04.10.2022.
Председник Вучић присуствовао представљању сабраних дела Милорада Екмечића у Дому Војске
Председник Републике и врховни командант Војске Србије Александар Вучић присуствовао је данас представљању комплета књига „Сабрана дела Милорада Екмечића” у Дому Војске Србије у Београду.
Реч је о издању „Православне речи“, која је сабрана дела историчара и академика Екмечића објавила у 15 томова.
Председник Вучић, том приликом, подсетио је на речи академика Бећковића који је оценио да целокупно Екмечићево дело можемо назвати дубоком мишљу и надмоћном визијом – дубоком мишљу анализирао је повесну фактографију, а надмоћном визијом, јасније од многих кроз прошлост видео будућност.
- Много година пре смрти, предвидео је и до детаља описао догађаје које данас са зебњом пратимо и живимо. Јасно је видео и кризу у Украјини и глобалне суноврате економије. Познавајући и схватајући каузалност и природне токове историјских кретања, није имао право да буде оптимиста. Имао је, међутим, свако право, посебно морално, да нас упозори на све изазове, које ће време поставити пред нас. Своје родољубље и припадност српству није темељио на покличима, мржњи, већ на упорном документовању и анализи наше историјске грађе, ма где и широм света она била разасута. Тананим, готово песничким талентом за детаљ оплеменио је свој педантан и студиозан приступ историји, као истинске научне дисциплине – рекао је председник Вучић.
Према његовим речима, Екмечић је нама у аманет оставио жељу да више никада не ратујемо.
- Дубоко осећајући проживљено и преживљено и надајући се да ће неки, који, између осталог о нама размишљају закључити да народ који се 11 пута дизао на разне устанке не би требало опет позивати на оружје. Дуго кретање између клања и орања је наслов Екмечићевог магнум опуса, али истовремено и цитат великог Андрића који је дуги ход српске историје послератне 1919. године управо тако и дефинисао. Наслов Екмечићевог ремек-дела може се сматрати и својеврсном интроспекцијом, будући да се живот самог аутора кретао баш између тих крајности – клања и орања – рекао је председник Вучић.
Два велика рата, истакао је председник Вучић, која као зла коб пресецају животни ход Милорада Екмечића могу се посматрати као паузе у орању и то на тешком, најтежем орању, орању и копању по нашој националној историји.
- У његовој породици је 78 светих мученика пребиловачких, међи њима и отац Илија. То је прво клање у Екмечићевом животу, преживео га је сплетом срећних околности, као још незамомчен ђак основне школе у Чапљини. Други пут је сличном или истом ножу утекао у мају 1992. када је био ухапшен од стране криминалаца и зелених беретки заједно са породицом. Стоички је поднео бестидна малтретирања након чега је пуштен у кућни притвор. Знајући да му као угледном Србину и можда најугленијем у Сарајеву нема живота организује бег на територију Републике Српске - рекао је председник Вучић и додао да је историчар Екмечић остатак живота провео у Србији, цењен као један од њених најумнијих научника и уживајући светски углед неоспорног ауторитета када је реч о историји Балкана, Босне и Херцеговине, Србије, српског народа, југословенског простора.
Он је рекао да је орање узето као симбол паузе у дугој повести нашег стваралаштва и додао да насловне стране наших историјских књига красе владарске фреске и ту су увек приказана жезла, круне и мачеви и понеки скиптар.
- Насупрот томе на корицама највећег историјског бестселера код нас налази се представа орача који упрегнувши два вола гази плуг и тако на богатој српској земљи узорава бразду из које ће изнићи богати плодови. Метафорички назовимо Екмечићев боравак на свеучилишту у Загребу, Филозофском факултету у Сарајеву, Задру, Београду, Бечу и Принстону, његовим дубоким орањем. Из бразди које је он узорао изникле су многе научне студије на којима су се образовали најзначајнији научни умови нашег доба. Академија САНУ, носилац ордена Светог Саве, члан Сената Републике Српске постао је не политичким већ научним и општенационалним радом - рекао је председник Вучић.
Захваливши се свима на овим сабраним делима, председник Вучић је рекао да је реч о великом националном делу.
- Ове књиге као уџбеници требало би да буду свуда, у свим нашим домовима, да свака наша кућа има ова сабрана дела. Понекад нешто научимо, понекад прочитамо и све оно кроз шта су ти људи прошли и што су оставили да стоји као подсетник за будућност, за свако наше дете, за све оне који долазе - рекао је председник Вучић.
Осврћући се на говоре претходника, председник Вучић рекао је да у навијачком свету и свету емоција веома је тешко пронаћи угао којим може да се земља чува и штити, а да се не замери срцу и души нашег народа.
