Министар Стефановић о уништавању наоружања Војске Србије у време Поноша и бивше власти
Изјава потпредседника Владе и министра одбране др Небојше Стефановића:
„Данима се нижу бројни покушаји да се измени историја и да се прикрију врло јасне чињенице које несумњиво говоре да је Војска Србије у време Здравка Поноша разоружана и девастирана до те мере да је то, најблаже речено, страшно. Нема тог контекста у који то разноразни аналитичари могу ставити, а дa им пође за руком да некога убеде да су Понош и бивша власт заправо наоружавали Војску Србије, а не разоружавали.
Ма шта радио Драган Ђилас, чињенице и недела које је иза себе оставио његов кандидат Здравко Понош не могу се променити. Оне говоре да је политичар Понош, који је и до чина генерала дошао захваљујући политици кроз до тада невиђена прескакања свих војних лествица, оставио пустош у Војсци Србије. Ни као генерал није знао где му је место и шта је његов посао, него се понашао као политичар, а то не зна ни сада када је политичар, а покушава да се представља као генерал, не би ли се заједно са својим надређеним Ђиласом докопао власти.
Подсетићу јавност, само на податке које су они сами јавно 2008. године износили и штавише хвалили се њима. Они гласе - од 700 тенкова, 90 хеликоптера, 850 оклопних транспортера и других оклопних возила, 140.000 комада пешадијског наоружања, 1.800 комада артиљеријско-ракетног оруђа за ПВО, којима је Војска располагала средином 2006., само две године касније - остало је 220 тенкова, 45 хеликоптера, 500 оклопних транспортера, 70.000 комада пешадијског наоружања, 290 комада артиљеријско-ракетног оруђа. Притом сви знају да се Поношева трансформација, како је то називао са својим политичким саборцима, није зауставила само на томе.
Чињеница да су неки од савесних људи у Војсци нешто од наоружања и средстава успели да сачувају, апсолутно не умањује жељу и намеру горе наведених да и то униште. Такође, фотографије које достављамо јавности најбоље показују колико је истине у тврдњама да се ништа није секло, нити уништавало у време прошле власти и то је само један од примера, а било их је превише“.