18.04.2022.
Обележавање Дана Војске Србије
Дан Војске Србије, 23. април, који се обележава у знак сећања на исти датум 1815. године када је донета одлука о почетку Другог српског устанка за ослобођење Србије од отоманске империје, биће пропраћен низом манифестација.
Са државног и војног аспекта, тај датум је препознат као једна од историјских прекретница која је довела до стварања савремене српске државе и омогућила стварање ефикасне и модерне српске војске. Такође, почетак модернизације друштва угледањем на европске примере, поред стварања државе и војске, као једна од позитивних последица Другог српског устанка је и аграрна реформа, која се огледала у деоби спахијске земље сељацима.
Други српски устанак, као сложен војнодипломатски и државотворни процес, симболички је покренут на Цвети по старом, односно 23. априла 1815. године по новом календару. Иницијално он представља војни сегмент српске историје, али у каснијем периоду су уследиле дипломатске и политичке активности, које су довеле до тога да се Србија ослободи врховне турске власти што је резултирао позитивним исходом на дуге стазе. Други српски устанак на одређен начин представља темељ за стварање српске државе односно српске војске. Као продукт те самосталности уследило је стварање стајаће војске и установљавање Гарде од младића „по стасу и угледу“ из најбољих сеоских кућа.
Народна скупштина је озваничила назив „солдати“, уважавајући чињеницу да је стварање стајаће војске, најпре од „уписника“, а касније од „солдата“, прошло неопажено од Порте. Уводе се и први регрути. Стајаћа војска живела је у касарнама и примала плату. Установљене су униформе односно „мундири“. Ове прве формације српске регуларне војске биле су уређене по угледу на аустријску војску, што је потврда да су се и у том периоду користила искуства страних армија.
Други српски устанак је управо онај сплет догађаја вођених вером у ослобођење Србије употребом постојећих војних ефектива и организације војске, који је довео до коначног ослобођења и признавања модерне Србије, као државе са пуним ингеренцијама и међународно-правним субјективитетом на Берлинском конгресу 1878. године.