- Говорите о Стаљинградској бици. Плашим се да ће стварно доћи и то брже него што је неко очекивао. Веома сам забринут због исхода, знајући шта долази са једне и друге стране, не сумњајући у било чију храброст, решеност, одважност. Плашим се да данас нешто могу боље да рачунам и видим. Тако да остаје - а где ћемо ми Срби, шта ћемо са собом. Хоћемо ли успети да сачувамо и десну и леву обалу Дунава за себе, свој народ, а не неког другог - нагласио је председник Републике у свом обраћању.
Председник Вучић је истакао да то треба да нам буде најважнија ствар, и да са тим заветом гледамо у будућност.
- Са Екмечићем имао сам част два пута телефоном да разговарам. То је био човек мира и изузетне снаге, који за разлику од свих нас, који би у политичкој страсти неретко ишли и лево и десно, и испод граница пристојности, који је савршено осећао шта је потребно српској души и срцу. Увек када је сам осетио да је помало претерао, вратио би се на српску главу и доносио непогрешиве закључке - рекао је председник Вучић.
На крају свог обраћања он је истакао да је срећан што зна да је нешто учињено да највећи од нас буду запамћени у историји и да о њима бринемо, о свом роду и својој земљи Србији.
На данашњој промоцији, председнику Вучићу, као поклон, уручен је комплет овог капиталног издавачког пројекта "Православне речи".
У име издавача, присутнима се обратио директор „Православне речи“ Зоран Гутовић и истакао да је објављивање „Сабраних дела Милорада Екмечића“ круна досадашњег рада.
- Још за време његовог живота смо, неколико пута, разговарали о штампању комплетне писане заоставштине али је професор био заокупљен даљим сталним писањем. Жеља је, и након његовог одласка, остала веома јака. Захваљујући разумевању госпође Милене Екмечић велики и важан посао је приведен крају - закључио је Гутовић.
Предговор сабраним делима написао је историчар, академик Василије Крестић који је рекао да је српски историчар Екмечић још као млад историчар схватио да нема ништа од историјске науке без архивског истраживања.
- Због тога је од самог почетка бављења науком знао да засуче рукаве, да иако слабашне и крхке грађе сакупи огромну енергију, наоружа се стрпљењем и током читавог радног века много времена посвети физички и психички нимало лаком, архивском истраживању. За писање својих студија трагао је за грађом готово у свим, не само већим, него и мањим архивима широм бивше Југославије - рекао је Крестић истакавши да је грађу проналазио и у иностранству и бројним градовима широм света попут Беча, Лондона, Москве, Париза, Будимпеште и да никада није губио из вида главну истраживачку мисао, златну нит истине за којом је трагао.
Академик Славенко Терзић, један од покретача идеје за реализацију овог пројекта, окупљенима је поручио да је појава сабраних дела академика Милорада Екмечића, великана српске историјске науке, изузетан научни и културни догађај.
- Професор Екмечић је у својој личности и у свом делу спојио најбоље интелектуалне традиције и врлине нашег народа, делећи истовремено, нажалост, и његову голготу, од предиловачког непребола 1941. године, до сарајевског тамновања 1992. године. Пред нама је по свему изузетно и у многоме непоновљиво научно дело професора Екмечића, у широком истраживачком луку, од устанка у Босни и Херцеговини, до историје Срба од краја 15. до краја 20. века. Професор Екмечић је био велики мајстор научне синтезе, као највишег домета историјографске мисли и широког научног интересовања – рекао је академик Терзић.
Главни и одговорни уредник „Вечерњих новости“ Милорад Вучелић, који је више пута интервјуисао академика Екмечића истакао је да му је част да говори на промоцији његових сабраних дела.
- Пре свега нас је зближилио то што је последњи део свог живота Екмечић превасходно јавно деловао као сарадник “Печата” уз два изузетка када је то учинио у “Вечерњим новостима” и постао први добитник награде “Печат времена”. Посебно ми је драго што је данас међу нама и човек чијом је образложеном иницијативом једна улица у Београду добила и име нашег Милорада Екмечића, хвала председнику Александру Вучићу, јер је он то учинио - истако је Вучелић.
Проницљивост умног великана није посејала ни пророчанства, ни пуке описе тешкоћа, ни знакове поред пута, него савремене путоказе рекао је Вучелић.
Сабрана дела Милорада Екмечића садрже сву писану заоставштину уваженог академика, књиге које су раније објављене, али и до сада необјављене научне списе. Академик Екмечић је био добар познавалац опште и националне историје, који је са изузетном способношћу успевао да из прошлости сагледа садашњост, а из садашњости наслућује будућност.
