Војно здравство даје пун допринос борби против корона вируса
Одговарајући на многобројне изазове, војно здравство показало је своју вредност од првог дана чврсто стојећи у првим редовима током борбе против пандемије Ковид-19, потврђујући својом професионалношћу у тешким временима за све да су сви капацитети наше војске на располагању држави.
Успешно извршавајући сваки задатак и одлуку које су председник Републике Србије и врховни командант Војске Србије Александар Вучић и Кризни штаб доделили Министарству одбране и Војсци Србије, припадници војног здравства још једном су оправдали поверење које грађани имају у војно здравство и Војску Србије, јер су пацијенти често бирали да их лече војни лекари који су уливали наду у градовима где су распоређивани да помогну кад је опасност била највећа.
За војне лекаре и медицинско особље, нема паузе, јер су у борби са короном од самог почетка, свакодневно, широм наше земље, у намери да помогну здравственом систему, Србији и њеним грађанима.
О томе сведочи и почетак изградње нове и модерне ковид болнице на Батајничком друму, за коју је Министарство одбране обезбедило одговарајућу локацију, а за коју је тактичко-техничке захтеве за изградњу болнице припремила Управа за војно здравство у сарадњи са Министарством здравља. Реч је о најзначајнијој и највећој болници за ковид пацијенте на овим просторима, у којој ће важну улогу имати и војни лекари и медицинско особље, а инжињерија Војске Србије, од самог почетка, учествује у извођењу радова.
Правовременим одговором и брзом реакцијом, Војска Србије формирала је са представницима Министарства здравља, привремену болницу у београдској Штарк арени, како би се сачували капацитети нашег здравственог система за оне којима је помоћ највише потребна. Привремена болница је под командом Управе за војно здравство, чији тимови имају драгоцено искуство из привремене болнице на београдском Сајму.
Сагледавајући озбиљност ситуације, Војномедицинска академија је у складу са наређењем председника Републике и врховног команданта Војске Србије и Републичког кризног штаба преузела лечење нековид пацијената, јер је препозната важност тога да се због тренутне борбе против коронавируса не смеју занемарити пацијенти који болују од других болести.
Од доношења те одлуке, у тријажном шатору ВМА од почетка је прегледано око 40.000 пацијената, у Центру хитне помоћи ВМА пружена је помоћ за више 29.000 лица, а преко Хитне помоћи извршено је више од 4.000 пријема.
У јеку пандемије, Војномедицински центар „Карабурма“ преуређен је и опремљен како би радио као ковид болница капацитета 100 лежајева за пацијенте који су средње или тешко оболели од корона вируса, а схватајући озбиљност ситуације, “српском брзином” у кругу ВМЦ „Карабурма“, за 12 дана, реконструисан је постојећи и дограђен део објекта за нову болницу намењену пацијентима оболелим од Ковид-19 капацитета 60 постеља за пацијенте са тешком клиничком сликом. Распоред просторија одлично су оценили и медицински експерти НР Кине приликом обиласка. До сада, на ВМЦ Карабурма лечено је 715 пацијената.
Широм Србије, где год да је то било потребно, војни лекари и медицинско особље помагали су својим знањем и искуством, и идаље помажу у кризним тренуцима.
Под будним оком војних лекара и медицинског особља почетком јула отворена је привремена војна ковид болница у Новом Пазару капацитета 110 кревета у којој су ангажована 42 припадника војноздравствених установа, а у Сјеници су војни лекари и медицински техничари формирали тријажно одељење на улазу у ковид болницу. Током више од 30 дана, у привременој болници у Новом Пазару збринуто је 174 пацијента, а о значају њоховог ангажмана у тој болници сведочи и чињеница да је у једном дану максималан број пријема био 86.
Када се за тиме указала потреба, средином јула, војна болница Нови Сад ушла је у систем ковид болница Републике Србије и данас ради на збрињавању дела пацијената са територије АП Војводине. У тој болници је збринуто 120 ковид пацијената, а обављено је више од 600 осталих прегледа.
Да је војска ту за све грађане наше земље, сведочи и чињеница да је припадник Управе за војно здравство одређен за координатора привремене ковид болнице формиране у Средњој економској школи „Стана Милановић” у Шапцу.
