Министар Стефановић: Војска Србије наставиће да буде најчвршћи бедем који штити слободу наше земље
Потпредседник Владе и министар одбране др Небојша Стефановић поручио је, у ауторском тексту за „Информер“, да ће без обзира на све ударце, квазианализе и злонамерне коментаре, Војска Србије наставити да јача и буде најчвршћи бедем који штити нашу слободу, једнако за све грађане Србије, шта год они мислили о тој истој Војсци.
Ауторски текст министра одбране под насловом „Мржња према јакој Србији и немоћ расуђивања“ преносимо у целости:
„О томе колико мржња према свему што има везе са јаком Србијом може да утиче на здраво расуђивање најбоље говори површан и злонамеран текст анализе, пренет на порталу Н1, у коме се са подсмехом коментарише „нови“ Правилник о начину одређивања војноевиденционих и евиденционих специјалности, којим се одређују сва формацијска места у војсци.
Истине ради, реч је о изменама и допунама Правилника које су урађене, између осталог, у намери да се успостави корелација између старих војнoевиденционих специјалности којe више не постоје и нових војноевиденционих специјалности. Вероватно је аутору непозната чињеница да се и онај ко је некад био подморничар и даље налази у евиденцији резервног састава војске.
Сврха постојања Правилника о војноевиденционим специјалностима је да се евидентирају све способности припадника Војске Србије, како активних, тако и оних који то више нису, али који и даље поседују способности за обављање одређених војничких дужности.
Успостављање корелације између војноевиденционих специјалности које су некада одређиване и специјалности које сада постоје је управо урађено из разлога да се неко не би „изгубио“ из евиденције, односно да би му се оквирно одредиле способности у складу са новим означавањем.
Да би се ова материја коментарисала, неопходно је да се познаје на који начин се попуњава и функционише ратна војска. Такође, један од битних момената, који је посебно важан, јесте процес обуке резервног састава.
У ситуацији када постоји потреба за одређеним способностима, из регрутног контингента се одређују најсродније специјалности, чиме се смањује процес обучавања и оспособљавања за недостајуће дужности. Примера ради, иако у Војсци више нису присутни тенкови Т-55, то не значи да лица која су се оспособила за рад на овом средству треба брисати из евиденције, већ их, по потреби, треба преобучити за нова средства (Т-72 и М-84).
Ако се пажљивије погледа преглед на који се позива аутор, може се приметити да код „нових“ војноевиденционих специјалности нигде не постоји подморничка и друге спомињане способности, већ да су одређене оне које су данас потребне и присутне.
Могли су то све ови аутори и сами утврдити, али не би се то онда уклопило у њихову намеру да подругљиво подсете Војску Србије да наша земља нема море већ најмање 15 година и „заблистају“ у својим такозваним анализама.
Не би то добро наставило низ мудролија разних „експерата“ који се свакодневно обрушавају на Војску Србије, оцењују да је срамота што се опрема најсавременијим средствима, што се наоружава, обучава, што изводи вежбе једнако са војскама и са Запада и са Истока, што се српском војнику повећава платa и гради кров над главом за њега и његову породицу.
Међутим, без обзира на све ударце, квазианализе и злонамерне коментаре, Војска Србије наставиће да јача и да буде најчвршћи бедем који штити нашу слободу, једнако за све грађане Србије, шта год они мислили о тој истој Војсци.“