12.09.2020.
Најмлађи потпоручници Војске Србије: Бити официр велика је привилегија, част и изазов за младог човека
Указом председника Републике и врховног команданта Војске Србије Александра Вучића, у први официрски чин на данашњој свечаности одржаној у касарни „Генерал Јован Мишковић“, произведено је 152 кадета 140. и 141. класе Војне академије и 6. класе Медицинског факултета Војномедицинске академије.
Годинама уназад, промоција најмлађих потпоручника Војске Србије приређивана је испред Дома Народне скупштине, али уважавајући и поштујући мере епидемиолошке заштите од ширења вирусне инфекције Ковид-19, свечаност је после 14 година поново одржана у кругу Војне академије, без присуства породица, пријатеља и публике.
Ипак, новонастале околности нису спречиле одржавање ове важне свечаности, на којој су најмлађим официрима наше војске упућене честитке за вредан рад током школовања и жеље да храбро, поносно и одано наставе да служе својој земљи и свом народу.
Традиционално, свечаност се завршила бацањем шапки увис и радосним осмесима младих официра који једва чекају да ступе на своје прве официрске дужности.
Како је протекло школовање на Војној академији и Медицинском факултету ВМА, који су изазови били највећи и шта је то што ће заувек памтити, разговарали смо данас са најбољим потпоручницима, којима је за успех постигнут током школовања председник Вучић данас уручио пиштоље са посветом.

- Официрски позив је узвишен и частан и за њега треба да се определе сви чије су мисли и срца испуњени љубављу према отаџбини – каже потпоручник Златић и додаје да из периода проведеног на школовању носи само најлепше животне успомене, потребна знања и искуства која су непроцењиво богатство које се не може купити. Захваливши професорима и старешинама који су оставиле трајан траг на морални и образовни напредак, као и породицама и пријатељима, он је нагласио да је завршетак школовања за све њих истовремено и нови почетак и да од данас храбро иду у нове победе.

- Бити официр велика је привилегија, част и изазов за младог човека. На пријемном за упис у Војну академију била сам друга на листи. То је био велики успех због којег су сви у мојој породици били поносни и срећни. Подршка од породице и пријатеља је јако битна за све нас. Специфично је да овде, на Војној академији, живимо сви заједно и што смо кроз све године школовања бодрили једни друге да идемо напред, заједно проводили и тешке и лепе тренутке. Због тога је овај дан посебно емотиван и важан за нас, јер је он круна нашег школовања – поручила је потпоручник Анђела Богојевић.

- Од свега, највише ћу памтити другарство. У колективу смо такви да када је најтеже ми смо најсложнији, а када је лако сви се дружимо и смејемо. Драго ми је и због тога што ћу, где год да одем, имати код кога да свратим, јер у било ком делу Србије познајем некога. Такође, сећаћу се што су нам на Војној академији биле омогућене ваннаставне активности. Имао сам част да представљам Војну академију на такмичењу у атлетици, у Москви. Обишао сам Војну академију у Атини, што је изузетно искуство – присећа се потпоручник Живковић.
Млађим генерацијама потпоручник Живковић препоручује да упишу средње и високе војне школе пре свега због колективног духа који нема премца у другим образовним установама и због части коју официрски позив и униформа носе.
- Припремамо се да будемо увек спремни за све изазове, ризике и претње по Републику Србију. Тиме ћемо се бавити цео живот. Надамо се да их неће бити, али ако их и буде, спремни смо – истиче потпоручник Живковић.

- За Медицински факултет ВМА одлучио сам се јер ми је омогућио да спојим два племенита позива – лекара и српског официра. Овај факултет омогућио ми је широко теоријско и практично знање. Због мањих група, услови за рад су много бољи и професори и асистенти могу да се посвете сваком кадету посебно, што и јесте пракса на нашем факултету, као и да свако од нас има ментора који га прати током целог студирања. Услови за рад су изузетно добри. Имамо велику могућност практичног рада већ од првих година студирања – наглашава потпоручник Младеновић.
Након скоро деценије међу најмлађим пилотима су и две даме – Тијана Миленковић и Лидија Петровић.

- Први пут сам сама у хеликоптер ушла у четвртој години школовања, на почетку обуке на аеродрому у Батајници. Био је невероватан осећај. Пре тога нисам имала прилику да летим на таквом типу ваздухоплова, јер хеликоптер се разликује од авиона и због брзине и висине на којој лети. Невероватан доживљај је било самостално летење, а први самосталан лет не може да се опише као било који други – поручује потпоручник Миленковић и додаје да је свима који желе да постану пилоти пре свега потребна жеља и храброст да се одваже и упишу Војну академију.

- Када сам први пут села у хеликоптер, само сам потврдила љубав према летењу. Пронашла сам себе и знала да је то оно чиме желим да се бавим у животу. Тај први лет био ми је јако битан јер ме је додатно мотивисао да још више радим, трудим се и слушам, да успем и добијем летачки знак и бавим се овим послом. Кроз неколико година себе видим као наставника летења. Волела бих да се окушам у томе, а у даљој каријери волела бих да летим и на новим хеликоптерима, попут Х-145. То је нешто ново у нашој земљи и сматрам да је велики изазов летети на доста бољој технологији него што сам имала прилику до сада – рекла је потпоручник Петровић.
Наши саговорници, од данас официри Војске Србије, истичу да се на Војној академији стичу пријатељи за цео живот и да колектив има важну улогу за напредак појединца. Колико год да је нешто тешко, на Војној академији имате са ким да поделите, кажу и са радошћу истичу - много је више оног лепог, а најлепше је када добијете први официрски чин као круну школовања.