stihovima Đorđa Radišića.
Spomen-kosturnica u Dragincu u potpunosti je obnovljena sredstvima resornog Ministarstva rada i socijalne politike 2011. godine.
Zločin u Dragincu, koji je prethodio sličnim tragičnim događajima u Kraljevu i Kragujevcu tokom oktobra iste godine bio je prvi masovni zločin nad civilima u okupiranoj Srbiji u Drugom svetskom ratu.
Draginac koji je ime dobio po kraljici Dragi Obrenović, prema popisu iz 2011. godine, ima ukupno 100 domaćinstava.
Tekst i foto: Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja
