26.04.2020.
Храбро против коронавируса
Увођење ванредног стања у Републици Србији због пандемије коронавируса, Војсци Србије донело је бројне ванредне задатке. Захваљујући храбрим и одважним припадницма који је чине, војска је успешно савладала нове изазове, не губећи ни делић своје борбене готовости и показавши да, као и увек када је тешко, грађани Србије могу да се ослоне на главни стуб одбране.
Међу бројним припадницима Војске Србије који су се истакли у извршавању задатака у борби против коронавируса јесу и мајор Иван Стефановић из 72. бригаде за специјалне операције, поручник Кристина Иклозан из Треће бригаде копнене војске и водник прве класе Милош Недељковић из Четвртог батаљона везе Бригаде везе. Ово су њихове приче о искуству из борбе са коронавирусом.
Моја и жеља и дужност су да помогнем пацијентима
Поручник Кристина Иклозан пре две године завршила је Медицински факултет Војномедицинске академије и од тада ради као лекар опште праксе у амбуланти касарне "Књаз Михаило" у Нишу, у саставу Треће бригаде копнене војске. Иако млада и једини лекар у тој амбуланти, колеге кажу да се истакла брзим и правовременим реаговањем на збрињавању припадника војске заражених вирусом Ковид-19.
- Сећам се дана када ми је јављено да је неколико наших припадника позитивно на вирус корона. За колеге које су најпре тестирани у ковид амбуланти, организовала сам транспорт нашим санитетом до привремене болнице у хали "Чаир", с обзиром на то да су имали лакше симптоме инфекције. Следеће вечери тамо је на лечење упућен још један наш колега, такође са лакшом клиничком сликом – присећа се поручник Кристина Иклозан, која се редовно распитивала за здравље својих колега, сада већ пуштених кућама, будући да су резултати тестирања након хоспитализације показали да су излечени.
Кристина истиче да се у овом тренутку цео свет сусреће са непријатељем којег не познаје и да је утолико борба против њега тежа.
- У циљу мера превенције и ефикаснијег рада оформила сам тријажни пункт испред амбуланте и раздвојила хитне пацијенте од оних који су за хроничну терапију. На улазу је обавезно мерење температуре, а свима се дају маска и рукавице. Све за које посумњам да имају Ковид-19, упућујем у војну ковид амбуланту „Шивара“, где се даље раде лабораторијска испитивања и по потреби снимају плућа и врше тестирања. Пацијентима сам дала и број свог приватног телефона, како би могли у било које доба да ме позову и да се посаветују – каже Кристина.
На питање како се носи са страхом да би и сама могла да буде заражена вирусом, као и са професионалним изазовима, одговара да јој у томе многопомажу искусније колеге.
- Постоји доза страха да бих могла бити заражена, али ме то не спречава да помогнем пацијентима, јер је то моја дужност. Иако сам једини лекар у амбуланти, не осећам да сам сама, јер су у мом тиму техничари, болничари, фармацеути, возач. Сви смо заједно и подршка смо једни другима. Као младом лекару, у новонасталој ситуацији много ми значе савети колега који су дуго у војсци и колега из других амбуланти – каже Кристина и напомиње да јесте да је маска, рукавице, визир и заштитно одело које свакодневно носи на послу жуљају, али да би могла да помогне другима, свесна је да мора заштитити себе. А када све ово прође, најбоља поука за њу биће искуство које управо стиче.
- Не знам да ли се на срећу или несрећу са овим сусрећем на почетку своје каријере, али знам да је то животно искуство које поручује да ништа не узимамо здраво за готово. После свега овога, мислим да ћу више ценити своју слободу и време проведено са породицом и пријатељима – каже поручник Кристина Иклозан.
Међу мигрантима нема заражених од коронавируса
Мајор Иван Стефановић, заједно са својим колегама из 72. бригаде за специјалне операције, од проглашења ванредног стања ангажован је на задацима обезбеђења Центра за азил „Крњача“ и Прихватног центра „Адашевци“, као и виталних објеката у Београду и Панчеву.
Обезбеђење објеката у којима бораве мигранти нова су задужења са којима се сусрела Војска Србије. Време за припрему било је кратко, али мајор Стефановић наглашава да су припадници бригаде обучени да брзо реагују на све изазове пред којима се нађу.
- И у Адашевцима и у Крњачи имамо исти задатак, а то је спречавање миграната да напусте центар – каже мајор Стефановић.