У војном здравству епидемија корона вируса дочекана је спремно у великој мери захваљујући томе што су претходних неколико година реализована значајна улагања. Уз најсавременију медицинску опрему и бројна побољшања по питању инфраструктурних радова, издвајају се и нови хелидром на ВМА, нова санитетска возила, отварања нових амбуланти у војним болницама, али и запошљавању неопходног кадра.
У Центру за дневну хирургију Поликлинике ВМА после 15 година од оснивања, отворена је нова операциона сала и реновиране су постојеће просторије, а први пут после 30 година извршена је потпуна реконструкција „шок собе” са најбољом опремом на тржишту, омогућивши да ВМА ни у чему не заостаје ни за једном светском болницом. Институт за радиологију ВМА опремљен је савременом магнетном резонанцом јачине 1.5 тесла.
Настављено је, такође, са инфраструктурним радовима и опремањем новом медицинском опремом Војне болнице Ниш, где је на Одељењу за радиологију извршена адаптација просторија и инсталирана нова медицинска опрема, извршена адаптација дела операционог блока у Одељењу за хируршке болести, реновиране две хируршке сале, обновљена и најнеопходнија опрема. Реч је о најозбиљнијем улагању и реконструкцији те војноздравствене установе у протеклих 30 година, која је омогућила да њени пацијенти добију најбољу и најсавременију дијагностику и негу.
Организованост и спремност Војске Србије да реагује брзо и ефикасно посебно је дошла до изражаја током ванредног стања, током кога су припадници Војске Србије дали значајан допринос у борби на спречавању ширења вируса Ковид-19.
Током ванредног стања, привремене болнице припремљене су у девет објеката у пет градова, где је постављено 5.122 кревета. Привремене болнице формиране су на четири локације у Београду, на три локације у Нишу, Новом Саду, Крушевцу и Новом Пазару.
Подносећи први удар, припадници Војске Србије и војни лекари и медицинско особље били су ангажовани на обезбеђењу објеката за здравствени надзор од 18. марта, када је формиран први објекат у Војној установи Моровић. Од проглашења ванредног стања Војска Србије је била ангажована на формирању 18 оваквих објеката за здравствени надзор.
Како би се што ефикасније изборили са свим изазовима, због појачаних напора у борби против корона вируса, у стални радни однос у Управу за војно здравство примљено је 95 лица медицинског и помоћног стручног особља, док је у прошлој и овој години у установе војног здравства примљено више од 400 медицинског и помоћног стручног особља.
Као испомоћ, више десетина лекара и медицинског особља ангажовано је у установама цивилног здравства (КБЦ Земун, КБЦ Звездара, КЦ Ниш, болница Лесковац) и на другим активностима као што су прегледи лица пристиглих из иностранства и рад на терену.
Стављајући све своје капацитете на располагање држави током ванредног стања, у Војној болници Ниш лечени су пацијенти који нису инфицирани корона вирусом, а током ванредног стања Војна болница Нови Сад одређена за лечење свих пацијената којима је потребна хитна медицинска помоћ.
Током ванредног стања, у Центру војномедицинских установа Београд прегледано је 17.195 пацијената, а у ВМЦ „Славија“ и ВМЦ „Нови Београд“ прегледано је 2.411 пацијената.
Посебно драгоцена помоћ било је ангажовање АБХО тимова Оружаних снага Руске Федерације, који са припадницима АБХО службе Војске Србије вршили дезинфекцију објеката и здравствених установа, а допремљена техника и медицинска опрема за пружање помоћи у спречавању и сузбијању епидемије коронавируса у Србији значајно је допринела да се заједничким снагама, брзо и ефикасно помогне грађанима наше земље.
А оно што ће сигурно остати запамћено је и велика и несебична медицинска помоћ Народне Републике Кине и стручни савети делегације Кине и њихов боравак у Србији када је било најтеже. Експерти из Кине обишли су бројне здравствене установе широм Србије, ковид и нековид болнице, привремене болнице и геронтолошке центре, дајући драгоцене савете који произилазе из кинеског искуства у борби против корона вируса.
Учинак Војног здравства оценили су веома успешним, а мере благовременим и правилним, посебно истичући оно што су назвали „српска брзина“ када је само за 10 дана у ВМЦ Карабурма припремљена ковид болница, а за свега 12 дана комплетно реконструисана и дограђена болница у кругу ВМЦ Карабурма.