У центрима, контакт припадника војске са мигрантима сведен је на минимум, а за сва објашњења војска их упућује на запослене у Комесаријату за избеглице, са којима, према речима мајора Стефановића, постоји одлична сарадња и разумевање.
Обезбеђење мигрантских центара захтеван је посао. Смене припадника 72. бригаде за специјалне операције трају по 14 дана и по потреби више, а за смештај, који је у непосредној близини самог центра, користи се формацијска логорска опрема или постојећи зидани објекти. Могућност избијања нереда у кампу, ризик је са којим се војска спремно суочава.
- У Центру за азил у Крњачи био је случај туче међу мигрантима. Као реакција на ту ситуацију, ангажоване су снаге у приправности и извршена блокада целог центра, чиме је онемогућен покушај бекства из Центра. Одмах је контантиран МУП Републике Србије, чије су снаге такође интервенисале, након чега је ситуација у Центру стављена под контролу. У оба центра које обезбеђујемо било је покушаја бекства који су успешно спречени, уз минималну употребу силе, а у складу са стандардним оперативним процедурама и правилима употребе – објашњава мајор Стефановић.
За више од 8.000 миграната, колико их борави у 20 прихватних и центара за азил у Србији, режим забране кретања важи 24 часа. Захваљујући благовременом предузимању мера заштите, међу мигрантима нема заражених од коронавируса.
- Припадници наше јединице свесни су да штитећи мигранте, штите и грађане Републике Србије, а тиме и своје породице. Јединицу попут наше мора да краси јак колектив. Успешност реализације задатака који су пред нама зависи управо од тога. Подразумева се да је подршка међу колегама потпуна и безусловна, јер смо сви на истом задатку. Што се тиче разумевања од стране чланова породица, они су свесни нашег доприноса у чувању и њих и осталих грађане Србије, тако да потпуно разумеју дуже одсуство својих очева и мужева – поручује мајор Стефановић.
Подухват за понос
Водник прве класе Милош Недељковић из Четвртог батаљона везе Бригаде везе, своје редовне задатке обезбеђења телекомуникације, у доба борбе на сузбијању вируса Ковид-19 привремено је заменио задацима на реконструкцији и изградњи нове болнице у оквиру Војномедицинског центра „Карабурма“, за које се добровољно пријавио.
- Под мојом непосредном командом били су професионални војници из Четвртог батаљона везе, као и цео наставни вод војника на добровољном служењу војног рока. Морам да кажем да су се од почетка ванредног стања војници на добровољном служењу војног рока распитивали хоће ли бити прилике за њихово ангажовање којим би у овом тешком тренутку помогли грађанима Србије и да су касније, када смо учествовали у изградњи нове ковид болнице, иако нису имали искуства за те послове, показали изузетно висок ниво мотивације и добро сарађивали са професионалним војницима.На месту оронулог магацина резервних средстава у рекордном времену изникла је нова ковид болница намењена за лечење пацијената са тежом клиничком сликом. Водник прве класе Недељковић сматра да су такви резултати плод изузетне организације људства из фирми донатора болнице, „Термомонта“ и партнера, затим медицинског особља ангажованог у ВМЦ „Карабурма“ и усклађене сарадње са припадницима других јединица, међу којима посебно истиче јединице Команде за обуку.
- Веома сам задовољан радом свог људства и поносан што упркос захтевним задацима није било ни повређених ни заражених коронавирусом. Строго се водило рачуна о мерама заштите и лично сам се старао да буду поштоване – истиче Недељковић.
Брзина изградње и опремања нове ковид болнице Војномедицинског центра „Карабурма“ подухват је који ће памтити цела Србија, а поготово они који су учествовали у његовој реализацији.
- Срећан сам што сам заједно са својим колегама уткао рад у темеље нове ковид болнице и што ће по завршетку ванредног стања и окончања епидемије, она наставити да служи за лечење грађана Србије – наглашава водник прве класе Недељковић.
По завршетку изградње нове болнице он се вратио својим редовним задацима у бригади, али каже да је, уколико затреба, вољан да се поново одазове активностима које ће допринети тријумфу над вирусом Ковид-19. Поручује да су припадници војске свесни да постоји могућност да се заразе на послу, али да се он тога не плаши јер је „војни позив такав да једноставно прихватите одговорност и водите се осећајем да ћете својим радом помоћи људима".
